Prof. dr Duško Radosavljević u sećanje na Boška Kovačevića: Uvek je bio na strani mladosti, pa bi bio i danas

Đokica Jovanović iz Niša, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, ovogodišnji je dobitnik plakete „Boško Kovačević“, nagrade koju je – u znak sećanja na jednog vrsnog sociologa koji je živeo u Subotici, ali delovao na prostoru bivše Jugoslavije – ustanovila 2024. godine Vojvođanska politikološka asocijacija kao strukovno udruženje istraživača političkih nauka koje promoviše naučne, humanističke i demokratske vrednosti, a čiji je jedan od osnivača bio i Boško Kovačević.

Ustanovljenjem ove nagrade, čiji je prvi laureat bio profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Milan Podunavac, namera Vojvođanske politikološke asocijacije i stručne javnosti koju ta organozacija okuplja bila je očuvanje sećanja na ogromno delo i još veći doprinos koji je Boško Kovačević (1946 – 2023) dao široj društvenoj zajednici, kaže za Magločistač prof. dr Duško Radosavljević.

„Kad je Boško otišao, osetili smo ogromnu prazninu u ljudskom i intelektualnom smislu. U tom momentu je naša organizacija imala već 13 godina. Nije nam bilo teško da se usaglasimo i ustanovimo tu nagradu u spomen na našeg ’doživotnog potpredsednika’“, objašnjava Radosavljević, podsećajući da su upravo tako Kovačevića zvali.

A kandidati za nagradu koja nosi njegovo ime, dodaje on, uvek će biti samo oni ljudi koji svojim delom svedoče da u ovoj zemlji demokratski potencijali postoje i da se za njih vredi boriti, sledeći ciljeve koje je postavila Vojvođanska politikološka asocijacija, a to su liberalno-demokratski i proevropski stavovi i integrativni procesi.

„To su ljudi koji služe građanima i narodu ’na polzu’ i, ako ljudi čitaju dela koja su im oni ostavili u amanet, onda stiču znanja kako biti građanin i kako se izboriti“, kaže Radosavljević.

Spiritus movens

Ko je – iz današnje perspektive – bio Boško Kovačević?

„Kao svaki čovek od nauke i pera, od ljudskosti, Boško je imao više identiteta, a jedan je bio naglašen – vojvođanski identitet, iako je poreklom bio dođoš. On je Vojvodinu bio prihvatio kao optimalno mesto razvoja, mesto na kojem se kvalitetno živi – na kojem se živi zajedno“, odgovara na pitanje prof. dr Duško Radosavljević.

On lično se sa Kovačevićem, kog je oduvek doživljavao kao političkog mentora, upoznao krajem 80-ih godina, kada je hrabro istupio na vetrometinu kako bi se već tada politički unakažena Vojvodina koliko-toliko sačuvala.

“U toj misiji je on dobio grdne ‘političke batine’ u smislu obračuna sa Slobodanom Miloševićem, u krajnjoj liniji”, svedoči Radosavljević.

Kada su došle 90-te, nastavlja, “Boško je sa svojom divnom ekipom na Otvorenom univerzitetu u Subotici postao jedan od očeva nevladinog sektora u Vojvodini, dok je Otvoreni univerzitet bio jedna od najvećih oaza slobode u Srbiji, a bogami i na prostorima bivše Jugoslavije s obzirom na projekte i ljude koje je okupljao u to vreme”.

Profesor Radosavljević, u tom smislu, ističe da u Subotici ne postoji niti jedno iole ozbiljno civino društvo koje u poslednjih 30 godina nije na neki način sarađivalo sa Otvorenim univerzitetom.

“Povremeno sam i sam bio gost i svedočio sam neverovatnoj energiji koja je tamo postojala. Spiritus movens svega toga je uvek bio Boško Kovačević. Ima ljudi koji su napravili i mnogo veće karijere od njegove, mnogi su se više od njega samog materijalno okoristili o njegove ideje, ali niko ne može da prenebregne da je on bio pokretač svega toga. Uvek je bio tu da pomogne, pre svega mladim ljudima”, podseća on.

Nagrada koja nosi ime Boška Kovačevića, zaključuje Duško Radosavljević, tako nosi ime čoveka „koji je po Vojvodini pravio fakultete, civilna društva, silne festivale u najfestivalskijem gradu u Srbiji“, koji bi komotno mogao da bude kulturna prestonica zahvaljujući upravo onome što je za Suboticu uradio Boško Kovačević zajedno sa ljudima sa Otvorenog univerziteta.

‘Reevolucionar’ koji je uvek bio na strani mladosti, pa bi to bio i sada

Pitanje je i kakav odnos bi Boško Kovačević – da je danas živ – imao prema aktuelnim dešavanjima, društveno-političkoj krizi u kojoj se Srbija trenutno nalazi, te studentima kao nosiocima promena.

“Boško bi uvek bio na strani mladosti, a ova mladost danas iskazuje mogućnost. Možda oni još nemaju toliko viziju kako da razvijaju društvo, ali je bitno da nisu pokvareni i nepošteni, za razliku od onih dosad koji su možda bili pametni, ali nepošteni. Sada treba pružiti šansu onima koji su pošteni, pa možda nešto konačno i napravimo – tog stava bi bio danas i Boško”, smatra prof. Radosavljević, i dodaje:

“Boško je umeo da bude i cinik i ja mogu da ga zamislim, kada bi studenti došli na vlast i kad bismo bili u prilici da ga pitamo šta bi bila prva stvar koju bi on uradio u tom trenutku, on bi nam odgovorio da bi kritikovao njihove gluposti. On je sebe potpisivao kao ‘reevolucionar’, mada ja verujem da je on zapravo bio jedan težak anarhista i da su zapravo svi ljudi koji se bave naukom stvarno anarhitsti, ali u smislu da nikada nisu zadovoljni postignutim”.

Rečju, bio bi zadovoljan studentima, njihovim idejama, i načinom na koji oni postupaju, ali mu se istovremeno ne bi sviđalo nedovoljno angažovanje građanskih inicijativa i profesora u tome što studenti danas rade.

“Energija koju su studenti usadili u narod, oslobodili narod od straha, to je nešto što nije postojalo 2000. godine i oni se ne bi mogli kritikovati. Ova priča što na vreme nisu srasli studenti i profesori, ne može da bude na teret studenata. Ako su pogrešili, to se desilo zbog toga što ih niko na vreme nije korigovao, a to je trebalo da budu njihovi profesori”, smatra prof. Radosavljević. 

Po njemu, mnogo ljudi trenutno “stoji sa strane i kibicuje”, a to je nešto što bi sada Boška jako nerviralo:

“Imamo veliki broj ljudi koji se i dalje ponaša kao da se ništa ne dešava – normalno proslavljuju Prvi maj, sede i piju i kritikuju. Broj ljudi oko novosadskog suda se ovih dana i dalje broji na par stotina i neki to vide kao da je iscrpljen njihov angažman, a ne shvataju da je ovo zlo protiv kojeg se borimo mnogo gore nego što smo dosad imali. Boško, nažalost, nije sa nama danas, ali je upozoravao na ovo kada je u pitanju aktielni režim”.

Profesor Radosavljević podseća i da je sociolog Boško Kovačević bio jedan od aktera promena 2000. godine, kada je takođe postojao jak studentski pokret. 

“Bio je istovremeno spreman i da služi partijama i mnoge odluke u Subotici su donate zato što se konsultovao Boško Kovačević. Posle svog političkog kraha, on jeste bežao od politike, ali je uvek bio tu da porazgovara sa mnogobrojnim političkim liderima. Često je razgovarao sa Stambolićem, Koštunicom, Tadićem i Đinđićem i ocenio je da su Stambolić i Đinđić živeli za politiku, dok su mnogi drugi živeli od politike jer je nisu shvatili”.

“Ovo je zemlja u kojoj prema pameti nema poštovanja”

Za kraj, ostaje i pitanje – da li lokalna, uže naučna, pa i šira društvena zajednica u dovoljnoj meri prepoznaju danas značaj angažmana Boška Kovačevića?

“Kako možemo da sačuvamo nečije mišljenje i imamo autoritet ako se preti hapšenjem rektoru Beogradskog univerziteta, prema kojem mi imamo poštovanja? Ovo je zemlja u kojoj prema pameti nema poštovanja. U takvoj situaciji da mi verujemo da će neko poštovati nečije delo, nečije nasleđe, to je teško”, smatra naš sagovornik.

Boškove ideje će, međutim, nastavati da žive kroz njegove knjige, kaže Duško Radosavljević, najavljujući nove inicijative:

“Sa njegovim sinom trenutno radimo na izdavanju jedne koja bi bila uspomena na Boška, sa njegovim životopisom i odabranim člancima. To bi trebalo da bude podsetnik na njegovo delo, bar u krugu prijatelja i dela stručne javnosti. Držaćemo i godišnje konfencije na kojima ćemo podsećati na Boška, u saradnji sa Subotičanima. Na taj način ćemo činiti da se to njegovo delo i ime sačuvaju”.