Umesto dečje igre, prostor ispunjava administrativna tišina: Zašto ne radi novoizgrađeni vrtić u Tavankutu?

Novi vrtić “Anđeli čuvari” u Tavankutu, izgrađen sredstvima Vlade Republike Hrvatske u vrednosti od 860.000 evra, predviđen za smeštaj oko 60 dece, iako potpuno opremljen i tehnički završen, mesecima stoji prazan. Umesto dečje igre, prostor ispunjava administrativna tišina – zbog neusaglašenosti između Predškolske ustanove „Naša radost“ i Hrvatskog nacionalnog veća (HNV).

Tehnički direktor PU „Naša radost“ Veljko Vojnić tvrdi za Magločistač da dokumentacija nije dostavljena na propisan način i da nedostaju vaspitači koji govore hrvatski jezik.

Prema njegovim rečima, vrtić još uvek nije otvoren jer HNV nije dostavio kompletnu tehničku dokumentaciju, niti su obezbeđeni potrebni kadrovi.

“Dostavljene su samo dve uvezane sveske o igralištima. Takva dokumentacija se ne šalje tako što neko dođe i ostavi kovertu kod sekretarice. Za 111 dokumenata to bi trebao da bude čitav registrator, a stigla je neka mala koverta sa dve fascikle”, naveo je Vojnić.

Drugim rečima, primopredaja dokumentacije mora da bude sprovedena na zvaničan način, naglašava on:

“Trebalo je prvo da dobijemo pismo o namerama – ko je vlasnik objekta, ko želi da ga da u zakup, po kojoj ceni, kako će se održavati objekat, a ništa od toga nije dostavljeno. Odgovorno tvrdim da nam nisu dostavili ništa od potrebne dokumentacije”.

Vojnić je kao dodatni razlog zašto vrtić nije počeo s radom naveo i nedostatak vaspitača koji govore hrvatski jezik.

“Mi nemamo nijednog vaspitača na hrvatskom jeziku da pošaljemo u Tavankut. Deo vaspitača na srpskom jeziku preusmerio sam u novootvoreni objekat ‘Marija Petković – Sunčica’, a ostali koji su ranije zaposleni i dalje rade u postojećim grupama. Novog prostora za zapošljavanje nemamo, a vaspitača na hrvatskom jeziku nema na tržištu”, objasnio je.

Naglasio je da je vrtić u Tavankutu uvršten u mrežu ustanova na osnovu obećanja da će objekat biti završen.

“Imali smo samo pripremne sastanke, nikakav poziv da obiđemo objekat, niti je dokumentacija formalno predata. Kasne više od godinu dana sa završetkom objekta, a sada se sve radi na brzinu”, rekao je, odbacujući tvrdnje da je reč o političkom pitanju, te ističući da su u pitanju isključivo stručni i proceduralni problemi.

“Da nismo želeli da preuzmemo objekat, ne bismo ga ni stavljali u mrežu. Lopta je u njihovom dvorištu – oni treba da reše pitanje dokumentacije i zajedno s nama pronađu vaspitače putem konkursa”, poručio je Vojnić.

Vojnić: Nadamo se da će se svi nesporazumi uskoro rešiti

Sa druge strane, predsednica HNV-a Jasna Vojnić izjavila je da je vrtić u Tavankutu u potpunosti spreman za rad, da je sredinom marta predata sva neophodna dokumentacija i da se čeka na saradnju sa PU „Naša radost“ kako bi se realizovao upis dece i početak rada.

“Primopredaja dokumentacije obavljena je 18. marta ove godine, lično i nakon telefonskog dogovora sa tehničkim direktorom PU ‘Naša radost’ Veljkom Vojnićem”, navela je.

Dodala je da je dokumentaciju preuzela druga zaposlena osoba zbog odsustva tehničkog direktora, a da je predat kompletan set dokumenata: privremena upotrebna dozvola (izdata 25.10.2024) sa pratećom tehničkom dokumentacijom, sertifikati za opremu na igralištu i izveštaj o ispravnosti vode za piće – što je, prema njenim rečima, identično onome što je prethodno prihvaćeno za vrtić „Marija Petković – Sunčica“.

“Od tada do danas pokušavali smo nekoliko puta zakazati sastanak sa PU ‘Naša radost’ radi završnog pregleda objekta i početka rada vrtića. Nakon više pokušaja, zakazan je sastanak, ali je otkazan sat vremena pre termina, uz obrazloženje da se ispred objekta priprema protest. Potom je usledio novi period čekanja, pokušaja zakazivanja i dodatnih otkazivanja”, istakla je.

Odgovarajući na tvrdnje da su dostavljene samo dve fascikle vezane za igrališta, predsednica HNV-a ističe da broj fascikli nije merilo potpunosti dokumentacije.

“Ukoliko postoji volja za saradnju, moguće je zatražiti dopunu. Ako postoji namera da se odugovlači, pribegava se pristupu nejasnih procedura i frazi ‘nedostaje jedan papir’”, ocenjuje Vojnić.

Dopis sa zahtevom za upis dece i početak rada objekta od septembra 2025. godine, kako je navela, poslat je 8. maja ove godine, pod brojem 6-69/2025, nakon kompletiranja dokumentacije za zaključenje ugovora o zakupu.

Komentarišući navode o kašnjenju u izgradnji, Vojnić je izjavila da objekat nije kasnio nijedan dan u odnosu na planirani rok i da prvi put čuje takvu tvrdnju.

“Od potpisivanja ugovora o izvođenju radova do njihovog završetka prošlo je tačno godinu dana, što je izuzetno brzo, posebno imajući u vidu opšti nedostatak radne snage i obaveznu proceduru javnih nabavki” napomenula je.

Osvrnula se i na pitanje nedostatka vaspitača na hrvatskom jeziku, ističući da oni postoje, ali su raspoređeni u srpskim grupama koje su proglašene prioritetnim.

“Ako sledimo tu logiku, hrvatska zajednica bi morala obezbediti još 50-ak dvojezičnih vaspitača koji nedostaju u objektima na srpskom jeziku, pa bi tek nakon toga oni ‘preostali’ mogli raditi u programima na hrvatskom jeziku. Da li se isti princip primenjuje i na vaspitače u programima na mađarskom jeziku”, upitala je ona.

Kao moguće rešenje, Vojnić predlaže da se postojeća grupa na hrvatskom jeziku iz vrtića „Petar Pan“, koja trenutno radi u neadekvatnim uslovima, preseli u novi objekat u Tavankutu.

Na pitanje da li je reč o političkom pitanju, predsednica HNV-a izrazila je nadu da nije i da će se svi nesporazumi uskoro rešiti.

“Vojnić je do sada ispunio većinu dogovora. Hrvatska zajednica uvek je pokazivala konstruktivnost i verujem da će i sada tako biti. Ponekad je za neka rešenja jednostavno potrebno više strpljenja. Tako da, još malo i sve ove nelagodnosti, kao i 111 pribavljenih dozvola, problem pijaće vode ili pak nedostatka finansijskih sredstava, vrlo brzo ćemo zaboraviti”, zaključila je Jasna Vojnić.

Roditelji tražili premeštaj deteta u novi vrtić – dobili odbijenicu

Ivana V. Mijatov, majka četvoro dece iz Tavankuta, rekla je u razgovoru za Magločistač da i pored izgrađenog, savremenog vrtića koji još uvek nije otvoren, roditelji u ovom selu i dalje nemaju adekvatnu mogućnost za zbrinjavanje svoje dece.

Ona ističe da im je vrtić preko potreban jer su mnogi roditelji, zbog nedostatka mesta u postojećem objektu, primorani da ostaju kod kuće kako bi se brinuli o deci.

Kako navodi, ona i njen suprug su pokušali da za svoje četvrto dete obezbede premeštaj u novi vrtić, ali su dobili – odbijenicu.

„Puno je dece koja budu odbijena zbog nedovoljnog kapaciteta kojim raspolaže postojeći vrtić. Jedan od roditelja je uvek prinuđen da ostane bez posla kako bi ostao kući sa svojom decom“, ističe Mijatov.

Njihova tri starija deteta ranije su boravila u poludnevnom boravku, što je za porodicu predstavljalo veliki izazov kada je u pitanju svakodnevna briga.

„Prilikom otvaranja jaslene grupe, pre nekoliko godina, poludnevni boravci su premešteni u hodnik koji je rekonstruisan u jednu malu sobicu. Uslovi tokom zime su bili nezamislivi – plafoni su prokišnjavali, a prostorije su bile vlažne i zaudarale. Bilo je i nedelja kada decu nismo mogli dovoditi zbog sanacije“, napominje ona.

Zbog svega toga, roditelji su s velikim očekivanjima iščekivali otvaranje novog vrtića i verovali da će njihovo četvrto dete tamo konačno dobiti odgovarajuće uslove.

„S radošću smo čekali novi vrtić kako bi naše dete tamo boravilo, a kao odgovor na molbu za premeštaj smo dobili da ‘traženi premeštaj nije odobren’ i da nisu u mogućnosti da udovolje našoj molbi“, kazala je Mijatov.