SINOĆNA TRIBINA BIRN-A O IZBORIMA: SAUČESNIŠTVO U ODABIRU ZLA

„Na ovim izborima biramo čiji ćemo biti saučesnici“, „Ovo je košmar u kom si zatvoren kao na nekom lošem sajmu erotike“, „Kako ćeš propasti, imaš izbora koliko voliš“…

Ovo su samo neke od kondenzovanih definicija vanrednih izbora 2016. blogera Tibora Jóne, izrečenih na sinoćnoj tribini koja je, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Centra za političko obrazovanje, održana u novosadskom Medija centru.

Njegovi stavovi zapravo su jasan odgovor na dilemu velikog broja građana treba li uopšte izaći na nedeljne izbore, a, ako se već i izađe – „za koga glasati“? Najčešći odgovor učesnika tribine mogao bi se formulisati sintagmom koju koristi i najveći broj razočaranih građana – „za najmanje zlo“. E, sad, pravo je pitanje koja je od 20 ponuđenih lista (samo za republičke izbore) najmanje zlo?

Presvlačenje razuma

Za glumca Branislava Trifunovića to je nedvosmisleno Demokratska stranka, čiji je apel građanima da glasaju za nju nedavno i sam potpisao, a kao razlog za to naveo je da su danas – za razliku od devedesetih kada je postojao „suštinski jasan neprijatelj“ – na vlasti „presvučeni u zdrav razum“ oni koji i dalje rade ispod žita.

Dejan Ćirjaković, ili ako vam je poznatiji kao Boškić iz „Državnog posla“, međutim, kaže da – bar kada je o izborima reč – nikada nije bio zbunjen kao sada. Ističući da je evidentno šta će se dogoditi u nedelju, i on je javno ispovedio svoju moralnu dilemu rečima da ne može glasati ni za ove na vlasti, ali ni za one pre njih. Ipak, ako je to uteha za ostale, on je rekao da će odluku o tome koju će listu zaokružiti ipak doneti do svečanog čina izlaska na izbore.

Novinar Daško Milinović, po vlastitom priznanju, ne zna objasniti zašto izlazi na izbore, jer ono što on „priželjkuje“ nikad se neće naći izbornoj listi, pa, shodno tome, nikome ne može ni preporučiti da se na istima pojavi.

Sumirajući napred izrečeno, sociološkinja Višnja Baćanović rekla je kako je ovo zapravo prava slika naše zbunjenosti u kojoj ne postoji kapacitet za alternativu. Ipak, kao rešenje za ovu situaciju ona je navela građansku akciju kao nešto u što bi trebalo ulagati kako bi se isplatilo za četiri godine.

Čekajući smučninu

Može li, međutim, građanska akcija uticati na promenu svesti u društvu kom, kako je naveo Trifunović, ima milion i četiri stotine hiljada funkcionalno nepismenih građana (a koji imaju pravo glasa) s jasnim ciljem svih dosadašnjih garnitura vlasti da se to stanje ne promeni kako bi njima lakše mogli manipulisati? Potvrdan odgovor na to pitanje – ali ne kao rezultat delovanja građanske akcije – dao je Ćirjaković rečima da je praksa pokazala da se vlast kod nas menja onda „kad ti se smuči“. Predviđajući ovoj vlasti još jedan, najviše dva mandata, on je rekao da će proći na isti način kao i one ranije. Dakle, kad se građanima smuči.

A dok se građanima ne smuči, ova (= buduća) vlast nema razloga za brigu od svojih političkih protivnika. Bar kada je reč o „levoj strani“. Naime, i po rečima Milinovića i Ćirjakovića i strankama na vlasti i onima u nazovi opoziciji bezidejnost i nepostojanje programa karakterna je crta koja ih je izjednačila (ne samo tokom, prim. a.) predizborne kampanje. Druga je, međutim, stvar s „desnicom“. Ti su se, ma koliko anahroni i isključivi, makar pokazali jasni: znaju šta hoće, a šta neće.

Znali su učesnici tribine i zašto proevropska i reformska orijentacija Srpske napredne stranke nije dobra. Gomilanje državnog duga, cenzura u medijima, zabranjivanje predstava, polusvet koji vodi firme i (javna) preduzeća za Trifunovića su samo drugo ime za veliku varku kao rezultat četvorogodišnje vlasti SNS-a i njenih koalicionih partnera. Nisu, međutim, poput Ćirjakovića, mogli odgonetnuti zašto ista ta vlast dobija podršku Evropske unije.

Nisu takođe, osim građanske akcije i empatije kao oblika podizanja građanske svesti, učesnici tribine mogli ponuditi niti konkretnija rešenja za zabetoniranu situaciju. Zbog toga je, dok čekamo mandat-dva ili čak i dvadesetak godina da se to dogodi – poslužimo se na kraju početkom – ocena učesnika tribine da na izbore treba izaći. I biti saučesnik na njima.

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]