Kako sačuvati male proizvođače i šta možemo očekivati od Popisa poljoprivrede?

Šta možemo očekivati od Popisa poljoprivrede? Stručnjaci veruju da će prikazati realno stanje, koje nije ni malo ružičasto ako se gledaju mali poljoprivredni proizvođači, pa bi stoga i mere koje se na osnovu rezultata Popisa kreiraju trebale biti usmerene u tom pravcu. Jer, kako ističu, suprotno trendovima u Srbiji, mali poljoprivrednici hrane dva od tri stanovnika sveta. 

Jedan od gradova u kojem će popisivači imati najviše posla jeste Subotica. Od 01.10., do 15.11., nakon savladane kompletne obuke, 38 popisivača obići će 8.800 domaćinstava, odnosno poljoprivrednih gazdinstava koja se nalaze u adresaru Republičkog zavoda za statistiku, koji su u zakonskoj obavezi da pruže tačne podatke, odnosno odgovore na postavljena pitanja.

“Značaj, jeste vrlo velik jer ćemo popisom poljoprivrede dobiti značajne podatke koji će kasnije usmeriti javne politike i našoj poljoprivredi, nadamo se, doneti neke benefite. U smislu podsticaja ili usmeravanja, vođenja u relevantnom pravcu”, kaže načelnica Gradske uprave u Subotici Marija Ušumović Davčik.

Predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije Tatjana Brankov već sada veruje da će Popis poljoprivrede pokazati da je došlo do ukrupnjavanja poseda u Srbiji, odnosno da se smanjio broj gazdinstava. Ona smatra da mali i srednji povrtari, koji imaju manje od pet hektara zemljišta, u značajnoj meri odustaju od proizvodnje zbog izuzetno visokih troškova.

“Ono što možemo da očekujemo je da će Popis pokazati drastičan pad broja stočnih grla na našim farmama jer je naše stočarstvo potpuno devastirano, nalazimo se na nivou nakon Prvog svetskog rata. Što se tiče ostalih grana poljoprivrede, sve se nalaze ili u stagnaciji, ili u opadanju. Jedina svetla tačka je proizvodnja voćarskih kultura, stoga očekujemo da se prikaže rast površina pod voćem, ali na uštrb ratarskih kultura”, očekuje Brankov.

Ako se to obistini, naša sagovornica će to videti kao dokaz da je uvreženo mišljenje o tome da je veličina poseda glavni krivac za probleme u poljoprivredi, odnosno da samo proizvodnja u monokulturi na velikim površinama vodi poljoprivredu napred – neozbiljno. I navodi da u svetu mali farmeri “hrane” 70 posto svetske populacije sa svega jednom trećinom zemljišta kojim raspolažu.

“Mi moramo da očuvamo male farme, jer male farme daju značajan doprinos očuvanju prehrambene sigurnosti. Pre svega obezbeđuje egzistenciju za članove porodice koji su ujedno i radna snaga, doprinose očuvanju tradicionalnih vrednosti, razvoju lokalne zajednice, očuvanju životne sredine i tako dalje. Dakle, trebalo bi po svaku cenu sačuvati male farme i male farmere u Srbiji, jer mi živimo u izuzetno teškim vremenima”- naglašava Brankov.

Lakmus papir odnosa ovih proizvođača i potrošača uvek su bile – pijace. A na pijacama, po podacima pijačnih uprava, ukupan promet izražen u cenama jeste u porastu, ali ne u tolikom u kojem su porasle same cene, dok je učešće pijaca u ukupnoj trgovini na nivou od tek 16 procenata. Zbog toga pijačari, kao prvi korak u očuvanju malih proizvođača, koji u proseku imaju više od 50 godina života, traže smanjenje poreza na dodatu vrednost na zakupninu sa 20 na 10 procenata.

“Naročito nam je cilj da tako stimulišemo one koji od primarnih proizvoda prave nove vrednosti. Dakle, sir, kajmak, ajvar, kompot, pekmez ili nešto slično. Znači, da ih stimulišemo, bez obzira koliko je 10 posto u principu malo, da ostanu na pijaci, da stimulišemo one koji u tome vide nekakvu svoju ekonomsku budućnost da dođu na pijacu. Druga mera o kojoj možemo da govorimo, takođe u najavi, jeste da će novi zakon o trgovini otvoriti mogućnosti finansiranja malih i mikro preduzeća, koja su jako važna za ekonomiju svake zemlje, što znači da će se u nekoj bliskoj budućnosti moći očekivati i konkursi na koje će moći da konkurišu i ljudi koji posluju na pijacama”- poručuje izvršni direktor Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” Savo Duvnjak.

“Nekako mi se čini da su veliki kod nas isuviše isforsirani, a posebno je problematično ako veliki posednici zemlje poseduju istovremeno prerađivački sektor, odnosno pogone za preradu, ili nedaj Bože, neki trgovinski lanac. U tim okolnostima, naš mali farmer je samo običan najamni radnik”- dodaje Brankov.

Prve preliminarne podatke nadležni Zavod će pružiti već u januaru sledeće godine, a konačne podatke i specijalne publikacije u mesecima koji slede nakon toga.