Svaki peti građanin Srbije je bio izložen nekoj vrsti političkog pritiska ili je bio svedok takvog postupanja, što govori o ogromnoj rasprostranjenosti ovog fenomena u Srbiji – pokazali su rezultati istraživanja koje je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) sprovodio od decembra 2021. do završetka izbora održanih 2022. godine.
Jedan od njegovih zaključaka je da su pritisci takve vrste posebno zastupljeni u javnom sektoru, gde su javna preduzeća, prosveta, zdravstvo i gradske i opštinske uprave identifikovani kao mesta na kojima se zloupotrebljavaju javni resursi, pa su samim tim i pritisci ovde najizraženiji.
Dalje, njima su izloženiji oni kojima je stranka obezbedila posao i od kojih se očekuje da svoju apsolutnu lojalnost neprestano dokazuju. Svedočenja CRTINIH ispitanika pokazuju, međutim, da se pritisci vrše i na one koji su se zaposlili na legitiman način.
Različiti mehanizmi političkih zloupotreba i pritisaka su naročito intenzivni pred izbore, ali istraživanje je pokazalo i da se za znatan broj građana oni ne završvaju zatvaranjem biračkih mesta, već su deo njihove svakodnevice, dok paralelno među ispitanicima vlada nepoverenje u državne institucije i njihovu spremnost da ih zaštite od nezakonitih zahteva i postupaka partijskih aktera.
U sklopu istraživanja, istraživači CRTE su kroz dubinske polustrukturisane intervjue razgovarali sa 68 ispitanika iz svih krajeva Srbije, koji su bili izloženi nekoj vrsti pritiska ili imaju saznanja o tome. Cilj istraživanja je bio da se najpre idenifikuju vrste prisaka, a potom i razumeju mehanizmi koji omogućavaju vršenje pritisaka, te na taj način doprinese suzbijanju kulture normalizovanja političke korupcije.
Pored zaposlenih u javnom sektoru, pritiscima su dalje najpodložniji socijalno ugrožni građani i građanke, pri čemu mnogi od njih ni ne prepoznaju političke pritiske, već ih doživljavaju kao nešto potpuno normalno, navodi se u izveštaju „Politički pritisci na građane“.
“Imali smo slučaj da službenici centra za socijalni rad zovu korisnike svojih usluga kojima kažu da će im biti uskraćena pomoć ili neka usluga ako ne postupe na određeni način. Ovde se pritisak vrši direktno od strane samih institucija. Političke stranke, dakle, idu najviše na ekonomski i egzistencijalno uzgrožene grupe”, ocenjuje menadžerka kvalitativnih istraživanja u CRTI, Marija Stefanović.
Istraživanje sugeriše da su na meti političkih pritisaka posebno ranjive i manjinske grupe, gde se izdvajaju Romi, pogotovo oni nastanjeni u neformalnim romskim naseljima.
“U ovakvim slučajevima su pritisci toliko agresivni da je dolazilo i do fizičkog napada. Zabeleženi su slučajevi da su nepoznata lica upadala u naselje, tražila lične karte ljudi koji tamo žive čak i nekolio nedelja pre izbora, kako bi osigurali glasove”, navodi Stefanović, dodajući da je pritisaka bilo i uoči izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjna.
Ono što je, prema CRTINOM istraživanju, karakteristično za sve multinacionalne sredine u predizbornom periodu, jeste da se posebno na pripadnike nacionalnih manjina vrše pritisak i korupcija u vidu kupovine glasova, kao i da se poljoprivrednom stanovništvu nude različite usluge.
“U istraživanje smo krenuli jer smo shvatili da politički pritisci kao tema uopšte ne postoje u javnosti. Ljudi su uplašeni, tema je tabuizirana, a pojava je normalizovana. Činjenica je da su politički pritisci oduvek prisutni, međutim, utisak učesnika istraživanja jeste da je aktuelni režim ovaj fenomen doveo do savršenstva”, navodi za Magločistač menadžerka kvalitativnih istraživanja, Marija Stefanović.
Ona objašnjava da je vršenje pritiska centralizovano, u mehanizam je uključen veliki broj ljudi, dok se institucije zloupotrebljavaju da bi se ostvario politički cilj.
Pored primoravanja na odlazak na mitinge, u okviru radnih kolektiva u javnom, ali sve češće i privatnom sektoru, građani su izloženi zahtevima da sakupljaju sigurne glasove ili špijuniraju targetirane kolege.
“Ključni zaključak je da se pritisci vrše kontinuirano i nisu vezani samo za predizborni period, sa ciljem da se održi atmosfera straha i neizvesnosti da bi, kada dođu izbori, ti građani smatrali da moraju da glasaju za određenu stranku koja vrši pritisak na njih”, objašnjava Marija Stefanović.
Postoje, međutim, dodaje ona, i pritisci koji nisu usmerneni samo na glasanje – to su takozvane “kvazistranačke aktivnosti”. Tako su, na primer, nadređeni od zaposlenih u javnim preduzećima tražili da špijuniraju svoje targetirane kolege, do mere da zadiru i u njihov privatni život.
“Dakle, jedan od mehanizama je takođe i špijuniranje kolega – šta rade, gde idu, sa kim se viđaju. Takve informaicje su posle korišćene za degradiranje i ucenjivanje tog targetiranog kolege”, objašnjava Stefanović.
Pored toga, bilo je i bizarnijih slučajeva, gde je zaposlenima bilo zabranjeno da na radnom mestu prate određene medije, kao i da pričaju o određenim ljudima.
“Takvim pritiscima se stvara kontinuirana atmosfera straha da bi, kada dođu izbori, ti pritisci prerasli u prikupljanje sigurnih kapilarnih glasova, širenje glasačke mašinerije, odlazak na skupove i mitinge, što je aktuelno i sada”, ističe naša sagovornica.
Kako zaključuju u CRTI, često se dešava da ljudi u Srbiji uopšte ne prepoznaju pritiske, ali su nekada i u situaciji da zapravo nemaju mogućnost. Ovo je slučaj pre svega kada je reč o radnom okruženju, gde su izloženi mobingu.
“Na primer, neko odbije da ode na miting. Nadređeni tada ne kaže direktno da će zaposleni zbog odbijanja poslušnosti biti kažnjen. Međutim, počne se sa suptilnim sankcijama, kao što je sindrom ’punog stola’ gde se tom zaposlenom delegra toliko posla da on ne može da postigne, te se tako ispostavi da on više nije podoban za to radno mesto”, prenosi saznanja Marija Stefanović.
Sa druge strane, dodaje, javlja se i sindrom “praznog stoga” gde se zaposlenom postepeno oduzima posao, uz premeštanje na drugo radno mesto ili spuštanje na niže pozicije i manju zaradu:
“Tako se dolazi do toga da taj zaposleni prividno više nema šta da radi, i uvodi se nova sistematizacija radnih mesta. Na ovaj način se stvara slika da su oni legalno otpušteni, jer po običaju budu prvi na listi viška zaposlenih”.
Ko sme reći ‘ne’, a ko ima dobar izgovor
“Ljudi koji su profesionalci u svom poslu, oni od čije ekspertize zavisi funkcionisanje ustanova, imaju delimični imunitet. Takođe, ljudi koji kažu ’ne’ obično imaju i neku ekonomsku zaleđinu, te im suprotstavljanje pritisku ne ugrožava egzistencijalno”, kažu u CRTI.
Ukoliko, pak, žele da izbegnu, na primer, odlazak na miting, a nisu u prilici da se suprotstave nadređenom, ljudi nalaze druge legitimne načine kao izgovore za neispunjenje naredbi:
“Oni smišljaju taktike. Nabave lekarska uverenja kojima dokazuju da usled oštećenja sluha ne smeju da borave na mitinzima. Takođe, kao izgovore su navodili i smrtne slučajeve, bolesti i odlaske kod lekara”.
Kada je reč o mehanizmima kupovine glasova, i tu su se razvili određeni fenomeni, u okviru kojih su poverenici našli način da se „ugrade“.
“Glas je koštao pet hiljada dinara, koliko su dobijali poverenici stranke za sakupljanje sigurnih glasova, odnosno pronalaženje građana koji će prodati svoj glas. Poverenik tih pet hiljada treba da da onome ko prodaje glas, međutim, dešavalo se da oni tu dodatno zarađuju tako što ljudima daju po hijadu i po dinara, a ostatak zadrže za sebe”, tvrde u CRTI.
Na ovaj način, objašnjavaju, oni su od svakog glasa dodatno zarađivali, ali je tako dolazilo i do sukoba kada su građani razotkrivali da je glas u susednom naselju bio “skuplji” nego u njihovom.
“Predizborni period je zapravo period dobre zarade. Tu se trguje različitim resursima. Oni njima daju obećanje da će im biti rešeno stambeno pitanje, nude različite usluge, namirnice, dok su novac, odnosno kupovina glasova, vezani isključivo za izborni dan”, kaže istraživačica CRTE, Marija Stefanović.
Kao deo kampanje koju vodi u borbi protiv političkih pritisaka na građane, CRTA je na svom sajtu objavila i uputstvo o zakonskim mogućnostima za zaštitu od pritisaka.
Slučajeve političkih pritisaka, savetuju iz CRTE, građani mogu da prijave javnom tužilaštvu ili policiji, a ukoliko imaju tu mogućnost, dodaju, najboje bi bilo prijavu obaviti posredstvom advokata.
“Najveći je problem što se ljudi jako teško odlučuju da prijave pritiske jer nemaju poverenja u institucije. Druga dimenzija je strah, odnosno nedostaje društvene osude političkih pritisaka. To se kod nas normalizuje, a neki ljudi čak pritiske vide kao fer borbu stranaka, a da pritom ne shvataju ni da je to protivzakonito”, objašnjavaju u CRTI.
Prema njihovom mišljenju, do promene ne može doći sve dok se društvo ne probudi.
“Potrebno je da ljudi sami shvate da ovo nije normanlo, da nije legalno, a nije ni legitimno. U društvu se često čuje osuda tih koji su otišli na miting, ali treba da razumemo i pod kojim pritiskom su ti ljudi. Mi sami moramo da napravimo atmosferu da ti ljudi, ako se odluče da kažu ’ne’ i suprotstave se, izađu sa tim u medije, da klima bude takva da daje podršku, što sada nije slučaj”, poručuje Marija Stefanović.
Zbog toga, smatraju u CRTI, o pritiscima treba govoriti konstantno, ljudima predočiti kako da ih najpre prepoznaju, a onda treba prestati sa osudom, i situaciju posmatrati kao zajednički, društveni problem.
“Svi moramo nešto da uradimo, da damo podršku tim ljudima. Možda bi više bili ohrabreni da prijave političke pritiske ukoliko bi imali podršku koja bi bila organizovanija. Treba da se razmišlja o nekoj sistemskoj podršci ljudima koji žele da se suprotstave pritiscima i koji zbog toga mogu da imaju veće posledice”, ocenjuje istraživačica CRTE, Marija Stefanović.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.