SVE NABAVKE ZA RADOVE U SAOBRAĆAJU U SENTI U 2015. DOBILA ISTA FIRMA

SVE NABAVKE ZA RADOVE U SAOBRAĆAJU U SENTI U 2015. DOBILA ISTA FIRMA

lustracija: Vjeko Sumic

Objavio: Magločistač

26.05.2016

„Kompanija Vojput“ AD iz Subotice svaki put je bila jedini ponuđač i tako zaradila gotovo 50 miliona dinara. Stručnjaci su mišljenja da su čak osam puta uslovi javnih nabavki bili diskriminatorski.

Piše: Ana Aćimov (mojbecej.rs)

 

Gradska kuća u Senti| Foto: Istorijski arhiv

Gradska kuća u Senti| Foto: Istorijski arhiv

Na svih devet javnih nabavki za radove u oblasti saobraćaja koje je raspisala Opština Senta u 2015. javio se samo jedan, uvek isti ponuđač, svih devet je dobio, a stručnjaci su mišljenja da su osam od devet bile – diskriminatorske

„Kompanija Vojput“ AD iz Subotice je te godine, samo putem ovih javnih nabavki, prihodovala 48.894.343 dinara.

Za tri od devet radova novac je dala i Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, čiji službenici su bili u komisijama za sprovođenje postupaka javnih nabavki, koje su odgovorne za zakonitost nabavki. Budžet opštine Senta u 2015. godini iznosio je 998.163.112 dinara. Ukupan iznos ovih javnih nabavki u oblasti radova u saobraćaju za 2015. godinu bio je 48.894.343 dinara, što je činilo skoro pet odsto budžeta senćanske opštine.

Ćirpanova ulica u Senti pre rekonstrukcije | Foto: Google street wiew

Ćirpanova ulica u Senti pre rekonstrukcije | Foto: Google street wiew

Stručnjaci za javne nabavke sa kojima smo razgovarali, kao primer diskriminatorskog, dodatnog uslova u tenderskoj dokumentaciji za jednu od ovih nabavki u Senti – izgradnju saobraćajnice u ulici Radivoja Ćirpanova – navode onaj koji je definisan tako da ga ponuđač ispunjava samo ukoliko raspolaže najmanje jednim adekvatno licenciranim inženjerom, jednim građevinskim tehničarem, zatim sa šest vozača, osam rukovalaca građevinskim mašinama i deset radnika, ali – da su svi u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. U još sedam nabavki, varirao je ponešto broj rukovalaca mašinama, vozača i radnika, ali je uslov o zaposlenju na određeno ili neodređeno vreme uvek bio isti.

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, koji je Uprava za javne nabavke imenovala za građanskog nadzornika u nekoliko postupaka, kaže: „Zakonodavac jeste omogućio naručiocima da odrede dodatne uslove uvek kada je to potrebno, ali ne i da se time diskriminišu ponuđači. Članom 76. stav 2 Zakona o javnim nabavkama propisano je da naručilac određuje uslove za učešće u postupku u pogledu finansijskog, poslovnog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno, imajući u vidu predmet javne nabavke“.

Dragan Dobrašinović | Foto: Media centar Beograd

Dragan Dobrašinović | Foto: Media centar Beograd

Ali, članom 76. stav 6 Zakona o javnim nabavkama propisano je i da naručilac određuje uslove za učešće u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuđače i da su u logičkoj vezi sa predmetom nabavke.

„Uspešna realizacija javne nabavke se ne može dovesti u vezu sa osnovom radnog angažovanja izvršilaca tako što se prednost daje radnom odnosu“, kaže Dobrašinović.

„Zahtev da kadrovi budu isključivo u radnom odnosu ne predstavlja garanciju uspešne realizacije javne nabavke niti veći stepen sigurnosti za naručioca. Jer, pored radnog odnosa postoje i drugi osnovi za radno angažovanje kadrova u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi. Odredivši takve uslove naručilac, u konkretnom slučaju opština Senta, u nepovoljan je položaj stavio druge ponuđače. Najzad, uslovi koje je naručilac odredio u smislu kadrovskog kapaciteta, zahtevajući da radnici budu u radnom odnosu kod ponuđača, jesu diskriminatorski i nisu u skladu sa antikorupcijskim odredbama Zakona o javnim nabavkama“.

Kristina Glavardanov, advokat, sertifikovani službenik za javne nabavke i građanski nadzornik u nekoliko javnih nabavki, napominje da naručioci neretko pripremaju konkursne dokumentacije na takav način da diskriminišu ponuđače i time neke od njih stavljaju u lošiji položaj. Ona ukazuje na to da više pažnje treba usmeriti na ulogu komisije za javnu nabavku, koja je odgovorna za zakonitost postupka.

Kristina Glavardanov | Foto: Aleksandar Đekić

Kristina Glavardanov | Foto: Aleksandar Đekić

„Analizirajući konkursne dokumentacije za nabavke koje je Opština Senta raspisivala u 2015. godini, a koje se sve odnose na izgradnje i rekonstrukcije puteva, uočava se trend koji i drugi naručioci često koriste – prilikom određivanja kadrovskog kapaciteta traži se da su zaposleni u radnom odnosu kod ponuđača i kao dokazi za to uvek se traže M obrasci, fotokopije radnih knjižica i ugovori o radu. Ovaj uslov je i po stavu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki diskriminatorski, jer stavlja u lošiji položaj ponuđače koji zapošljavaju radnike po ugovorima o delu, a njih i Zakon o radu stavlja u jednak pravni položaj sa zaposlenima koji su u stalnom radnom odnosu“.

Činjenica da se u svim nabavkama pojavljuje samo jedan ponuđač i to uvek isti otvara vrata sumnji da su nabavke upodobljene određenom ponuđaču, smatra Kristina Glavardanov i ističe da je izostanak odgovornosti za štetu nanetu javnim sredstvima pravilo bez izuzetka.

„Zakon o javnim nabavkama u članu 54. predviđa da je komisija za javnu nabavku odgovorna i za zakonitost sprovođenja postupka, međutim, njihova uloga u praksi je najčešće neprimetna i oni samo potpisuju zapisnik bez preteranog uplitanja u njegov sadržaj. Iako zakon predviđa da se za članove komisije imenuju lica koja imaju odgovarajuće stručno obrazovanje iz oblasti koja je predmet nabavke, najčešće se za članove imenuju zaposleni na koje se može uticati i koji se neće previše mešati u svoj posao. Čak i kada je utvrđena odgovornost u prekršajnom ili krivičnom postupku, niko nikada nije pozvao članove komisije na odgovornost, a ni institut regresnog zahteva (prim. nov. ako bi se dosudila isplata štete nekome od ponuđača, naručilac institutom regresnog zahteva ima mogućnost nju da naplati od komisije) se ne primenjuje u odnosu na odgovorna lica kod naručioca. Ovakvim (ne)postupanjem organa kod naručioca, kao i pravosudnog sistema, nanosi se nemerljiva šteta budžetu, a štetne posledice trpe građani, zaključuje Glavardanov.

Dok su članovi Komisije za javne nabavke odgovorni za zakonitost sprovođenja tendera, na osnovu njihovog izveštaja odgovorno lice naručioca donosi odluku o dodeli ugovora. Odgovorno lice je osoba koja je zaključila ugovore o javnim nabavkama, a u ovom slučaju to je predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi.

Rudolf Celgedi, predsednik opštine Senta | Foto: Printscreen youtube kanal Pannon RTV

Rudolf Celgedi, predsednik opštine Senta | Foto: Printscreen youtube kanal Pannon RTV

Pitali smo ga da li je u pomenutih devet postupaka obezbeđeno načelo transparentnosti postupka javne nabavke, ne ograničavajući se samo na obaveze iz Zakona o javnim nabavkama, i time omogućeno da se na tendere javi što veći broj ponuđača, kao i da li je komisija za javne nabavke ispitivala tržište za potrebe nabavljanja radova.

Predsednik opštine odgovara da je obavljeno istraživanje tržišta putem interneta i da su u potpunosti poštovana načela obezbeđivanja konkurencije, transparentnosti postupka javne nabavke, jednakosti ponuđača, kao i ostala načela u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

„U predmetnim postupcima naručilac ni na koji način nije ograničavao konkurenciju, odnosno onemogućavao bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke, niti je u konkursnoj dokumentaciji odredio uslove koji bi značili teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizilazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač“.

U odgovoru se dalje navodi da ni u jednom od postupaka nije bilo ukazivanja na nedostatke i nepravilnosti ili na diskriminatorske uslove u konkursnoj dokumentaciji, niti je u toku postupka podnet zahtev za zaštitu prava protiv radnje naručioca.

Na pitanje šta sadrže dokumenti koji svedoče o istraživanju tržišta, nismo dobili odgovor.

U odgovoru na pitanje da li je komisija za javne nabavke sačinila obrazloženje o tome da je samo jedan ponuđač podneo ponudu, Cegledi, pozivajući se na član 105 Zakona o javnim nabavkama koji definiše da komisija za javne nabavke sastavlja izveštaj o stručnoj oceni ponuda i definiše kakve podatke taj izveštaj treba da sadrži, kaže da ne postoji obaveza komisije da sačini obrazloženje o tome da je samo jedan ponuđač podneo ponudu, te da takvo obrazloženje nije ni sačinjeno.

Međutim, Opština Senta nije bila „sama“ na svih devet nabavki. Tri je sufinansirala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, mada su iznosi takvi da je učešće opštine zapravo bilo simbolično. Predsednik opštine Cegledi naveo je da je Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine dala saglasnost na sadržinu konkursne dokumentacije za javne nabavke za koje je dala novac.

Poljoprivredna ulica u Senti pre rekonstrukcije | Foto: Google street wiew

Poljoprivredna ulica u Senti pre rekonstrukcije | Foto: Google street wiew

Na osnovu odgovora koji nam je Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine dostavila, za projekat Izgradnja saobraćajnice u ulici Poljoprivredna u Senti izdvojila je 6.141.375 dinara, dok je ugovorena vrednost javne nabavke bila 7.343.324 bez PDV, koliko se navodi u obaveštenju o zaključenom ugovoru objavljenom na portalu Uprave za javne nabavke. Za rekonstrukciju kolovoza u ulici Donja Tisina obala Uprava je izdvojila 2.352.896 dinara, a ugovorena vrednost posla bila je 2.450.933 bez PDV. Za saobraćajnicu u ulici Radivoja Ćirpanova Uprava je dala 4.709.409 dinara, a ugovor je zaključen na 4.905.634. Opština Senta je Upravu izvestila o projektima i svi su do 8. februara 2016. godine, kada je odgovor od Uprave stigao, realizovani.

Osim što ih je finansirala, Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine je za ove tri nabavke iz svojih redova delegirala i članove komisija. Želeli smo da čujemo ko su ta lica, kao i mišljenje Uprave o tvrdnji stručnjaka da su nabavke, pa i one koje je finansirala Uprava, bile diskriminatorske. Odsek za odnose sa javnošću Uprave odgovorio je da su njihovi članovi komisija u Senti bili inženjeri koji „imaju odgovarajuće stručno obrazovanje i iskustvo iz oblasti koja čini predmet javne nabavke i kao takvi su mogli aktivno da učestvuju u radu Komisije“, i dodala: „Inženjeri Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, imali su obavezu da se pretežno bave tehničkim specifikacijama dokumentacije, koja je sadržajno sastavni deo konkursne dokumentacije. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, službenik za javne nabavke je lice koje je obučeno za sprovođenje postupka javne nabavke i koje se stara o zakonitosti sprovođenja postupka“.

Na pitanje da li su članovi komisije iz redova Uprave informisali pretpostavljene o diskriminatorskim uslovima, odgovor Odseka Uprave je glasio:

„Zaposleni Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, koji su Rešenjem o obrazovanju Komisije za sprovođenje predmetnih javnih nabavki, imenovani kao članovi i zamenici članova iste, nisu bili u obavezi da informišu rukovodstvo Uprave o radu Komisije za sprovođenje predmetnih javnih nabavki. Naime, članom 54. Zakona o javnim nabavkama propisano je da je Komisija dužna da sprovede postupak javne nabavke određen odlukom o pokretanju postupka koju donosi odgovorno lice naručioca i da je za sprovođenje samog postupka javne nabavke, odnosno za njenu zakonitost, odgovorna Komisija koja je u svom radu samostalna i nezavisna. Prenošenjem informacija o radu Komisije bilo bi narušeno načelo nezavisnosti u radu“.

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine

Na pitanje o tvrdnji o diskriminatorskim uslovima nabavki, Odsek Uprave je odgovorio na sledeći način: „Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, ne ulazeći u Vaš navod da su „diskriminatorski postavljeni dodatni uslovi u tri javne nabavke u opštini Senta“, smatra da je svako zainteresovano lice, odnosno svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci, u skladu sa članom 63. moglo u pisanom obliku da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude, pri čemu je moglo da ukaže naručiocu i na eventualno uočene nedostatke i nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude. Kao što smo i ranije naveli, Komisija je odgovorna za zakonitost sprovođenja postupka, te samim tim Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine nije nadležna da kontroliše rad Komisije“.

Ukratko, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine se ne bavi time da li su nabavke koje finansira dodeljene po zakonu i iako delegira svoje članove u komisije, oni o zakonitosti nabavki ne obaveštavaju upravu, a ako se niko ne pobuni, nezakonita nabavka može biti sprovedena.

Na pitanje kako to da su oni jedini koji su se javljali na tendere opštine Senta za radove u saobraćaju u 2015. godini, iz „Kompanija Vojput“ AD iz Subotice kažu da na javne nabavke može da se javi ko hoće i da na to pitanje nemaju odgovor.

Na konstataciju da eksperti iz oblasti javnih nabavki tvrde da su uslovi u smislu kadrovskog kapaciteta diskriminatorski u odnosu na ostale ponuđače, Danijela Milivojević, izvršna direktorka za marketing u kompaniji rekla je:

„Treba da razgovarate sa investitorom jer oni postavljaju te uslove. Sve zainteresovane strane za neki tender imaju pravo da postavljaju pitanja investitoru i da daju sugestije još dok je tender u toku. Da je neko imao primedbu, neka od zainteresovanih strana mogla je da ili postavi pitanje ili da postavi primedbu na neke konkretne uslove. Mi to uvek radimo kada smo zainteresovani za neki posao. Sve što nam nije jasno u konkursnoj dokumentaciji imamo pravo u zakonskom roku da postavimo kao pitanje i da nam se pojasni konkursna dokumentacija ili da skrenemo pažnju ako nije u skladu sa zakonom“.

Dragan Dobrašinović kaže da su javne nabavke na lokalnom nivou opterećene svim problemima i neželjenim pratećim elementima koji su prisutni i na republičkom. Favorizovanje određenih ponuđača, curenje insajderskih informacija, nedostatak interne kontrole izvršenja ugovora, izostanak revizorske kontrole, neopravdane nabavke po hitnom postupku, samo su neki od brojnih primera, navodi on.

Pored toga, Dobrašinović napominje da su lokalne javne nabavke praćene i nedostatkom internih procedura kojima se uspostavlja jasan sistem odgovornosti, kao i odomaćenim odsustvom odgovornog upravljanja javnim novcem i imovinom.

Takva praksa dovodi do situacije u kojoj je mnogim preduzećima jednostavno nemoguće dobiti posao za javni novac u konkurenciji sa velikim firmama poput „Vojputa“. Ona propadaju, njihovi radnici ostaju bez posla, a nedostatak konkurencije košta građane boljih ponuda i budžetskog novca koji bi mogao biti utrošen i na druge potrebe zajednice.

Ova priča je nastala u okviru projekta „O čemu Srbija ćuti?“ Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.

SCF_logo

balkan-trust-logo

 

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.