Stereotipno predstavljanje mladih u mejnstrim medijima: Nasilnost, nemoral i promiskuitet dominantne etikete

“Generalno, mladi jesu predstavljeni u medijima, ali na jedan staromodan, a potom i negativan način. Čini mi se da smo uglavnom prikazani kao neki neradnici. Ono, mlad pa ne radi ništa. Ima i pozitivnih primera, ali retko ko se iz medija potrudi da malo drugačije prikaže mlade”, zapažanja su dvadesetčetvorogodišnje Mine Kerekeš, po obrazovanju diplomirane vaspitačice, vezano za način na koji mediji kreiraju sadržaje o mladima.

Njeno mišljenje deli i vršnjak Ivan Kiš, student Visoke tehničke škole strukovnih studija, navodeći jedan od poslednjih primera medijskog predstavljanja omladine u negativnom svetlu:

“U Novom Sadu je pre koju nedelju bio obeležen Dan studenata. Naravno, studenti su ostavili dosta smeća iza sabe, kao što ostavljaju svake godine. To je došlo do medija koji su bukvalno na najgori način predstavili ceo slučaj, posebno režimski. Sa druge strane, malo njih je prenelo i informaciju da je bilo studenata koji su izašli iz doma i pomogli u čišćenju”.

Ivan smatra i da mediji ne pridaju dovoljno pažnje sadržajima kreiranim za mlade, pa se, na primer, nedovoljno piše o mogućnostima koje mladi, konkretno studenti, imaju, a za koje ni ne znaju da postoje.

“Ja sam tako sasvim slučajno saznao za studentska odmarališta, gde studenti imaju pravo da odlaze na odmor uz značajne popuste. Samo je potrebno da se prijave i za male pare mogu da idu na zimovanje ili letovanje. Ta studentska odmarališta su potpuno prazna, a ni ja ni mnogo mojih kolega uopšte ne znamo za to.”

Mladi najzastupljeniji u rubrici crne hronike

Minina i Ivanova pojedinačna zapažanja potvrđuju i istraživanja koja u kontinuitetu od 2017. sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), prezentujući ih u publikaciji “Mladi u medijskom ogledalu”.

S jedne strane, broj objava koje se tiču mladih iz godine u godinu se povećava, pokazuju rezultati poslednjeg sprovedenog istraživanja, pa je tako 2021. bilo objavljeno četiri puta više sadržaja u vezi sa mladima nego 2017. godine.

“Iz ovog podatka se, međutim, ne može zaključiti da su mediji više zainteresovani za izveštavanje o položaju i problemima mladih. Radi se samo o tome da su mediji određene događaje, poput saobraćajne nesreće u Las Vegasu gde je preminula jedna Amerikanka srpskog porekla, ispratili nizom tekstova u kojima su donosili minimalnu količinu novih detalja (po jednu rečenicu, novu izjavu svedoka ili sliku). Objavljivali su i po više od 5 tekstova dnevno o tom nesrećnom slučaju, menjajući samo naslove i dodajući sitne detalje u lovu na klikove konzumenata”, kaže za Magločistač Ivan Subotić, jedan od autora publikacije “Mladi u medijskom ogledalu 2021”.

Najbolji pokazatelj odnosa medija prema ovoj demografskoj grupi nije, naime, broj objava, već kontekst u kom su mladi predstavljeni u medijima. A analiza pokazuje da je u gotovo polovini slučajeva (46%) taj kontekst bio negativan, u 29% slučajeva neutralan, pozitivan u 16%, a naposletku „i pozitivan i negativan” u 9% slučajeva.

U štampanim medijima najzastupljeniji je bio negativan kontekst, počev od tema iz crne hronike, preko društvenih tema (nemoralno ponašanje mladih) do zdravstvenih (odnos mladih prema sebi i drugima za vreme pandemije). Tekstovi sa pozitivnim kontekstom bili su vezani za rubrike o kulturi, nauci i obrazovanju mladih talenata koji su imali priliku da učestvuju na mnogobrojnim festivalima organizovanim u novembru, u vestima o omladinskom aktivizmu, ali i o pomoći države za kupovinu stana i programu „Moja prva plata”.

Kada se radi o centralnim informativnim emisijama elektronskih medija, u Dnevniku N1 najzastupljeniji je bio neutralni kontekst, a na Pinku negativan. Na RTS-u su jednaku zastupljenost imale varijable „neutralan kontekst” i „i pozitivan i negativan”.

U kategoriji onlajn medija, analizirani portali ponajviše su o mladima izveštavali u neutralnom kontekstu (44%), a nešto manje tekstova (37%) mlade je predstavilo u negativnom kontekstu.

To što se mladi čak tri puta češće nalaze u negativnom kontekstu nekog medijskog proizvoda dolazi otud što su mladi u medijima najzastupljeniji u rubrici crne hronike, pojašnjava dalje Subotić:

“Najčešće su prikazani kao počinioci ili žrtve nekog zločina, odnosno akteri određenog događaja s nesrećnim ishodom poput saobraćajne nesreće tj. nezgode. Recimo, na jednu vest o aktivizmu mladih dolazi čak 13 onih koje su u domenu crne hronike”.  

Takođe, dodaje on, za mlade se najviše vezuju stereotipi o nasilnosti, nemoralu i promiskuitetu.

Koren problema, ističe Subotić dalje, a to je potvrdilo i sprovedeno istraživanje, leži u tome što mediji mlade, kao u ostalom i većinu drugih aktera, vide kroz prizmu profita i kao samo još jedno od sredstava za izazivanje emotivne reakcije kod čitalaca koja će ih naterati da kliknu na vest, pogledaju prilog, kupe novine.

“Prema mom mišljenju, posledice takvog izveštavanja već živimo. To je opšta nezainteresovanost mladih za informisanje putem mejnstrim medija. Zašto bi mladi poželeli da čitaju napise o sebi u medijima gde se tri puta češće nalaze u negativnom nego u pozitivnom kontekstu? Smatram da će mlada osoba pre izbirati da konzumira medij u kom će, recimo, čuti najavu za neki događaj iz domena kulture, nego  medij u kom će saznati gde, kad i kako je neka mlada osoba poginula”, konstatuje Subotić.

Mejnstrim mediji se, zapravo, ne bave potrebama i problemima mladih

Ono što nedostaje u izveštavanju o mladima u mejnstrim medijima, kaže dalje koautor publikacije “Mladi u medijskom ogledalu 2021”, definitivno jeste poštovanje etičkog kodeksa novinara, analitički pristup u izveštavanju o mladima, kao i tematizovanje problema i potreba mladih, a ne događaja u kojima su oni problem ili akteri problematičnog događaja.

“Imali smo, naravno, i pozitivne primere izveštavanja o mladima gde su oni prikazani u dobrom svetlu. Na primer, dosta medija je izveštavalo o jednom osamnaestom rođendanu, koji je slavljenik održao na Institutu za transfuziju krvi, gde su on i njegovi prijatelji učini humano delo”, ističe Subotić.

Međutim, čak ni to nije bila medijska inicijativa nekog glasila, već izveštavanje o konkretnom događaju:

“Da bi mediji bolje izveštavali o mladima, potrebno je da o njihovim potrebama, položaju i problemima govore samoinicijativno i analitički, ne samo na osnovu nekog događaja”, zaključuje na kraju Ivan Subotić, dodajući da su se omladinski mediji u odnosu na mejnstrim medije pokazali i odgovorniji u izveštavaju o mladima i bolji u kreiranju sadržaja za mlade.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.