Bačkotopolski pijačni prodavci nemi posmatrači fiskalizacije – opstanak “Tržnice” nije ugrožen

Bačkotopolski pijačni prodavci nemi posmatrači fiskalizacije – opstanak “Tržnice” nije ugrožen

Foto: MS/Magločistač

20.04.2022

Kategorija: Bačka Topola , Privreda

Isticanje roka za usklađivanje sa regulativom novog Zakona o fiskalizaciji, kako se čini, nije posebno uzdrmalo bačkotopolske pijačne prodavce, baš kao ni protesti pijačara održani protekle nedelje. Bačkotopolčani, tako, niti se priključuju protestima, niti kupuju fiskalne kase. Situacija na tezgama je i u subotu i u utorak bila uobičajena za ta dva pijačna dana u ovoj opštini, a atmosfera kao da se ništa značajno ne dešava.

Od 255 zakupaca pijačnih tezgi u JP “Tržnica” u Bačkoj Topoli, oko 50 njih od 1. maja čeka obavezna fiskalizacija, dok ostali pripadaju registrovanim poljoprivrednim proizvođačima ili zanatlijama domaće radinosti, te nisu obveznici fiskalizacije, odnosno već imaju kase po osnovu registrovane radnje.

Ovakva struktura prodavaca omogućila je da opstanak “Tržnice” ne bude ugrožen, kako god da se budući fiskalni obveznici opredele – kaže za Magločistač Dragana Ognjenović, direktorica JP “Tržnica”.

“Kod nas su u najvećem broju, oko 60%, zakupci poljoprivredni proizvođači. Potom slede zanatlije, pa trgovci koji već imaju piljare, mesare, zanatske radnje, a samim tim i fiskalne kase. Imamo oko 20% preprodavaca robe koji bi morali da se fiskalizuju do 30. aprila. Mi smo dobili informaciju da odlaganja neće biti, ali većina zakupaca se ipak nada upravo tome i tek pojedini su ušli u postupak nabavke fiskalnih kasa”, kaže Dragana Ognjenović.

Prema njenoj oceni, pojedini prodavci negoduju, a većina njih čeka da vidi šta će se dešavati u narednim danima i mesecima, te će kase uvesti tek nakon što ne bude baš nikakve druge mogućnosti za rad.

Foto: MS/Magločistač

Jedna od takvih je i prodavačica koja iz Mađarske uvezenu robu široke potrošnje na bačkotopolskoj pijaci prodaje duže od 15 godina.

“Odlučili smo da ćemo, ukoliko sve ostane ovako, od 1. maja privremeno obustaviti prodaju. Potom ćemo sačekati da vidimo kako se situacija odvija. Ako ne bude ponuđena bilo kakva druga opcija, moraćemo i mi da se fiskalizujemo, jer porodično od ovoga živimo. Posledično, moraćemo da podignermo cene robe, ali onda – zašto bi neko dolazio da kupuje kod nas na pijacu kad po istoj ceni ima i robu u marketu”, pita se naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.

Ona dodaje da treba da zabrine i činjenica da je kupovna moć građana značajno opala, te da će neminovnim podizanjem cena robe na pijacama biti značajno pogođen i najsiromašniji deo stanovništva. 

Druga naša sagovornica kaže da je ušla u postupak nabavke e-fiskalne kase, ali da se plaši lošeg iskustva.

“Moja tezga je napolju. To znači da radim i na -10, po kiši, snegu, ali i leti na +40. Kako će se vremenske prilike odraziti na aparat? Ako mi kasa slučajno blokira, ja tog dana ne mogu ništa da prodajem. Plašim se kako će sve funkcionisati od sledećeg meseca.”

Tiha podrška protestima i velika nada da će fiskalizacija biti – odložena

Na pitanje o učešću u protestima pijačnih prodavaca, među ovdašnjim prodavcima se tek krišom govori da je inicijativa za podršku subotičkim pijačarima za odlazak na proteste ovde naišla na slab odjek, te da su neki izdvajali po svega 50 dinara za finansijsku potporu kolegama koji su iz Subotice putovali do Beograda kako bi se izborili “za dobrobit svih”.

I dok jedni takav stav ocenjuju kao “sraman”, drugi ističu da je to “tipična bačkotopolska karakteristika”, a treći sležu ramenima i konstatuju: “Mi tu ništa ne možemo”. Kod svih se, međutim, oseća nada da će fiskalizacija biti bar – odložena.

A na pitanje šta ukoliko nakon prvomajskih praznika ipak nastupi momenat da se bez fiskalne kase ne može na pijacu, naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, a koji uveženu robu široke potrošnje na bačkotopolskoj “Tržnici” prodaje unazad 20 godina, odgovara:

“Ništa. Idemo na kontejner! Biće veća gužva nego na pijaci. Ideja je besmislena. Od toga nema ništa! Smatram da uvođenje fiskalnih kasa državi ne ide u prilog, jer će od maja zbog toga onda biti gomila malih pijaca po kućama. Mi ovde radimo samo utorkom i subotom do podneva, a ne svakodnevno kao u nekim gradovima. Ne isplati nam se fiskalizacija nikako”.

Koliko košta uvođenje e-fiskalizacije?

Među pijačarima koji će morati da menjaju način rada, najbrojniji su u Bačkoj Topoli preprodavci robe koja uglavnom dolazi iz Mađarske.

Oni imaju mogućnosti da se do kraja aprila registuju kao preduzetnici ili samostalne trgovinske radnje, ali se u tom slučaju po visini mesečnih naknada značajno razlikuju od kolega paušalaca – poljoprivrednih proizvođača, jer moraju da plaćaju dve vrste poreza – na zaradu i na promet.

S druge strane, oni koji prodaju sopstvene proizvode, mogu da se registruju kao poljoprivredni proizvođači i postanu paušalci koji državi plaćaju fiksni iznos od nepunih 15.000 dinara na mesečnom nivou.

Foto: MS/Magločistač

U slučaju da uđu u proces e-fiskalizacije, kažu prodavci, čekaju ih i uvećani knjigovodstveni troškovi koji će umesto dosadašnjih 3.000 dinara u buduće iznositi oko 10.000 dinara, uz zakup tezge koji mesečno staje blizu 3.500 dinara za tezgu u zatvorenom, odnosno bezmalo 2.000 dinara za prodaju u dvorišnoj hali.

Za internet, kažu, mesečno će morati da izdvoje oko 2.000 dinara, a gotovo isto toliko i za obaveznu mesečnu naknadu operaterima za održavanje fiskalne kase.

Sama e-kasa se može kupiti po ceni od oko 20.000 dinara, a država je obveznicima za tu namenu bila omogućila subvenciju za svaki elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra. Ovu vrstu pomoći iskoristilo je tek nekoliko pijačnih prodavaca iz Bačke Topole.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.