Viktorija Aladžić: Rajhlova porodična palata

Viktorija Aladžić: Rajhlova porodična palata

Foto: Prava zadržava Augustin Juriga (Detalj na Rajhlovoj palati)

Objavio: Magločistač

20.07.2016

Kategorija: Kultura

Na fasadi Rajhlove palate nalaze se zgusnuti floralni ornamenti izvedeni mozaikom u plavoj boji na ravnoj površini zida boje putera, tu su valovite ograde i venci od žolnai keramike boje terakote; u nizovima poređani keramički ukrasi stilizovanih ruža i dekorativnih maski; ograda balkona i ulazna kapija od kovanog gvožđa; istočnjački oblici prozora; te dekorativno obrađeni, zeleno obojeni, drveni erkeri koji asociraju na drvenu folklornu arhitekturu Transilvanije.


Krajem 19. veka u Subotici (Szabadka), gradu koji je još uvek svojom arhitekturom više ličio na selo, pojavio se jedan izuzetan graditelj, arhitekta Ferenc Rajhl (Raichl J. Ferenc). Subotica koja se danas nalazi na severu Autonomne Pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji, nosila je krajem 19. veka, sve do Prvog svetskog rata, mađarski naziv Szabadka i bila je u sastavu Austro-ugarske monarhije. Zahvaljujući železnici koja je Suboticu, 1869. godine, povezala sa ostalim delovima Monarhije grad je doživeo ekonomski bum koji je rezultirao izgradnjom velikog broja najamnih i porodičnih kuća i palata krajem 19-tog i početkom 20-tog veka.

Na nasutom terenu nekadašnje bare, koji je bio isparcelisan za izgradnju reprezentativnih palata, u blizini nove železničke stanice, Rajhl je kupio plac početkom 1903. godine. Iste godine predao je projekat i molbu da dobije građevinsku dozvolu za izgradnju svoje dve palate: jedne porodične palate i jedne najamne (danas u ulici Đure Đakovića 3 i 5). Taj prvi projekat nije odobren za izgradnju od strane Inženjerskog ureda grada sa obrazloženjem da nije dovoljno reprezentativan za predviđenu lokaciju. Zahvaljujući ovom odbijanju Rajhl je napravio novi dizajn koji je iznedrio daleko zanimljivije i dekorativnije palate nego što je to prvobitno bilo predviđeno. Pri dizajniranju svoje porodične palate Rajhl se okrenuo mađarskoj folklornoj umetnosti kao izvoru inspiracije i stvorio najlepšu palatu u stilu mađarske secesije u Subotici.

Foto: NJ/Magločistač

Rajhl je i ranije eksperimentisao sa primenom stila secesije kada je projektovao dve prizemne najamne kuće izgrađene 1899. godine koje su bile i prvi objekti izgrađeni u stilu secesije u Subotici, jedna dizajnirana u duhu francuskog simbolizma u druga u stilu bečke secesije. Nalazile su se u današnjoj ulici Vase Stajića (11 i 13) ali su na žalost porušene 2010. godine.

Projektujući svoju porodičnu palatu Rajhl je raskinuo sa mnogim konvencionalnim idejama arhitekture eklekticizma i stvorio je palatu koja nema uobičajeno mirno i ravno fasadno platno. Rajhlova porodična palata ima uvučen prostor ulaznog portala koji zauzima skoro trećinu fasade i na taj način pokreće fasadno platno u stilu baroknih majstora. Valovita linija prisutna je i u krovnim vencima obrubljenim elementima od Žolnai (Zsolanay) keramike, koja se proizvodila u Zsolany fabrici u Pečuju (Pécs) u Mađarskoj i bila omiljeno dekorativno sredstvo u arhitekturi secesije u Subotici.

Bogata primena dekorativnih motiva mađarske folklorne umetnosti na ovoj palati bila je moguća zahvaljujući brojnim mađarskim umetnicima koji su na prekretnici 19. u 20. vek odlazili u Transilvaniju i istraživali tradicionalnu mađarsku dekorativnu umetnost veza, duboreza i keramike. Rajhl je ove dekorativne motive po prvi put u svojoj karijeri, primenio na svojoj palati. Njegovo opredeljenje prema novom stilskom pravcu – mađarskoj secesiji verovatno se dogodio zahvaljujući poznanstvu sa arhitektom Đulom Partošem (Pártos Gyula)  saradnikom Edena Lehnera (Lechner Ödön), koji je kao i Rajhl odrastao u Apatinu. Đula Partoš je kao i drugi umetnici išao u Transilvaniju i obilazio mađarska sela tragajući za inspiracijom.

Na fasadi Rajhlove palate nalaze se zgusnuti floralni ornamenti izvedeni mozaikom u plavoj boji na ravnoj površini zida boje putera, tu su valovite ograde i venci od žolnai keramike boje terakote; u nizovima poređani keramički ukrasi stilizovanih ruža i dekorativnih maski; ograda balkona i ulazna kapija od kovanog gvožđa; istočnjački oblici prozora; te dekorativno obrađeni, zeleno obojeni, drveni erkeri koji asociraju na drvenu folklornu arhitekturu Transilvanije. Ne samo spoljašnjost svoje kuće, već i unutrašnjost Rajhl je vrlo pažljivo planirao i uređivao, donoseći komade nameštaja i umetničke predmete iz različitih zemalja u koje je putovao. Palata je u svakom pogledu bila uređena za udoban život porodice ali i kao kompletno umetničko delo – gesamtkunstwerk. U prizemlju se pored lokala za iznajmljivanje, ekonomskih prostorija i prostora za smeštaj posluge nalazio i Rajhlov atelje, dok su na spratu bile prostorije za ugodan život porodice: trpezarije, turska soba za pušenje, muzički salon, zimska bašta, spavaća soba, dečija soba, kupatilo.

Zastakljeni erker prostorije na spratu koja je služila kao zimska bašta bio je izveden od staklenih prizmi proizvedenih u radionici Gistava Falkoniera (Gustave Falconnier). U kasnijim adaptacijama prizme su povađene, te je sačuvan samo jedan primerak koji je identičan žutim staklenim prizmama ugrađenim u stepenišnom prostoru zgrade Beranžer (Castel Béranger) u Parizu koju je projektovao Hektor Guimar (Hector Guimard) 1898. godine. Primena ovih prizmi na Rajhlovoj palati u Subotici dodatno potvrđuje Rajhlovu zainteresovanost za tokove nove umetnosti u Evropi i na uticaje iz različitih prostora Evrope koji su rezultirali izgradnjom njegove porodične palate.

Rajhlova palata završena je 1904. godine, no Rajhl nije dugo sa svojom porodicom uživao u njenim blagodetima. Zahvaljujući lošim poslovnim potezima, među kojima je bila i izgradnja Fernbahovog (Fernbach) kaštela čiji ostaci se danas nalaze u blizini sela Aleksa Šantić, za koju nije bio isplaćen i ljubavi prema kocki, Rajhl je bankrotirao 1908. godine. Ne manje značajna činjenica, koja je uticala na njegove poslove, je bila da je njegovog prijatelja Lazara Mamužića na mestu gradonačelnika zamenio Karolj Biro (Biró Károly) 1902. godine. Nakon bankrota sva imovina je Ferencu Rajhlu oduzeta i prodata na aukciji.

Tada još, putem novina, među kojima i tekstom u Bačmeđei naplo (Bácsmegyei napló) upućen je apel da grad kupi Rajhlovu palatu te da se ona pretvori u palatu kulture. „Jer bez kulture je i najšareniji i najbogatiji grad kao čovek bez glave.” I pored ovakvih apela grad nije učinio ništa a vredni umetnički predmeti i nameštaj iz Rajhlove palate su rasprodati na aukciji. Time je zauvek osiromašen jedan od najraskošnijih enterijera subotičkih palata. Nakon bankrota Rajhl je napustio Suboticu i preselio se u Segedin, gde je projektovao još nekoliko značajnih palata. Umro je u Budimpešti u dubokoj starosti 1960. godine.

Rajhlova palata u Subotici je na kraju ipak postala palata kulture. Moderna galerija  “Likovni susret” (danas Savremena galerija Subotica) osnovana je 1962. godine i od njenog osnivanja putem otkupa i poklona neprestano se uvećava njen umetnički fond koji za sada broji preko 1200 eksponata iz oblasti slikarstva, keramike, skulpture i grafike. Godine 1968. Modernoj galeriji „Likovni susret” dodeljena je Rajhlova palata u kojoj se i danas nalazi.


Tekst autorke je objavljen u poslednjem broju časopisa Coup de fouet na engleskom jeziku.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.