Stručnjaci za Magločistač: Da li su studentski protesti krivi za usporavanje ekonomije?

Iako ukupan promet u maloprodaji u Srbiji beleži umeren rast, Subotica i drugi fakultetski centri se suočavaju sa padom u sektoru usluga. Stručnjaci takav trend povezuju sa promenama u potrošačkim navikama, ali i odlaskom dela studenata u svoje rodne gradove, pokazuju analize ekonomista sa Ekonomskog fakulteta koji su govorili za Magločistač.

Istovremeno, predstavnici vlasti tvrde da su isključivo studentski protesti ti koji negativno utiču na ekonomiju, odvraćajući strane investitore i usporavajući privredni rast.

Tako je predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević 24. aprila izjavio da su „blokade, nemiri i nasilje na ulicama“ doveli do usporavanja privrednog rasta, navodeći da je očekivani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu 2025. godine bio 3,8 odsto, ali da rane procene pokazuju rast od oko 3 odsto.

Iz istog razloga, tvrde predstavnici vlasti, i Međunarodni monetarni fond (MMF) je prvobitne projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu smanjio sa 4,2 odsto na 3,5 odsto.

„Šaljemo lošu poruku investitorima, makroekonomija trpi ozbiljne posledice“, upozorio je Vučević, dodajući da veliki gubici pogađaju prevoznike, trgovce, a posebno su “katastrofalne brojke” u hotelijerstvu i taksi prevozu. 

S druge strane, pojedini analitičari i nezavisni mediji osporavaju tvrdnje vlasti.

BBC na srpskom je u analizi sredinom marta preneo ocene ekonomskih stručnjaka da su uzroci ekonomskih problema Srbije znatno kompleksniji i da ih nije moguće svesti isključivo na studentske proteste. 

Kao ključni faktori, navode se kraj ere jeftine radne snage, ukidanje državnih subvencija, kao i problemi u evropskoj autoindustriji.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objavljenim u analizi lista Danas, u januaru 2025. je bio zabeležen rast broja turista u Srbiji, kao i povećanje industrijske proizvodnje i prometa u trgovini, što ukazuje na to da nisu svi sektori pogođeni negativnim ekonomskim kretanjima.

Kakvo je ekonomsko zdravlje Srbije?

Prof. dr Dejan Jakšić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, objašnjava da je bruto domaći proizvod (BDP) ukupna vrednost svih roba i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom godine.

On naglašava da BDP ne meri samo fizičku proizvodnju, već i usluge poput obrazovanja, zdravstva i IT sektora, te da realni BDP, korigovan za promene cena, predstavlja najpouzdaniji indikator ekonomskog zdravlja zemlje.

„BDP nam govori koliko smo proizveli, koliko trošimo i koliko investiramo. Njegov rast je znak ekonomske vitalnosti, dok pad može ukazivati na ozbiljne probleme kao što su nezaposlenost i siromaštvo“, objašnjava Jakšić.

Na pitanje Magločistača da li, kako tvrde predstavnici vlasti, postoji direktna veza između protesta i smanjenja stranih investicija, Jakšić odgovara da „za sada ne postoje zvanični podaci koji bi potvrđivali takvu vezu“.

Kako globalni i lokalni faktori utiču na srpsku ekonomiju?

Govoreći o širim uzrocima usporavanja privredne aktivnosti, prof. dr Radenko Marić, takođe sa subotičkog Ekonomskog fakulteta, ističe značajan uticaj globalnih faktora. 

U tom smislu, on skreće pažnju na to da je i Srbija pogođena politikom carinskih tarifa koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp, a zbog koje su srpski proizvodi na američkom tržištu opterećeni carinskom stopom od čak 37 odsto. 

Marić dodaje da procene govore da će zbog toga srpska ekonomija u 2025. godini izgubiti oko 150 miliona dolara, uz neizvesne dugoročne posledice.

Posledice rata u Ukrajini na srpsku privredu bile su najizraženije tokom 2022. i 2023. godine, ističe dalje on, dok je trenutno taj uticaj donekle kontrolisan pronalaženjem alternativnih izvora snabdevanja. 

Opet, kao veliki izazov, kaže Marić, ističe se mogućnost uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), što bi dodatno ugrozilo stabilnost tržišta energenata i podstaklo rast inflacije.

Na lokalnom nivou, posebno u univerzitetskim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, beleži se blagi pad prometa u sektoru usluga – pre svega ugostiteljstva, zakupa nekretnina i prevoza – što se dovodi u vezu sa odlaskom dela studenata.

Istovremeno, promet u malim i ruralnim sredinama je porastao, što delimično ublažava ukupne efekte na nacionalnom nivou.

Prema podacima RZS-a, promet u maloprodaji u januaru i februaru 2025. porastao je za 4,8 odsto u tekućim i 1,1 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prošle godine, što ukazuje na umereni rast potrošnje.

Govoreći o cenama osnovnih životnih namirnica, profesori Jakšić i Marić objašnjavaju da na njih utiču brojni faktori – od troškova logistike i poreza, preko trgovačkih marži, do tržišnih kretanja. 

Oni upozoravaju da, pored legitimnih troškova, maloprodavci ponekad zloupotrebljavaju tržišnu poziciju kako bi ostvarili dodatne profite, što dovodi do cena viših nego u nekim razvijenijim zemljama. 

Ekonomisti smatraju da država, kroz ograničene mehanizme trgovinske politike, može uticati na cene osnovnih namirnica, ali takve mere imaju privremen karakter.

Odlazak pojedinih stranih investitora iz Srbije, prema mišljenju stručnjaka, primarno je posledica ukidanja državnih subvencija koje su prethodnih godina iznosile od 4.000 do 10.000 evra po otvorenom radnom mestu, rasta troškova radne snage i stagnacije u evropskoj autoindustriji. 

Studentski protesti, ocenjuju, imaju sekundaran uticaj u odnosu na ove strukturne izazove. U prilog toj tezi ide podatak da, i pored izazova, pojedini sektori i dalje beleže rast.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom februara 2025. zabeležen je rast prometa u trgovini za 3 odsto u tekućim cenama u odnosu na prethodnu godinu, iako su tokom nedelje bojkota pojedini trgovci prijavili pad prometa i do 37 odsto.

Analitičari zaključuju da će se stvarni uticaj aktuelnih dešavanja na srpsku ekonomiju moći objektivno proceniti tek kada budu dostupni kompletni podaci za celu godinu.