ALEKSANDAR VULIN KAO PRIMER MINISTRA ZA ZAMENE TEZA: „BANE“ ZA SVA VREMENA

Da je pitanje o sve češćim pritužbama migranata da im policija uzima novac i mobilne telefone postavljeno u Danskoj, Engleskoj ili nekoj sličnoj državi, neko na Vulinovom mestu bi se javno zahvalio na takvoj informaciji i promptno urgirao kod svojih kolega iz Ministarstva unutrašnjih poslova da ispitaju istinitost ovih navoda

Za neke stručne službe, posebno one sužene medicinske specijalnosti, verovatno bi dragoceni materijal bili pismeni uradci Aleksandra Vulina iz njegovih osnovno i srednjoškolskih dana s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka. Iako javnosti nije poznato o čemu je pisao na temu „Jesen u mom kraju“, njegovi nastavnici i profesori – samo ako su obratili malo više pažnje – moguće je da su u Vulinu prepoznali ne samo „Baneta“ o kom je u to vreme pevao Đorđe Balašević nego upravo antipod u kog će se pretvoriti ovaj tih i fin omladinac. Naime, od srednjoškolskog antiautonomaša, preko glasnovogornika Jugoslovenske levice Mirjane Marković, pa do aktuelnog ministra za razglas premijera Srbije Vulin je bio i ostao samo jedno: trbuhozborac svih sistema koji u sebe objedinjuju nacionalizam i kosmopolitizam.

Komunist po volji Boga

No, da je samo to u pitanju, pa da čovek na Vulina mahne kao i na Crnčevića, Bećkovića, Ristića, Boru Čorbu ili Nemanju Kusturicu i okrene se puno pametnijim stvarima, kao što su, recimo, spavanje ili sličnim aktivnostima koje se takođe najčešće odvijaju u krevetu – ni po brige. Ali, neeee! Aleksandar Vulin je u svim tim razdobljima za sobom ostavljao trag, prepoznatljiv kao i slinavi put puža golaća. U izjavi za jedan sada već nepostojeći beogradski dnevni list Vulin je rekao da je – za razliku od svojih vršnjaka koji su se najviše radovali času fizičkog vaspitanja – „od detinjstva bio komunista“. Ili, recimo, otišavši 11. marta ove godine na grob Slobodana Miloševića u jedno požarevačko dvorište isti taj Vulin je izgovorio samo njemu razumljive mantre. Da ih ne prepričavamo, i, ne daj, Bože, tumačimo poslužimo se citatom sa B 92:

„Narod u demokratiji ne može da pogreši. Kakva god odluka bila, to je odluka Boga. A da li je Milošević grešio? – Jeste. Posebno je grešio oko saradnika, ali su ga neprijatelji nepogrešivo izabrali. Nijedan neprijatelj nije bio samo njegov, nego i cele Srbije”.

Jezik na lancu

I tu, polako, stižemo do suštine priče koja je počela još od njegovih osnovnoškolskih dana u Novom Sadu, pa do izjave koju je, kao aktuelni ministar za razglas premijera Srbije, pre nekoliko dana dao u Subotici. Upitan, naime, da prokomentariše sve brojnije tvrdnje migranata da im policija uzima novac ili mobilne telefone Vulin, koji jedini zna šta je kao ministar „hteo da kaže“, je advokatski odsečno odgovorio:

“Ne dozvoljavam nikome, ni Human Rights Watchu, ni Amnesty internationalu, ni ikome da bez imena i prezimena paušalno piše izveštaje i blati našu policiju, jer ovi ljudi rade izuzetno svoj posao”.

Hipotetički gledano, da je isto pitanje postavljeno u Danskoj, Engleskoj ili tako nekoj sličnoj državi, neko na Vulinovom mestu bi se javno zahvalio na takvoj informaciji i promptno urgirao kod svojih kolega iz Ministarstva unutrašnjih poslova da ispitaju istinitost navoda iste. Međutim, Vulin, kakvim ga je već Che stvorio, postupio je upravo onako kako se od njega – a budimo iskreni i od svih njegovih bivših i sadšnjih kolega – očekuje: kao verni idolopoklonik Božanskog koji je, otkako je zaseo na Tron, u svoju malenkost usisao sve državne institucije, sve češće im javno dajući samo to pravo da budu u krivu.

Ako se, pak, i dogodi da Božanski pogreši u proceni potrebne jačine lanca i dužine Vulinovog jezika, ministru za razglas svih nacionalističko-komunističkih ideologija kao alternativa i dalje ostaje otvoren konkurs za radno mesto trbuhozborca gradonačelnika Jenőa Maglaija pod šifrom „usluge informisanja – odnos sa javnošću“. Sudeći po tome koliko je često u Subotici i koliko se kao resorni ministar brine za probleme u njoj – recimo za onih 50 miliona dinara za bespravnu gradnju Doma za negu kod Pravoslavnog groblja – Vulin je upravo idealan izbor za galamu oko forme i prećutkivanje suštine.

Zlatko Romić