Foto: MS/Magločistač
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji su dostavljeni Magločistaču na upit, u periodu od 2012. do 2023. u Severnobački okrug je imigriralo 2.761 lice, među kojima su najbrojniji bili državljani Ruske Federacije – njih 1.061. Najveći intenzitet imigracija beleži se upravo 2023. godine, kada je broj doseljenika iznosio 1.221, od kojih je, opet, 747 bilo Rusa.
Za posmatrani desetogodišnji period, najveći broj svih stranih imigranata u okrugu beleži Subotica (2.423, među kojima je ruskih državljana 972), potom sledi Bačka Topola (sa 77 Rusa od 290 doseljenih stranih državljana), dok se u Malom Iđošu nastanilo 48 stranaca, od kojih su 12 Rusi.
Istovremeno, na nivou cele Srbije je u periodu od 2012. do 2023. doseljeno više od 142.000 stranih državljana, među kojima iz Ruske Federacije njih bezmalo 50.000.
RZS je u aprilu ove godine predstavio rezultate istraživanja „Imigracija stranaca u Republici Srbiji“, koji su pokazali da je samo tokom 2023. godine među više od 40.000 evidentranih imigranta – svaki drugi bio ruski državljanih, a bilo ih je skoro 23.000.
Tako je broj ruskih državljana koji su 2023. godine imigrali u Srbiju veći za 47 puta u odnosu na 2012. godinu, i to sa prosečnom starošću od 30 godina i udelom od 54 odsto muškaraca.
Od ukupnog broja Rusa koji su ovde došli, više od 80 odsto njih boravi u nekoj od 10 srpskih opština, među kojima dominira Novi Sad sa više od 5.300 Rusa i udelom od preko 23 odsto.
Podaci za Severnobački okrug pokazuju da je ruskih imigranata 2023. godine ukupno bilo 747, i to u Subotici 673, Bačkoj Topoli 63, a u Malom Iđošu 11.
Prema podacima Odseka za strance Policijske uprave Subotica, broj odobrenih privremenih boravaka državljanima Ruske Federacije na teritoriji Severnobačkog okruga u periodu od 1. januara 2020. godine do 14. maja 2025. godine iznosi 2.499.
Iz Policijske uprave, međutim, naglašavaju da ovaj podatak treba posmatrati kao broj prijava, a ne kao broj lica s dozvolom za privremeni boravak, jer se po isteku odobrenog boravka ponovnim prijavljivanjem svaki pojedinac iznova evidentira kao zasebna prijava.
U tom smislu, najveći broj izdatih dozvola za privremeni boravak beleži se u Subotici – 2.215, iza koje su Bačka Topola (261), pa Mali Iđoš (23).
Kada je reč o stalnim nastanjenjima ruskih državljana u našem okrugu, za isti period je PU Subotica izdala 86 takvih dozvola, i to 73 u Subotici, 12 u Bačkoj Topoli i 1 u Malom Iđošu.
Prema različitim procenama iz medija, Rusiju je od februara 2022. godine, odnosno od početka njenog rata sa Ukrajinom, napustilo oko milion ljudi.
Nakon bega od rata, Srbija je jedna od destinacija koju biraju za svoj novi dom jer im, prema rečima sagovornika Magločistača, omogućava da razvijaju biznise, i to mahom u IT sferi, ali i zato što im nije potrebna viza za ulazak u zemlju.
Pored toga, kako dodaju, značajan broj Rusa se u Srbiju doselio pre desetak godina, i oni sada svojim sunarodnicima pomažu da se ovde lakše snađu.
Upravo su navedeni razlozi za dolazak u Srbiju bili odlučujući i u slučaju porodice dvadesetogodišnjeg Dmitrija Andersena, koji od pre tri godine živi u naselju Krivaja, kraj Bačke Topole.
“Ono što mi se u Srbiji najviše sviđa jeste što mogu da ostanem ovde bez ikakvih problema, mogu besplatno da se školujem, mogu lako da se legalizujem i živim ovde. Generalno, inače ovde nema ništa specijalno, ali je sve kao dobro”, ocenjuje Dmitri za Magločistač.
On je učenik trećeg razreda Srednje tehničke škole “Jožef Šinković” u Bačkoj Topoli, na smeru elektrotehničar računara, i zbog toga što svakodnevno putuje može da kaže da bi za normalno funkcionisanje mladih ljudi na selu bila neophodna kvalitetna infrastruktura.
“Jako je teško doći iz tačke A u tačku B, i kada bi taj problem bio rešen, onda bismo lako mogli da se bavimo nekim sportom ili nekim drugim aktivnostima. Pošto sam đak putnik, najviše pričam sa ljudima sa sela i uglavnom nam svima nedostaje infrastruktura. Na primer, vikendom kada smo slobodni uopšte nemamo autobus do Bačke Topole ili bilo gde, tako da je izlazak vikendom problematičan”, ocenjuje Dmitri.
Zbog toga, kako dodaje, uglavnom izlazi na koncerte u Novi Sad ili Beograd, gde takođe ima prijatelje.
U Krivaji ih je malo, kaže, jer je uglavnom starije stanovništvo, ali se odlično uklopio u društvo u školi i razredu:
“Super smo se snašli i u društvu i u školi. Dobri su profesori i razred, odlično sam se uklopio. Iznenadio sam se da je ovde školovanje besplatno. Išao sam i na stručne kampove u Tršić nekoliko puta, i to je bilo besplatno, puno toga sam naučio i stekao više prijatelja”.
Njegov mlađi brat, dodaje, pohađa četvrti razred osnovne škole u Krivaji, dok roditelji rade kao remote građevinski inženjeri za rusko tržište.
“Uz školu se bavim i programiranjem od čega i zarađujem za sebe, a klijenti su mi uglavnom u Rusiji, gde je limitiran internet i nisu dostupni svi sajtovi, pa izrađujem proksi servere za rusko tržište. Oni tako pristupaju resursima koji su u Rusiji zabranjeni – a to je puno resursa”, precizira Dmitri.
Mladi Dmitri Andresen kaže da nema informaciju o tome koliko je Rusa trenutno u bačkotopolskoj opštini, ali navodi da se udružuju preko mobilne aplikacije Telegram, u kojoj ih trenutno ima oko 300, a prema njegovoj proceni ima ih značajno više.
Aplikacija im, kako objašnjava, pretežno služi za razmenu informacija i međusobno pomaganje i snalaženje, a najviše Rusa je svoj novi dom, pored Bačke Topole, našlo i u Staroj Moravici, Pačiru, Bajši, Krivaji.
“Očekujemo još Rusa koji treba da dođu u Krivaju, koji su isto kupili stan u zgradi gde smo i mi. Imamo u komšiluku i Ukrajince sa kojima se družimo, a ima i mešovitih porodica Ukrajinaca i Rusa. Sa njima se najviše družimo. Pre tri godine, kada smo se doselili, ovde je bilo manje Rusa i nismo prethodno ni sa kim bili povezani”, priča Dmitri.
Kako ističe, lepotu Bačkotopolskog jezera su zapazili odmah po dolasku, ali i uveli praksu da se svi Rusi sa teritorije opštine svako godišnje doba po jednom okupe upravo na ovoj lokaciji, gde se druže uz roštilj. Tu dođu svi – i stari i mladi.
Upitan gde sebe vidi u budućnosti, kaže da još nije siguran i da će to zavisiti od više faktora, a najviše od državljanstva. Siguran je, međutim, da će – ukoliko odluči da ostane u Srbiji – birati veći grad.
“Nakon srednje škole još ne znam šta ću. To će zavisiti od pasoša jer, ako ne dobijem srpsko državljanstvo, onda ne mogu da idem na budžet. Ako dobijem, onda ću možda u Beograd ili Novi Sad, zbog društva i mogućnosti. Ako ne, onda možda krenem prema Češkoj ili Mađarskoj, gde isto imam prijatelje”, navodi Dmitri.
U jedno je, kaže, siguran – u Rusiju se neće vratiti.
Dmitrijev prijatelj iz razreda, godinu dana mlađi, Andrej Fink, živi u Subotici, gde stanuje kod strica koji se iz Rusije sa porodicom doselio u Srbiju 2023. godine.
Kako objašnjava, njegova porodica je još uvek u Rusiji dok razmatra da li da dođu u Srbiju ili da krenu put Nemačke – opet zbog dokumentacije.
“Od novembra sam u ovoj školi i veoma sam zadovoljan. Dobre su i kolege, ali su i profesori super. Imamo u razredu još jednog Andreja iz Rusije, a u celoj školi nas ima petoro. Jezik smo sami naučili, udžbenici na srpskom nam nisu problem, čitanje je veoma lako, jer su jezici srodni”, objašnjava Andrej.
Prijatelje zasad ima samo u Bačkoj Topoli, i to mu je dovoljno, jer, kako kaže, dosta vremena provodi u putu, pa mu ne preostaje puno za sklapanje prijateljstava i u Subotici.
Premda mu se izuzetno sviđa vojvođanska multikulturalnost, ni on nije siguran da li će Subotica ili Bačka Topola ostati njegov dom. Razmatra nekoliko opcija.
“Ako budem naučio mađarski jezik, mogu dobiti njihovo državljanstvo jer mi je deda bio Mađar. Jako je težak jezik, ali imam druga Mađara, sa kojim učimo zajedno – ja mađarski, a on ruski. To je zanimljivo što sam došao baš u region u kojem žive Mađari. Otac mi je Nemac, deda Mađar, i to je zanimljiva kombinacija. Volim tu multikulturalnost koja je ovde prisutna”, zaključuje Andrej.
Od 41.273 imigranata evidentiranih u Srbiji 2023. godine, polovinu čine ruski državljani, a potom slede državljani Narode Republike Kine (2.500), Turske (630), te Indije (536).
Slično je i u Severnobačkom okrugu, gde su u Subotici uz Ruse evidentirani i Kinezi, Indijci i Turci. U Bačkoj Topoli su to Kinezi i Indijci, a u Malom Iđošu državljani Narodne Republike Kina.
Posmatrano po regionima, Vojvodina sa skoro 13.000 evidentiranih lica beleži najveću stopu rasta broja stranaca koji su imigrirali u 2023. u odnosu na 2012. godinu kada ih je bilo manje od 1.000, što je skoro 13,5 puta više, a za Vojvodinom sledi Beograd sa desetostrukim uvećanjem broja stranaca.
Statistika pokazuje i da je svaki deseti stranac koji je 2023. godine imigrirao u Srbiju mlađi od 15 godina, dok ih je čak 88 odsto po godinama života u kategoriji radno sposobnih.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.