Subotica: Za sudove je svaki predmet ljudska sudbina – mora li dugo da traje?

„Svaki predmet je jedan ljudski događaj, jedna životna situacija, i kao što se neke situacije u životu lakše rešavaju, a neke teže, tako je i u sudskim predmetima. Oni nisu samo statistički podaci i brojevi, nego su i ljudske sudbine“, kaže sudija Osnovnog suda u Subotici Daniel Kovač.

Sud, dodaje on, nastoji da svaki predmet reši što brže i na što adekvatniji način što, međutim, zavisi od niza okolnosti:

„Pre svega zavisi od broja učesnika u postupku, da li je potrebno sprovoditi jedan dokazni predlog ili ima više dokaznih predloga, da li je potrebno odrediti veštačenje, imamo li kontrolno veštačenje, i druge okolnosti“.

Kao poseban problem, on izdvaja i veliki broj predmeta u radu po sudiji.

„Osnovni sud u Subotici je tokom prošle godine primio više od 6.200 predmeta u građanskoj materiji, što znači da je po sudiji bilo u radu više od 600 predmeta. To je 600 životnih događaja koje treba rešiti. Imamo razumevanja za građane, da je svakom njegov problem najveći, ali se trudimo da ih sve jednako tretiramo. Naravno, neki predmeti uživaju prioritet zbog hitnosti postupka i oni se tako i tretiraju“, objašnjava.

Takođe, postoji i žalbeni postupak, pa i opstrukcija stranaka.

„Kada se donese prvostepena presuda, predmet odlazi po žalbi na Viši sud ili na Apelacioni sud koji može da potvrdi presudu ili je preinači, i tada je pravnosnažno okončan predmet. Međutim, ako se ukine predmet, on se vraća ponovo sudiji u rad, što zahteva izvođenje određenih dokaza. Postoji opstrukcija stranaka kojima je cilj da postupak traje što duže. Tu su i veštačenja, ako stranka ne dostavi podatke veštaku ili uplati predujam troškova, onda mi praktično ne možemo da sprovedemo tu dokaznu radnju, i drugi razlozi“, kaže sudija.

Dodaje da je cilj sudova da budu transparentni, kao i da velika većina sudija radi na tome da brzo zakazuje predmete.

Panić-Miletić: „Suđenja ne traju dugo“

Prema mišljenju javne tužiteljke u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici, Livije Panić-Miletić, suđenja u ovom gradu ne traju dugo, uz napomenu da je svaki slučaj i svako krivično delo priča za sebe.

„Građani – kada doživljavaju sudski postupak – doživljavaju samo nas, tužioce i sudije, a ne znaju celu onu infrastrukturu koja takođe učestvuje u našem radu, čiji je rad bitan za jedan predmet, koja iz nekad objektivnih a nekada subjektivnih razloga takođe usporava tok nekog postupka – a breme odgovornosti se svaljuje na pravosuđe“, ističe ona.

Kako navodi dalje, najviše pritužbi građana ima na krivična dela u kojima su oni oštećeni, u smislu ugrožavanja njihovog tela i tela člana njihove porodice.

„Tu su emocije neminovne. I zaista ljudi budu ljuti zašto jedan postupak nije okončan, zašto jedna saobraćajna nezgoda nije privedena kraju. Zbog toga je važno da građani znaju kako izgleda jedan postupak, koliko njih učestvuje u njemu, pa da se onda zapitamo da li je to dugo ili nije“, objašnjava.

Joža: „Najviše odugovlačenja na apelacionom i upravnom sudu“

Advokat i potpredsednik Advokatske komore Vojvodine, Laslo Joža (László Józsa), kaže da postoji jedno opšte mišljenje o tome da sva suđenja traju predugo, što u punom smislu te reči – nije tačno.

„Ima dobrih mera koje su kratile određene vrste postupaka, a u prvom redu mislim na krivične postupke, a sa druge strane, u procesne zakone su ugrađena rešenja koja dovode do odugovlačenja postupka, a tome doprinosi i ponašanje stranaka, kao ponekada i ljudi koji rade u sudu“, navodi.

Prema njegovom mišljenju, ima prostora za to da se radi na skraćivanju ovih rokova:

„U prvom redu ističem problematiku drugostepenih sudova, gde su naše kolege sudije pretrpani poslovima, pa zbog toga najduže odugovlačenje sa rešavanjem predmeta je prisutno u apelacionim sudovima, a da ne pričamo o upravnom sudu“.

To je, smatra Joža, sistemski problem gde se vidi da nema dovoljno stručnog kadra koji bi radio na ogromnom prilivu predmeta.

Huđi: „Radnici koji su ostali bez posla pravdu previše dugo čekaju“

„Savez samostalnih sindikata grada Subotice ima veliki broj radnika koji na razne načine nisu došli do pravde ili pravdu previše dugo čekaju, počev od povrede prava na suđenje u razumnom roku do stečaja, naknade svojih plata i drugo“, navodi predsednik ovog sindikata Ištvan Huđi.

On ocenjuje da je svaki rok koji je duži od šest meseci predugačak i da bi se po tom pitanju moralo nešto drugačije uraditi.

„Kada radnik dobije otkaz, svaki rok je dugačak. Nekada je u Zakonu o radu pisalo da je taj rok šest meseci, a sada takav rok ne postoji u ovom zakonu, pa dolazimo do toga da ti radni sporovi jako dugo traju. Naš sindikat je više puta na nivou države tražio da se napravi sud za radne sporove koji bi brže rešavao ove predmete“, ističe on.

Razgovor sa građanima na temu „Zašto suđenja dugo traju?“ održan je u zgradi Osnovnog suda u Subotici, u okviru programa „Otvorena vrata pravosuđa“.