Uzbunjivači bi od petka, 5. juna, trebalo da budu zaštićeni od otkaza, mobinga i odmazde. Primena novog Zakona o zaštiti uzbunjivača trebalo bi da pruži sudsku zaštitu osobama koje razotkrivaju zloupotrebe i korupciju. Do sada su neretko posledice trpeli sami uzbunjivači.
Uzbunjivači su uglavnom trpeli odmazdu tako što su dobijali otkaze, premeštani su na niže radno mesto, trpeli mobing praznog stola… Takvih primera je mnogo, kaže nam pravna zastupnica u organizaciji “Pištaljka” Jelena Stojanović i navodi neke od drastičnijih slučajeva poput onog uzbunjivača Zorice Dragutinović, koja je pre više od dve godine prijavila sumnju na korpuciju Agenciji za borbu protiv korpucije.
“Da bi zatim protiv nje bila podneta krivična prijava i Zorica je od decembra do marta bila u pritvoru. Navodi njene krivične projave nisu ispitani dok je po krivičnoj prijavi, koja je podneta protiv nje, ključni svedokupravo lice koje je ona prijavila. Imamo drugi primer uzbunjivača, čiji je značaj prijave sumnje na korupciju istakla i Agencija za borbu protiv korpucije u svom godišnjem izveštaju za 2014. godinu, gde je zahvaljujući njenoj prijavi inicirano više krivičnih postipaka koji se odnose na ilegalni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi. Međutim, lice na koje je ona ukazala svoju sumnju je nju tužilo za naknadu nematerijele štete, za duševne bolove”, kaže Stojanović.
Verujemo da će se ta praksa promeniti, kaže Jelena Stojanović. Novi Zakon o zaštiti uzbunjivača pruža dobru osnovu da državni organi i poslodavci mogu da zaštite ljude koji prijave sumnju na korupciju, smatra naša sagovornica.
“Ono što je za nas trenutno najbitnije jeste njegova primena, kako će se ovaj zakon u praksi pokazati. Naravno da očekujemo probleme, ali bilo je potrebno da se ova materija uvede u zakonski okvir i da se sve prebaci na teren državnih institucija”, kaže Jelena Stojanović.
Sud uzbunjivače može vratiti na posao ukoliko budu otpušteni, te ih može zaštiti od mobinga i odmazde.
U sudskom postupku poslodavac će morati da dokaže da nije uzbunjivača otpustio ili kaznio zato što je prijavio korpuciju, već će morati da dokaže da je to lice eventualno loš radnik.
Državni sekretar ministarstva pravde Radomir Ilić objasnio je za RTS da uzbunjivači mogu da prijave korpuciju koja se dogodila i u prethodnom periodu.
“Uzbunjivač prvo može korupciju da prijavi tamo gde radi. Ukoliko nema poverenja u svog poslodavca može da ode ili u Javno tužilaštvo, Agenciju za borbu protiv korpucije, kod Zaštitnika građana, u bilo koji inspektorat. Ukoliko smatra da čak, ni time ne može da prijavi korupciju na pravi način može da ode i da se obrati medijima i da na taj način uzbuni javnost”, kaže Ilić.
Novi Zakon o uzbunjivačima umesto dosadašnje administrativne zaštite Agencije za borbu protiv korupcije, predviđa zaštitu suda. Ministar pravde Nikola Selaković je ranije rekao da ovaj zakon pruža najjači oblik sudske zaštite osobama koje razotkrivaju zloupotrebe i korupciju. “Država će ovim zakonom prvi put moći u potpunosti da stane iza onoga koji trpi određene posledice zbog toga što brani javni interes”, rekao je ministar.
Međutim, Transparentnost Srbija (TI) ukazuje da ovaj zakon ne propisuje ni krivična dela ni prekršaje za neke od najtežih oblika kršenja prava uzbunjivača. “Iako odsustvo sankcija neće suziti obim zaštite uzbunjivača, ono će onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi koji su se osmelili da ukažu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i druge nepravilnosti”, navodi TI.
Sam zakon predstavlja korak napred, kaže Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, ali ukazuje da nema jakih indikacija o sankcijama za one koji krše taj zakon:
“Siguran sam da će u danima koji dolaze oni koji ukazuju na nepravilnosti, na korupciju, na krađe, na loše delovanje biti bolje zaštićeni. Međutim, to je jedan korak unapred. Transparensi je imala niz primedaba mnogo pre nego što je zakon donet, mnogo sugestija kada je donošen. Naše primedbe su da nema jasnih indikacija o sankcijama za one koji krše taj zakon, da nisu usklađeni zakonski rokovi, da neki propisi za koje se pretpostavlja da su doneti još nisu doneti. Doduše, biće vremena da to bude ispravljeno”, kaže Goati.
Postupak za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem je hitan, a vodiće ga sudije koje su prošli obuku za sprovođenje ovog zakona.
Jedan Komentar na
“KORAK NAPRED U ZAŠTITI UZBUNJIVAČA U SRBIJI”
Sve je čista laž. Neke poruke su neiskrene, neke su neosnovane želje a neke najobičnija sredstva za ličnu promociju. Pitajte uzbunjivače za najrealnija razmišljanja na tu temu.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.