KRIK otkriva imovinu i biografije šestorice gradonačelnika iz Vojvodine

Upravljanje gradovima Vojvodine dato je ljudima živopisnih biografija – jedan je radio u BIA-i, drugi pretio kolegi da će mu “iščupati grkljan”, treći s porodicom poseduje veliki broj nekretnina, više njih ne prijavljuje redovno imovinu Agenciji, dvojica nisu obezbedili čistu pijaću vodu svojim sugrađanima, a firme prijatelja jednog gradonačelnika dobijaju novac iz gradskog budžeta. To su samo crtice o gradonačelnicima koje su novinari KRIK-a istražili sa kolegama iz lokalnih medija. Profili šestorice političara koji vode Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Kikindu, Suboticu i Sremsku Mitrovicu sa svim detaljima o njihovoj imovini, poslovima i prekršajima objavljeni su u našoj bazi imovine političara. 

Istraživali: Jelena Radivojević i Dragana Pećo (KRIK), Zoran Strika (021, Novi Sad), Ivana Predić (Panpress, Pančevo), Virag Đurković (RTV, Subotica) Miloš Stanić (Zrenjanin) i Mirna Laković (Kikinda)

Po broju nekretnina, od istraženih gradonačelnika, ističu se Pavle Markov koji vodi Kikindu i Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice.

Markov i članovi njegove uže porodice imaju u vlasništvu osam stanova, dve kuće i dva poslovna prostora u Kikindi i Beogradu. Bogdan Laban, poznat po tome da je stranačkom kolegi pretio da će mu “iščupati grkljan”, i članovi njegove porodice vlasnici su brojnih nekretnina i zemlje u Srbiji i Crnoj Gori čiju je vrednost agencija za prodaju nekretnina, koju je angažovao KRIK, procenila na više od 3 miliona evra.

Datum rođenja: 11.01.1969. Mesto rođenja: Niš Stranačka pripadnost: Srpska napredna stranka Biografiju možete pogledati OVDE.

Foto: Magločistač „Još li te čujem, samleću te kroz mleveno meso. Grkljan ću ti iščupati kad ga ščepam, kao moj pitbul ću ti pojesti taj grkljan“, deo je onoga što je .gradonačelnik Subotice Bogdan Laban u avgustu 2017. godine rekao kolegi iz Srpske napredne stranke Vladimiru Polovini. Ove pretnje, ali i šamaranje Polovine mogu se čuti na audio snimku objavljenom ubrzo posle događaja. Laban se branio da je „žrtva mafijaške klopke i izrežiranog slučaja“, a SNS je saopštio da su Polovina i njegovi saradnici terali Labana „da krade“. Rekao je da je spreman da snosi političke posledice, ali da neće dati ostavku. Posledice su izostale – Laban je izbegao suđenje pošto je uplatio 100.000 dinara u humanitarne svrhe, a tužilaštvo je odustalo od gonjenja. Za pretnje je i ranije optuživan. Srpska radikalna stranka (SRS) je saopštila da je u proleće 2016. njihovim aktivistima rekao da će ih „gepekovati“ i poslati u šumu. Pre političke karijere Laban je radio kao policajac u Subotici, a potom i kao carinik. Napredovao je do šefa carinske ispostave na graničnom prelazu Kelebija, ali je posao zamenio direktorskom foteljom u državnoj firmi „Elektrovojvodina“ u Subotici. Promenio je nekoliko političkih partija. Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i SNS-a. Kao predsednik Gradskog odbora DSS-a Laban je 2008. postao odbornik u Skupštini grada, a 2012. godine poslanik u skupštini Vojvodine. Godinu dana kasnije napustio je DSS i preleteo u SNS. Iako je 2014. godine SNS doneo naredbu da funkcioneri te stranke ne smeju da imaju više od jedne plaćene funkcije, od Labana ipak nisu tražili da podnese ostavku na neku od funkcija. U isto vreme bio je na čelu „Elektrovojvodine“ i poslanik u skupštini Vojvodine. Laban je 2016. postao gradonačelnik Subotice. Šest dana kasnije doktorirao je na Fakultetu poslovne ekonomije Univerziteta Educons u Sremskoj Kamenici. Ima ćerku i sina koji je, čini se, nasledio očev temperament – na subotičkom korzou je udario sugrađanina zbog čega je i prekršajno kažnjen sa 20.000 dinara. Laban na svoje ime u Srbiji ne poseduje mnogo, ali članovi njegove porodice su vlasnici hiljade kvadrata nekretnina i zemljišta u Subotici i na Paliću, kao i u Crnoj Gori. U Kotoru u Crnoj Gori Laban lično je vlasnik više apartmana koji su u završnoj fazi izgradnje, o čemu je ranije pisao Insajder. Novinari KRIK-a poslali su zahtev za intervju sa Labanom, ali su umesto odgovora od njegovog advokata dobili pretnju tužbom.

Kompanije

Postupci

Gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, nema mnogo nekretnina, ali ima zanimljivu prošlost.

Porodica gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića u ovom gradu ima pet stanova, pokazuju podaci katastra.

Pre nego što je preuzeo vođenje grada, Pavlov je radio u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i bio je direktor državnog preduzeća “Petrohemija”. Njegovo rukovođenje ovim preduzećem istraživala je policija koja je otkrila da je Pavlov uslovljavao privatne firme da, ukoliko žele da posluju sa “Petrohemijom”, moraju da sponzorišu rukometni klub čiji je bio predsednik. Tužilaštvo, kome je policija poslala nalaze o Pavlovu je, međutim, ustanovilo da on nije učinio krivično delo i zatvorilo slučaj.

Pavlov je jedini gradonačelnik koji je pristao da govori za KRIK.

„Ako bi se tako gledalo (ko mi je prijatelj) niko u Pančevu ne bi dobijao nikakve subvencije, jer pola Pančeva poznajem”, ovako je Pavlov objasnio za KRIK to što firme njegovih poznanika dobijaju novac iz gradskog budžeta.

Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina, od svih vojvođanskih gradonačelnika prima najveću platu, a jedno vreme je u kompanijama povezanim sa „Auto-moto savezom Srbije“ (AMSS) mesečno zarađivao najmanje još dve gradonačelničke plate. U isto vreme, Janjić i njegov kolega iz Kikinde Pavle Markov nisu svojim sugrađanima obezbedili čistu pijaću vodu.

Protiv svih istraženih gradonačelnika su se vodili prekršajni postupci. Državna Revizorska Institucija (DRI) je u gotovo svakom od ovih gradova otkrila da se novac iz budžeta trošio mimo zakona, a Agencija za borbu protiv korupcije je protiv svakog od njih vodila postupak zbog neprijavljivanja imovine.

Sve detalje o ovim postupcima, imovini i poslovima pomenutih gradonačelnika, kao i prateću dokumentaciju možete pronaći u našoj bazi imovine političara. 

Ukoliko zanimljive podatke iz baze delite na društvenim mrežama to možete da uradite direktno sa profila svakog političara uz haštag #ImovinaPoliticara.

Izvor: KRIK