Ekonomisti za Magločistač: Dugovi država se gomilaju, došlo vreme da građani preko inflacije sve to plate

Ekonomisti za Magločistač: Dugovi država se gomilaju, došlo vreme da građani preko inflacije sve to plate

Povrće u prodavnici, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

21.09.2021

Kategorija: Privreda

Iako je inflacija u Srbiji oko 4 odsto, što je u granicama zadatog cilja, u celoj državi, pa tako i u Subotici, iz nedelje u nedelju rastu cene prehrambenih proizvoda. To po debljini svog novčanika sve više osete i građani. Prema oceni ekonomskih stručnjaka koji su govorili za Magločistač, cene će i dalje da rastu, a životni standard građana da opada, a samim tim i relativna vrednost novca, jer njihove zarade ne mogu da idu u korak sa rastućim cenama roba i usluga.

Epidemija korona virusa je prošle godine uticala gotovo na sve privredne grane, došlo je do pada privredne aktivnosti, dok se ove godine to nadoknađuje, pa se građani suočavaju odmah i sa porastom inflacije. Ponovo se povećava proizvodnja, a još uvek svega manjka na tržištu, „a kada nema robe, cene rastu, od hrane do građevinskog materijala, ali krajnji potrošač sve to mora da plati“.

Kada je reč o porastu minimalne zarade, iako ona nominalno raste – to je samo novčana iluzija koja postoji kada rastu primanja, jer cene roba rastu u većoj meri, kažu makroekonomisti za naš medij i dodaju da upravo političari u javnosti stalno proizvode tu opsenu.

Drakulić: Porast minimalne zarade je samo novčana iluzija

Redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici u penziji, Danica Drakulić, čija je oblast makroekonomija kaže za Magločistač da je očigledno da je inflacija prisutna jer je vidan rast cena svih potrošačkih dobara, jer „iz nedelje u nedelju, kad god odete u prodavnicu – druga je cena“ pojedine robe.

„Vlada o tome ne govori iako je to predmet njenog posla, a Narodna banka Srbije stalno tvrdi da je inflacija na niskom nivou. To što oni kažu je tako zanemarljiv procenat u odnosu na realnost. Odatle toliki gep da se ništa ne govori o tome, a da pri tom zarade ne prate cene roba i usluga“, smatra Drakulić.

Ona navodi da je očigledno da realne zarade opadaju čim rast minimalne zarade i plata već jako dugo ne prati ni minimalnu potrošačku korpu, koja je ona uvek skuplja nego što je prosečna ili minimalna zarada.

„Životni standard građana opada jer realno njihove zarade ne mogu da isprate rastuće cene roba i usluga i oni sa postojećim primanjima ne mogu da idu u korak sa cenama“, upozorava Drakulić.

Dodaje da to što je nedavno minimalna zarada porasla – to je samo novčana iluzija, a da „političari stalno proizvode tu opsenu“.

„Novčana iluzija postoji kada rastu malo primanja i raste ta minimalna zarada i porastu penzije, a cene roba porastu u većoj meri“, objašnjava profesorka.

Brkić: Dugovi država su se gomilali, došlo vreme da se preko inflacije sve to plati

Ekonomski novinar iz Beograda Miša Brkić kaže za Magločistač da je očekivano to što se događa na globalnom nivou jer su još prošle godine brojni ekonomski analitičari i stručnjaci upozoravali da će inflacija početi da se javlja gotovo u svim ekonomijama sveta.

„Nije to karakteristika ni Srbije, ni Hrvatske, ni Evropske unije, to je globalna pojava i ima logike što se inflacija pojavljuje. Jedno vreme je ekonomija zbog pandemija korona virusa bila u ozbiljnoj krizi, a onda je počeo rast, zagrevanje, počelo je i pregrevanje ekonomije. U takvim situacijama posle pokidanih lanaca snabdevanja kad se ekonomija zagreva, a i dalje fale pojedine sirovine i repromaterijali, nedostaje hrana, onda cene počnu da skaču“, kaže Brkić.

Kao drugi razlog, on navodi da je ceo svet u vreme pandemije mnogo novca trošio da bi pomogao privredi i građanima, a da su iz budžeta davane razne subvencije, te da je mnogo novca potrošeno, pa su takođe stizala i upozorenja da „u ekonomiji nema besplatnog ručka“ i da ćemo to morati jednog dana da platimo.

„Dugovi država su se strašno gomilali i sada je došlo vreme da se preko inflacije sve to plati. Moja procena je da neće moći sve ni da se vrati i da će možda za nekih godinu dana biti organizovana jedna velika međunarodna konferencija na kojoj će deo dugova koje su napravile države morati da budu otpisani jer država neće moći da ih vrati. Sve su to razlozi zašto je inflacija krenula da raste.“

Svaka inflacija je jedna vrsta poreza građanima, kaže Brkić i dodaje da smo se prošle godine radovali i hvalili vladu koja nam je pomagala tako što nam je dala 100 evra, a evo, sada je stigao račun na naplatu, to ćemo morati da vratimo.

„Cene će da rastu još, građani će to morati da plate, moraće da plate proizvođači određenih roba, a preko proizvođača i građani. To je vrzino kolo, dok se ekonomija malo ne zagreje, da vidimo da li će epidemija da prođe ili će da se razvija dalje. Mnogo je faktora koji će uticati na to da li ćemo gledati inflaciji u leđa ili ćemo se suočavati sa njom. A da li će građani platiti cenu – hoće, platiće“, smatra Brkić.

Prema njegovim rečima, ovog puta primanja neće moći da prate rast cena, pa ni poslodavci neće imati novca da pokriju sve zarade, tako da – „gunđaćemo jedno vreme što cene rastu“.

Lakićević: Ključno da se rast cena ne otme kontroli

Strahovi koji se javljaju kod građana zbog porasta prehrambenih proizvoda su opravdani, kaže za Magločistač ekonomista iz Beograda Mijat Lakićević i dodaje da su plate nominalno porasle, ali je poskupela i roba koju građani kupuju, što je zabrinjavajuće jer to pogađa građane i oni to osećaju.

„Porasla je cena hrane, međutim, cena bele tehnike, tekstila, odeće, obuće nije porasla. Ali kada je reč o ceni nekretnina, prosto je neobjašnjivo da se toliko puno gradi, da se sve to proda i to po sve višim cenama“, smatra Lakićević.

On podseća da su početkom godine bili i mrazevi, voće je slabije rodilo, pa je bila suša, te da je poljoprivreda generalno ove godine imala manju proizvodnju, što je odmah uzrok i većih cena.

„Čak su neki ekonomisti ranije govorili da bi Srbiji odgovaralo malo veća inflacija jer nestašica novca sputava privrednu aktivnost. Međutim, pitanje je dokle će da ide rast cena, i ključno je da se ovo ne otme kontroli“, smatra Lakićević.

Rastu cene

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim sredinom septembra, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2021. godine, u odnosu na jul 2021. godine, u proseku su povećane za 0,9%. Potrošačke cene u avgustu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3%, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 4,6% u proseku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama: hrana i bezalkoholna pića (2,0%); transport (0,9%); rekreacija i kultura (0,8%); stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,4%); restorani i hoteli (0,3%) i u grupama alkoholna pića i duvan, obrazovanje i zdravstvo (za po 0,2%). Pad cena je zabeležen u grupi odeća i obuća (-0,8%), dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.