CENA PŠENICE KAO KLADIONIČARSKA KATEGORIJA: NAJVIŠA KVOTA ZA NAJNIŽI IZNOS

CENA PŠENICE KAO KLADIONIČARSKA KATEGORIJA: NAJVIŠA KVOTA ZA NAJNIŽI IZNOS

Izvor: altertv.org

Autor:

13.07.2015

Kategorija: Privreda

Ovogodišnju žetvu pšenice obeležila velika cenovna odstupanja, koja sada dobijaju obrise igre živaca između otkupljivača i proizvođača, s lako predvidivim ishodom

 
Da kojim slučajem na ovdašnjim i stranim berzama paralelno otvore i kladionice, cena pšenice sigurno bi imala visoku kvotu, jer su u prognozama pali i najveći stručnjaci, ne samo iz oblasti agroekonomije nego i oni koji se bave otkupom hlebnog zrna

Kratki obrat za dugo nadanje

Praksa je u poslednje dve nedelje pokazala da je cena pšenice ovogodišnjeg roda varirala u tri talasa, s tendencijom bar još jednog. Prvi, i očekivani, ticao se prognoza na osnovu rodnosti godine s vremenskim (ne)prilikama kao jedinim faktorom rizika. Tako je, recimo, na samom početku žetve direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin izjavio da će ovogodišnji dobar rod u Srbiji od 2,3 do 2,5 miliona tona sigurno uticati na to da ponuda bude veća od potražnje, te da iz tih razloga u vreme žetve nije realno očekivati da otkupljivači ponude višu cenu od 17 dinara za kilogram (s PDV-om). Međutim, negde na polovini žetvene utakmice desio se obrat kada je cena pšenice na berzi u Parizu naglo skočila, što je direktno uticalo i na domaće tržište. Kao razlog za to Josip Anišić iz Zemljoradničke zadruge “Salaš 024” naveo je potencijalne suše u zapadnoj Evropi (posebno Francuskoj i Nemačkoj), koje su uveliko počele ugrožavati ovogodišnji rod kukuruza. I evropsko i domaće tržište je na to odmah reagovalo tako što je cena pšenice od početka do sredine prošle nedelje iznosila 18, pa čak i više od 19 dinara za kilogram, a prognoze za proizvođače o njenom konačnom ishodu bile su još optimističnije. Ohrabreni takvim prognozama, čak ni oni proizvođači koji realno nisu u situaciji da se ponašaju kao monopolisti na tržištu, i pored ponuda otkupljivača, nisu bili zainteresovani za prodaju.

Međutim, svežije vreme i kiša koja je pala u drugoj polovini prošle nedelje (za sada) je spasila kukuruz, a berze su odmah reagovale tako što su oborile cenu pšenice. Objašnjavajući da bi u slučaju podbačaja roda kukuruza njegova cena već u ovom trenutku bila bar 20 dinara za kilogram, Anišić kaže da po toj (čisto agroekonomskoj) logici ni cena pšenice ne bi mogla biti manja. Ali, kako je kukuruz preživeo prvi krizni vremenski talas, a u međuvremenu je bilo još padavina, cena pšenice iz dana u dan je sve niža – i upitnija.

Hazard bez rizika

Tako se na kraju žetve ponovo dogodio obrat, odnosno situacija se promenila za 180 stepeni. U psihološkoj igri između proizvođača i otkupljivača – kako sada stvari stoje – još jednom se pokazalo da jače nerve (i ekonomske mogućnosti) imaju, kao i mnogo puta pre, ovi drugi. Naime, po rečima Anišića stvari su se ovih dana izmenile utoliko što otkupljivači i dalje ne izlaze s konačnom cenom, ali je zato spuštaju, dok poljoprivrednici – pritisnuti obavezama arende ili kredita, svejedno (ipak je novac od žetve prvi nakon brojnih ulaganja tokom zaštite i prihrane useva zimi i prolećne setve) – nude svoje žito i po ceni koja ne pokriva ni troškove uložene u njegovu proizvodnju. Problem je, međutim, u tome što otkupljivači trenutno ne pokazuju veliku zainteresovanost za kupovinu, nadajući se da će uskoro moći platiti i manje od 17,2 ili 17,3 dinara kilogram, koliko danas u proseku iznosi cena pšenice.

Zajedno sa otkupljivačima (i bankama, koje imaju novca i koje ga investiraju u ovu robu, utičući i same na kreiranje cene) u dobrom položaju nalaze se i oni poljoprivrednici koji nisu prinuđeni prodati pšenicu, a posebno oni koji imaju vlastiti skladišni prostor. Iako s različitim očekivanjima, i jedni i drugi u ovom trenutku relativno mirno mogu posmatrati cenovne oscilacije koje se na tržištu pšenice ovih dana događaju. Svoj optimizam otkupljivači verovatno temelje na činjenici da će na početku u velikom broju slučajeva biti pobednici u igri živaca s proizvođačima i da će za relativno kratko vreme po najnižoj ceni kupiti za njih dovoljne količine pšenice. Situiraniji poljoprivrednici, pak, svoj optimizam grade nešto dugoročnije, računajući na pikove, koji se obično događaju pri kraju jedne ili na početku druge godine kada je cena pšenice za 6-7 dinara skuplja nego u vreme žetve. Međutim, kako sada stvari stoje, nije nemoguće da neki od njih računaju i na “faktor kukuruz”, jer je do njegovog sazrevanja i berbe ostalo još bar dva meseca. A do tada se, kao i početkom jula, može dogoditi da mnogo vode iz oblaka ne poteče i da upravo zbog suše cena pšenice bude znatno viša već u avgustu.

 

Zlatko Romić

TAGOVI:
Poljoprivreda

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.