Politička podela plena lokalnim medijima: Novac dobijaju režimski, a ne profesionalni mediji

Politička podela plena lokalnim medijima: Novac dobijaju režimski, a ne profesionalni mediji

Foto: Natalija Jakovljević

29.04.2020

Kategorija: Društvo , Politika

Dunav produkcija iz Novog Sada, osnovana, svega nekoliko dana nakon objavljivanja medijskih konkursa u većini gradova i opština u Vojvodini, što nije predstavljalo prepreku za najveći deo komisija, u dve trećine vojvođanskih gradova i opština, da njihove projekte podrži sa ukupno nešto više od 13,5 miliona dinara, pokazuju istraživanja do kojih smo došli analizirajući dostupne konkurse u lokalnim samoupravama.

Prema rečima novinara sa kojima smo razgovarali, i ove godine se na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja samo nastavlja praksa nagrađivanja režimskih medija koji svakodnevno krše Kodeks novinara Srbije, dok je podrška uskraćena profesionalnim medijima.

Vlast legalnim putem nagrađuje provladine tabloide

Zoran Strika, foto: Dragan Perišić

Novinar 021.rs Zoran Strika, koji je početkom marta pisao za portal Cenzolovka o konkursima za dodelu sredstava medijima, rekao je da je ovakav način sufinansiranja medija postao upravo jedan od alata kako bi vlast legalnim putem prebacila novac građana na račune provladinih, mahom tabloidnih, medija.

“Prosto je neverovatno da se novac u ogromnim količanama sipa u medije za koje se utvrdi da u velikom broju slučajeva krše Kodeks novinara Srbije. Međutim, čak i ukoliko se ne bismo držali striktno kodeksa i samo kada bismo prelistali te medije, lako bismo uvideli da njihova svrha nije informisanje u najvećem delu, nego propaganda”, navodi Strika.

Dodaje da se ponekad dogodi i da profesionalni mediji dobijaju novac iz budžeta, ali da su u pitanju mrvice u odnosu na one koji su se slizali sa vlašću.

“Vlast ne pristaje na suštinske promene ovakvog načina sufinansiranja medija, a i ako pristane na određene promene i dalje će sebi ostaviti načine kako da utiče na krajnji ishod konkursa”, smatra Strika.

Urednica portala RaskrikavanjeVesna Radojević je podsetila da se niko nije iznenadio kada smo 2015. godine svi svedočili ogromnoj podeli novca iz budžeta lokalnih samouprava vlastima podobnim medijima.

“SNS opstaje zahvaljujući neprofesionalnim i pristrasnim medijima, tako da je bilo očekivano da će stranka budžetskim novcem finansirati medije koji im pomažu”, ocenjuje Radojević.

Urednik portala Autonomija na mađarskom jeziku  Čaba Presburger kaže da je očigledno da se projektno sufinansiranje, naročito na lokalu, zloupotrebljava.

“Zloupotreba je stvar percepcije, sve dok se ne utvrdi da li je prekršen zakon ili je samo nađena njegova slaba tačka, koja daje mogućnost za ‘kreativna’ tumačenja. Ako je u pojedinim slučajevima prekršen zakon, zna se kakve se mere mogu preduzeti. To je jedan dugačak i mukotrpan proces sa mnogo neizvesnosti i rizika, a znamo i da je reč o složenoj proceduri koja neće biti pokrenuta bez političke volje, to jest bez međunarodnog pritiska na vladajuće strukture”, smatra Presburger.

Najviše novca građana dobili projekti Dunav produkcije

Foto: Natalija Jakovljević

Projekti Dunav produkcije, osnovane 21. januara 2020. godine sa kapitalom od hiljadu dinara, podneti su na najvećem broju konkursa i samo u jednom slučaju nisu dobili podršku, dok su u većini od 30 okončanih konkursa dobili podršku koja se kreće od 150.000 do milion i po dinara. Vlasnica firme je tridesetogodišnja Jovana Lukić koja je po do sada iznetim ocenama “anonimus u novosadskom medijskom svetu”.

Takođe je zanimljivo da će sadržaje koje planira da proizvodi kroz realizaciju ovih projekata Dunav produkcija plasirati u novosadskom Dnevniku, listu koji u većini slučajeva za svoje projekte nije dobio podršku na do sada okončanim konkursima. A vlasnik Dnevnika je Novosadska televizija, koja ide rame uz rame sa Dunav produkcijom po broju odobrenih projekata. Do sada je prihodovala po konkursima 18,2 miliona dinara. Što i ne čudi ako se u obzir uzmu najave da će novosadska TV postati – vojvođanska.

Prema rečima Zorana Strike, Dunav produkcija je samo nastavak uspešne saradnje Dnevnik Vojvodina Pressa, izdavača novosadskog Dnevnika, sa produkcijama u Vojvodini.

“Najpre je bila Panonija medija, potom DVP Digital i DVP Produkcija, koje su Dnevnikove ćerke firme, registrovane na istoj adresi na kojoj se nalazi i Dnevnik. Ove godine, tu je Dunav produkcija. Svi su oni svoje projekte realizovali u Dnevniku, ali mislim da postoji opravdana sumnja da je veći deo novca koje su te produkcije dobijale završavao na računima Dnevnik Vojvodina Pressa. Dunav produkcija trenutno hara ‘konkursnim nebom’ u Vojvodini iako je osnovana u januaru ove godine. Dobila je novac na pojedinim konkursima koji su bili raspisani pre osnivanja samog preduzeća”, objašnjava Strika.

Dodao je da je jasan cilj ovoga da se izbegne zakonsko ograničenje o maksimumu državne pomoće koje jedan medij može da dobije u periodu od tri godine.

“Dnevnik ima kontinuitet dobijanja pomoći u Vojvodini, a potom se umrežava sa ‘satelitima’ i jednostavno to je recept za uspeh. Nažalost, količina novca građana koje ovaj medij dobija ne prati i kvalitet sadržaja koji bi zadovoljio potrebe upravo tih građana koji ga hteli-ne hteli, finansiraju”, smatra Strika.

Manjinski mediji pod uticajem nacionalnih saveta, strada pravo novinarstvo

Ilustracija: Vjeko Sumić

S obzirom na višenacionalnost Vojvodine, analiza okončanih konkursa pokazuje da manjinski mediji ili nisu uopšte dobili podršku, ili su je dobili u procentualno manjem iznosu u odnosu na učešće u strukturi stanovništva.

I u ovom problemu imamo nekoliko aspekata čitave priče, kaže Zoran Strika i dodaje da možemo da pričamo o sumi koja se izdvaja za medije koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina, a koja bi, kao i generalno za medije, trebalo da bude veća.

“Međutim, i unutar toga treba da govorimo o tome da li monopol nad tim sredstvima imaju određeni mediji koji su pod direktnim uticajem nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Osim što će imati iste posledice kao i po sve ostale građane kada je u pitanju opšte informisanje, pitanje je i koliko se doprinosi njihovom uključivanju u zajednicu, kako ne bismo došli do toga da je multikulturalizam u Vojvodini segregativan, iako se čini da smo odavno zašli u to područje”, navodi Strika.

Čaba Presburger napominje da je ono što se dešava sa lokalnim konkursima prava farsa i bezobrazluk, da se lako može zloupotrebiti i proturiti po toj osnovi sve i svašta, bez obzira na kvalitet.

“Više niko i ne krije da su rezultati namešteni, a da novac koji je namenjen za kvalitetne medijske sadržaje, raspodeljuju među nekoliko regionalnih igrača koji su bliski vlasti. Ne radi se tu posebno o diskriminisanju manjinskih medija – manjinski mediji su tu samo kolateralna šteta. Strada pravo novinarstvo.

Ugrožen javni interes: Poreski obveznici finansiraju lažne vesti

Ovakvim načinom dodele sredstava se apsolutno ugrožava javni interes, kaže Zoran Strika i dodaje da je ovako opravdana pretpostavka da cilj vlasti u domenu informisanja i nije ostvarivanje javnog interesa, jer u tom smislu oni u potpunosti rade u skladu sa svojom politikom.

Vesna Radojević, foto: Krik

“U konačnici dolazimo do toga da ljudi ne znaju koji su mediji pouzdani izvori informacija, te se zbog niske cene obraćaju onima kojima profesionalnost u izveštavanju nije prioritet. Samo nastavljate jednu liniju dezinformisanosti i produbljujete medijsku nepismenost građana. A to je samo kada govorimo o štampanim ili onlajn medijima, o televiziji koja i dalje ima primat u Srbiji, suvišno je i govoriti kada se pogleda sadržaj kanala sa nacionalnom frekvencijom”, podseća Strika.

Vesna Radojević takođe ocenjuje da kod dodele novca na konkursima nema govora o vođenju računa o javnom interesu, jer u suprotnom novac ne bi dobijali šampioni u proizvodnji lažnih vesti, a to su tabloidi.

“Oni krše kodeks novinara Srbije gotovo svakodnevno i nije jasno kako je moguće da im komisije uopšte i dodeljuju novac s obzirom da to nije po Pravilniku za dodelu sredstava. Ali je još jedan pokazatelj koliko čak ni formalno ispunjenje zakonskih propisa više nije važno, novac se deli šakom i kapom i ispada da posle 4 godine dodele novca medijima na ovaj način, poreski obveznici finansiraju lažne vesti”, upozorava Radojević.

Način finansiranja lokalnih medija ogledalo odnosa vlasti prema novinarstvu

Konstantu po pitanju prođe na medijskim konkursima, osim samo u jednom slučaju, predstavljaju mediji povezani sa Vladanom Stefanovićem, koji se povukao imenom i prezimenom iz zvaničnog vlasništva u medijima koji su deo VTV grupe – Radio Subotica, televizije Subotica, Bečej, Novi Bečej, Bačka Vrbas i listovi Magazin Dani Subotica i Novobečejski dani.

Čaba Presburger, foto: Natalija Jakovljević

Opština Novi Bečej sufinansiraće medijske sadržaje sa šest miliona dinara. Iako po popisu iz 2011. godine Mađari čine gotovo petinu stanovništva, za projekte na mađarskom jeziku nije opredeljen niti jedan dinar. Projekti Fondacije Panonija iz Subotice i Sloboda štampe iz Sente, preciznije RTV Pannon i lista Csaladi Kor, bili su namenjeni informisanju na mađarskom jeziku, ali komisija nije našla za shodno da ih podrži. Sa druge strane, za projekte Magazina Dani i TV Novi Bečej, opredeljeno je skoro 3,5 miliona dinara, dok na po pola miliona mogu da računaju Novosadska TV i Dunav produkcija. Opština Bečej podržala je 12 projekata sa ukupno 8,25 miliona dinara. Novosadska TV dobila je 600.000, Delta televizija 500.000 dinara, dok je najveći pojedinačni iznos od dva miliona dinara opredeljen za TV Bečej. Iako su Mađari većina i čine gotovo polovinu stanovništva, niti jedan od tri podneta projekta za informisanje na mađarskom jeziku nisu dobili podršku.

U Odžacima je od 9 miliona i 130 hiljada dinara, trećina sredstava opredeljena medijima čije je sedište van ovog mesta i okoline, gde se ponovo izdvajaju Novosadska TV (milion) i Dunav produkcija (700.000 dinara). Ova dva medija dobila su po milion dinara i za projekte u Somboru, koji je za medijske projekte opredelio ukupno 16 miliona dinara. U Apatinu je komisija dve trećine od 9,35 miliona dinara, opredelila lokalnim medijima, dok je za Novosadsku TV opredeljeno milion, a za Dunav produkciju pola miliona dinara.

Sličan iznos raspodelila je i opština Žabalj, ponovo se među projektima koji se finansiraju pojavljuju Novosadska TV, sa 900.000 dinara, Dunav produkcija Novi Sad, sa 500.000 dinara, kao i TV Bečej (300.000 dinara). Komisija za dodelu sredstava i u ovom gradu najviše sredstava opredelila je za lokalne medije – skoro dve trećine.

30 miliona dinara namenjeno je za projekte informisanja građana Kikinde. Više od dve trećine sredstava dodeljeno je za projekte lokalnih medija, dok su i u ovom gradu za svoje projektne ideje podršku dobili Novosadska TV (milion) i mediji bliski Vladanu Stefanoviću (200.000).

Subotica je za medijske sadržaje opredelila skoro 40 miliona dinara. Trećina je opredeljena za medije van Subotice, među kojima su Novosadska TV (milion) i Dunav produkcija (milion), a dve trećine opredeljeno je lokalnim medijima. Iako su u Subotici „manjine većina“, manjinski projekti nisu dobili većinsku podršku. Dva i po miliona dinara za Fondaciju Panonija, i nešto više od milion dinara za više manjih projekata bunjevačkih i hrvatskih medija. Dok su bez podrške ostali Vajdasag ma, Csaladi Kor, novinska agencija Beta sa projektom medijske produkcije na mađarskom jeziku, pa i Fondacija Panonija za još jedan projekat…

Foto: NJ, Magločistač (arhiva)

Više od Subotice za medijske projekte opredelilo je Pančevo – ravno 40 miliona dinara, gde je tek nešto više od deset odsto sredstava opredeljeno za medije van ovog grada. A među kojima je Dunav produkcija iz Novog Sada sa milion i po dinara. Ova produkcija je podršku dobila i u Temerinu (200.000 dinara), gde je od 4,5 miliona dinara za projekat Novosadske TV opredeljeno milion dinara, a za TV Bečej 300.000 dinara.

Projekti Novosadske TV (1,5 miliona), zatim TV Bačka (1,3) i televizije Delta iz Novog Sada (1,8) dobili su dve trećine od ukupno 7,15 miliona koliko je opredeljeno u Srbobranu. Uz 200.000 dinara za Dunav produkciju iz Novog Sada, ostatak sredstava opredeljen je za lokalne medije. Iako petinu stanovništva čine Mađari, podržan je svega jedan projekt informisanja na ovom manjinskom jeziku, sa 350.000 dinara, dok tri nisu podržana ili konkursne prijave nisu blagovremeno podnete.

Delta TV (500.000), Novosadska TV (milion) i Dunav produkcija (500.000) dobili su gotovo polovinu od ukupno opredeljnih 4,75 miliona dinara u opštini Bač. Iako trećinu stanovništva čine manjine, među podržanim projektima nema manjinskih. Doduše, od 31 podnete prijave svega tri imaju manjinski predznak. U Bačkoj Palanci opredeljeno je 13,2 miliona dinara, a rame uz rame sa lokalnim medijima, koji mogu da računaju na polovinu sredstava, podršku su dobili Novosadska TV (2 miliona), Delta Televizija (2 miliona), kao i Dunav produkcija sa 400.000 dinara.

U Bačkoj Topoli manje od deset odsto od 15 miliona dinara opredeljeno je projektima koji imaju predznak nacionalnih manjina. Gotovo jednako kao za Dunav produkciju iz Novog Sada, koja je dobila milion dinara. Projekti lokalnih medija ovde su dobili gotovo najveću podršku među svim opštinama u pokrajini, sa više od tri četvrtine opredeljenih sredstava.

Sa druge strane, opština Bački Petrovac je za informisanje građana opredelila 5,5 miliona dinara za projekte medija od kojih ni jedan nema sedište u ovoj opštini. Najviše sredstava dobili su Novosadska TV, Delta Televizija iz Novog Sada i TV Bačka. Po milion dinara. Uz 500.000 za Dunav produkciju. U Beloj Crkvi, trećina od deset miliona dinara opredeljena je za lokalne medije, a većina za medije iz većih gradova i opština u okruženju. I na ovom konkursu podršku je dobila Dunav produkcija, 500.000 dinara. U Beočinu, od 4,9 miliona dinara, Dunav produkcija dobila je 300.000, a Novosadska TV 700.000 dinara, dok je projekat Delta televizije podržan sa milion.

U Vršcu, od 21 milion dinara namenjenih medijskim projektima, više od polovine, 11 miliona dinara, dobile su dve najveće lokalne televizije – Lav i Banat, a najveći deo preostalog “kolača” dobili su takođe lokalni mediji. Ali i Dunav produkcija iz Novog Sada – 500.000 dinara. Manjinski projekti informisanja na mađarskom jeziku ni u ovom gradu nosu dobili podršku.

Opština Irig opredelila je za medijske projekte ove godine 3,3 miliona dinara. Pored lokalnih medija iz Rume i Sremske Mitrovice, deo sredstava opredeljen je za Dunav produkciju – 150.000 dinara. Više od deset odsto stanovnika opštine čine manjine, ali projekat Panon RTV nije dobio podršku na ovom konkursu.

Izvor: blog.beruby.com

Od 20 miliona dinara u Kovačici, najveći deo opredeljen je za lokalno javno informativno preduzeće – 7,9 miliona dinara, a najveći deo preostalih sredstava opredeljen za lokalne projekte. Deo sredstava opredeljen je za informisanje Slovaka kao najveće nacionalne zajednice u ovoj opštini, dok za informisanje na mađarskom kroz projekat lista Csaladi Kor komisija nije pružila podršku. Ali je na svoj deo kolača mogla je da računa i Dunav produkcija iz Novog Sada – milion dinara.

U Kovinu je za medijske projekte opredeljeno 7,6 miliona dinara, od čega je gotovo polovina opredeljena za projekat lokalnog Radio Bus-a. Među deset projekata odabranih za finansiranje je i Dunav produkcija sa pola miliona dinara.

Opština Kula raspisala je dva konkursa. Jedan je namenjen informisanju, a drugi informisanju na jezicima nacionalnih manjina. Za sada, nema objavljenih rezultata. Kao ni u slučaju 15 drugih gradova i opština u Vojvodini.

U Novoj Crnji je za medijske projekte opredeljeno milion i po dinara, a petina – 300.000 dinara za – Dunav produkciju iz Novog Sada. Iako trećinu stanovništva čine manjine, projekti manjinskog izveštavanja, među kojima i tri na mađarskom jeziku, nisu podržani. Medijski projekti u Novom Kneževcu podržani su sa 4,25 miliona dinara. Dva miliona opredeljena su projektima Centra za informisanje, 600.000 za VTV, a pola miliona za Novosadsku Televiziju. U Opštini Opovo, od 5 miliona, za Dunav produkciju opredeljeno je 300.000 dinara.

Iz budžeta opštine Pećinci za ove namene izdvojeno je 7,5 miliona dinara i to je jedna od retkih opština u Vojvodini koja nije podržala projekat Dunav produkcije. Najveći deo novca opredeljen je za projekte lokalnih medija, dok je pola miliona opredeljeno za projekat Novosadske TV. U Plandištu je za medije namenjeno sedam miliona dinara, od čega je 200.000 za Dunav produkciju. U Sremskim Karlovcima je od 3,5 miliona dinara za Novosadsku TV opredeljeno 1,5 miliona, Delta Televiziju 600.000, koliko je opredeljeno i za projekat Dunav produkcije. Podršku za svoj projekat u Karlovcima nije dobio RTV Panon i, zanimljivo, TV Bačka.

U opštini Čoka, od 4,4 miliona dinara za Novosadsku TV opredeljeno je milion dinara, 800.000 dinara za TV Bečej, a Panon TV je podržan sa pola miliona. Vajdašag ma i Csaladi Kor nisu dobili podršku.

U Šidu je podržano devet projekata, među kojima su Novosadska TV sa pola miliona i Dunav produkcija sa 200.000 dinara. Najviše sredstava, 7.3 miliona, opredeljeno ja za lokalnu RTV Sremska. Podršku nije dobio projekat RTV Panon iz Subotice.

U Alibunaru je za medijske projekte opredeljeno 7,6 miliona dinara, a među 14 odobrenih projekata, mahom lokalnih medija, je i Dunav produkcija sa 500.000 dinara.

O raspodeli sredstava odlučuju nestručne komisije

Foto: NJ, Magločistač (ilustracija, arhiva)

Po rečima Zorana Strike, o raspodeli sredstava za medije odlučuju nestručne komisije u kojima ne samo da nema NUNS-a ili NDNV-a, nego se i UNS povlači iz komisija zato što nema reprezentativnih udruženja.

“Verujem da neznanje prati i zla namera da se novac građana usmeri na one medije koji su na strani ove vlasti. Odlika koja prati većinu onih koji idu niz dlaku vlasti jeste da ne preispituju svoje odluke, tako da me ne čudi da su konkursni rezultati takvi kakvi su”, smatra Strika.

Dodao je da su obrazloženja za odobrene i neodobrene projekte pisana šablonski i da možemo da nagađamo da je razlog tome što je već unapred određeno koji će mediji biti nagrađeni.

Vesna Radojević kaže da je Pravilnik o dodeli novca za sufinansiranje projekata od javnog interesa očigledno pun mogućnosti da i loši projekti dobijaju novac.

“Više puta sam navodila primer izdavača Srpskog telegrafa koji je dobio više od 50 hiljada evra na prošlogodišnjem konkursu Grada Beograda, a kao tekstove projekata od javnog interesa su poturali tekstove novinskih agencija. Kakav je tu javni interes zadovoljen? Zašto bi neko dobio pare poreskih obveznika da prepiše tekst? To bi trebalo da se zapita i neko tužilaštvo – da li se novac troši svrsishodno ili ne? Ali ništa ne može da stane na put finansiranju propagandne mašinerije”, navodi Radojević.

Ona objašnjava da se iz dokumenta koje je Raskrikavanje ranije skupljalo vidi da je jako malo dobro napisanih rešenja, sa tačnim kriterijumima zašto je neki projekat dobio novac, a zašto neki nije.

“Meni je to problematičnije od šablonskih odgovora komisije – jasni kriterijumi za raspodelu novca i odabira projekata”, ocenjuje Radojević.

 

Natalija Jakovljević (Magločistač)

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portaluSzabad Magyar Szo (Slobodni Mađar So)

 

 

 

[clear]

TAGOVI:
Mediji

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.