Za Magločistač iz Češke: Prag i Brno ugostili studente iz Srbije

U dva najveća češka grada, Pragu i Brnu, tokom ove nedelje bile su organizovane panel diskusije o aktuelnim protestima u Srbiji, kao vid podrške srpskim studentima.

Desetak studenata iz Beograda i Novog Sada, sa različitih fakulteta, tokom boravka u Češkoj razgovarali su sa kolegama sa tamošnjih univerziteta, predstavnicima dijaspore, nevladinih organizacija, češkim medijima i zainteresovanim građanima. Cilj susreta bio je da se studenti informišu o studentskim protestima u Srbiji, međusobno povežu i razmene iskustva. 

“Videli smo sa šetnjama i biciklističkim turama koliko je zapravo bitno dići svest građana o ovome što radimo. Nadamo se da sličnu stvar možemo da uradimo i u Evropi, čiji smo deo,” rekla je Nađa Šolaja, studentkinja četvrte godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Događaj je započeo projekcijom dokumentarnog filma “Najglasnija tišina” Aleksandra Reljića, koji prati studente u Novom Sadu tokom novogodišnje noći. 

Dok smo se pripremali za razgovor za ovaj tekst, neki od prisutnih studenata su rekli da su sada prvi put videli film i nakon dugo vremena čuli glasove svojih kolega i prijatelja koji su sada u pritvoru ili van zemlje. 

Jedan od njih rekao je da se tek po izlasku iz Srbije, na putu ka Češkoj, osetio bezbedno.

U trenutku dok su oni razgovarali s publikom, komentarisali su, njihove kolege protestovale su u Novom Sadu, a neki su bili i napadnuti. 

Šira slika studentskih protesta za češke medije

Boravak srpskih studenata u Pragu organizovala je grupa ljudi iz Češke koju čine studenti, aktivisti i članovi dijaspore, a koji su do sada već organizovali skupove podrške protestima u Srbiji.

Ova inicijativa predstavlja pokušaj da se šira javnost u Evropi upozna sa razlozima i snagom studentskog pokreta.

“Generalno mislim da se ne izveštava dovoljno o tome što se događa. Taj pokret je jako specifičan, pojavio se iznenada, iz generacije od koje se ništa nije očekivalo. Nijedan političar nije ciljao ovu grupu. Očekivalo se da završe studije i odu iz zemlje,” rekao je Jakub Novosad, jedan od organizatora događaja.

On je ocenio da se u češkim medijima o protestima u Srbiji izveštava više incidentno, manje analitički, te da nedostaje kontekst.

“Izveštavalo se kada je nadstrešnica pala, kada je premijer Vučević podneo ostavku i kada je bio najveći protest u Beogradu. Zato smo i organizovali ovaj događaj, da damo širu sliku,” objasnio je Novosad. 

Važnost međunarodne vidljivosti 

Vidljivost studentskog pokreta, saglasni su studenti, ima višestruki značaj, ne samo za promene u Srbiji, već i za razbijanje stereotipa o regionu.

“Razbija stereotipe koji postoje o Srbiji i Balkanu u Evropi. Mislim da ujedno i daje neku vrstu inspiracije svima da ne ćute na nepravdu, da ne ćute na korupciju, na nepravilno poslovanje institucija i predstavnika države i da se uvek zna da bez naroda nema ni države ni tih institucija.  Moć je u našim rukama i treba da je koristimo”, rekla je Anja Stanisavljević, studentkinja četvrte godine komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. 

Studentski pokret, dodaje, vrši i spoljašnji pritisak, jer postaje tema od javnog interesa u međunarodnim krugovima.

Nađa Šolaja ističe da sličnosti u društvenim problemima postoje širom Evrope i da su to i studenti u Pragu istakli, te da je to prilika za solidarnost:

“Ljudi često iznose svoje probleme, i probleme u svojoj zemlji, koji su nažalost slični. Tu možemo da ohrabrimo ljude da vide da je moć u njihovim rukama”.

Povezivanje sa kolegama na Univerzitetu u Pragu i Brnu

Učesnici tribina u Pragu i Brnu pokazali su veliko interesovanje za ono što se dešava u Srbiji.

Studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda govorili su o studentskom filmu koji je dokumentovao deo protesta, što je izazvalo živu diskusiju, ispričali su studenti.

“Njima je fascinantan naš studentski pokret i kako smo se organizovali. Probali su da vuku paralele sa onim što se dešavalo tokom njihove Baršunaste revolucije,” rekao je Igor Stanković, student prve godine na računarstvu i automatici na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. 

Šta dalje – pogled unapred

Nađa veruje da će ishod protesta u Srbiji odraziti ono što građani zaista žele, a to je bolje društvo i bolji život:

“Mi smo se izjasnili da želimo parlamentarne izbore i čekamo da se raspišu. To ne zavisi od nas kada će izbori biti raspisani, kako će biti raspisani, i kako će ti izbori izgledati”, kaže ona, dodajući da ono što studenti mogu – jeste da pozovu sve da iskoriste svoje glasačko pravo. 

Publika je postavila i pitanje o ulozi dijaspore, a studenti su odgovorili da će izbori biti dobra prilika da dijaspora doprinese konkretnom političkom pomaku.

Lična transformacija

Za mnoge studente učestvovanje u protestima i organizovanju akcija bilo je i duboko lično iskustvo.

“Porasla sam i evoluirala kroz blokade, i na ličnom i na profesionalnom nivou, jer studiram komunikologiju i PR. Ovo je nezamisliva praksa. Postala sam samosvesnija, obrazovanija, jer svi smo sa različitih fakulteta i smerova, svi učimo jedni od drugih i učimo zajedno i nekako ta empatija je probuđena među nama. Učimo da vodimo konstruktivni dijalog, kada su čak i svađe i rasprave u pitanju. Samo pozitivne stvari smo naučili iz ovoga, kako i da brinemo o sebi kada su stresne, napete i krizne situacije”, rekla je studentkinja Anja.

Nađa zaključuje: “Mislim da bi svaki mesec mogla da se napiše knjiga o tome šta smo doživeli. Postali smo bolji ljudi zbog svega ovoga.”

“Živimo danas u svijetu u kojem se promjene u zemljama dešavaju samo ako čovjek uspije mobilizirati dovoljno domaće potpore. Promjene se dešavaju ne tako što će netko iz Brisela ili od negdje drugdje bilo šta uraditi, nego ukoliko čovjek uspije da mobilizira socijalne, političke snage u vlastitoj zemlji da se izbore za dostojanstvo, za pravnu državu”, objašnjava moderator diskusije, Igor Blažević iz praškog Centra za civilno društvo.

S druge strane, kaže, važno je ne ostati izolovan, nego iskoračiti i pokušati doneti svoju interpretaciju događaja. A pomaci u Srbiji su zaista značajni:

“Oni kad se jednom dogode, vi ih ne možete više izbrisati. Šta god da uradite, oni ostaju kao određeno križanje, određeni nivo. Ja to ponekad uspređujem kao kompjuterske igre u kojima igrate na jednom nivou, skupite nekakve snage na jednom nivou i onda skočite na drugi nivo. Srpsko društvo mislim da je u ovom trenutku skočilo dva nivoa negdje drugdje”. 

Ključna promena, smatra on, jeste promena javnog mnijenja, ljudi su se mentalno probudili i počinju da razumeju šta su suštinski problemi Srbije kao države i društva.

Autorka teksta je Tatjana Ljubić, medijska stručnjakinja, koja živi na relaciji Subotica – Prag.