Privatni časovi u osnovnoškolskom uzrastu: Trend ili neophodnost o kojoj se nerado govori

U mini-anketi koju je portal Magločistač sproveo među roditeljima dece osnovnoškolskog uzrasta, 40,63 posto ispitanika se izjasnilo da njihovo dete pohađa privatne časove, od kojih 34,38 posto barem jednom nedeljno, dok 6,25 posto dece pomoć privatnog nastavnika traži povremeno, pred ocenjivanje.

Na pitanje da li su privatni časovi tek trend ili realna potreba koja proizilazi iz današnjeg školstva, njih 40,63 posto je reklo da smatra da su privatni časovi neophodni zbog lošeg pristupa nastavnika, 25 posto problem vidi u lošem nastavnom programu, dok 21,88 posto ispitanih roditelja misli da je u pitanju bespotreban trend. Preostali ispitanici su se izjasnili da su deci privatni časovi potrebni kako bi se bolje pripremili za dalje školovanje ili dobila bolju ocenu iz problematičnog gradiva.

Predmeti zbog kojih deca najčešće posegnu za privatnim časovima su matematika – u 61,29 posto slučajeva, Potom sledi strani jezik, pa srpski, dok se 19,35 posto anketiranih roditelja izjasnilo da su problematični i neki drugi predmet – uglavnom su to hemija ili fizika.

Anketiranje je izvršeno anonimno, na uzorku od 32 ispitanika čija deca pohađaju više razrede u dve osnovne škole u Bačkoj Topoli, a njime su obuhvaćeni i roditelji čija deca nastavu pohađaju na srpkom jeziku, kao i oni čija deca nastavu prate na mađarskom jeziku.

Matematika kao večita nepoznanica

A zbog čega je matematika najčešće problem? Tu jednačinu sa više nepoznatih pokušali smo da rešimo sa profesorkom matematike Zoricom Matković iz Bačke Topole, koja iza sebe ima 37 srednjoškolskih generacija i privatnu školu matematike.

“Interesovanje za privatne časove je ogromno i kontinuirano godinama unazad. Međutim, sada mi uglavnom dolaze učenici koji žele da nauče nešto više od onog što redovna nastava može da im ponudi. Rekla bih da je to danas možda više pomodarstvo i uticaj roditelja, nego realna potreba učenika. Gotovo polovina dece koja dolaze na privatne časove su osnovnoškolskog uzrasta, ostalo su srednjoškolci ili studenti”, kaže profesorka Matković.

Da je sve češće u pitanju trka za boljom ocenom, potvrđuju i odgovori anketiranih roditelja. Naime, čak 75,13 posto dece iz predmeta za koji pohađaju privatne časove imaju četvorke ili petice. Ostali na privatne časove odlaze kako bi dostigli pozitivnu ocenu.

Obrazovanje koje karakteriše “sabijeno” gradivo, prezaštitnički odnos roditelja, ali i deca sa sve slabijim radnim navikama spontano su vremenom doveli i do spuštanja kriterijuma za ocenjivanje, kaže naša sagovornica, pa je tako nekadašnja trojka danas postala petica. Međutim, kako smatra, snižavanjem kriterijuma problem se ne rešava.

“Problem sa matematikom je višestruk. Ona je komplikovana i deci i roditeljima, jer je specifična. Ne možete sesti pa naučiti matematiku odjednom, potreban je kontinuitet u radu i neophodni su dobro postavljeni temelji u nižim razredima osnovne škole. S druge strane, problem je i nastavni program. Jako brzo se prelazi gradivo, deci se ’ne slegne’ pređeno gradivo, a već se prelazi na novo. Nekada se radilo mnogo laganije i temeljnije, i to je bilo efikasno. Pored toga, deca se na času retko izjasne da im je potrebno pojašnjenje ili dopunska nastava. Uvek je svima sve jasno na kraju časa i samo čekaju da napuste učionicu. Tek pred kontrolni roditelj uvidi da dete nije savladalo gradivo. I onda imate situaciju da se stvara ogroman pritisak na nastavnika. Roditelji linijom manjeg otpora dižu ruke i rešenje traže u privatnim časovima.” zaključuje profesorka Matković.

Privatni časovi od 5 do 10 evra

Usluga individualnog časa u kućnoj atmosferi roditelja košta od 5 do 10 evra, u zavisnosti od predmeta. Nešto povoljniji su grupni časovi, karakteristični za strane jezike, međutim, oni nisu mogući kod svih predavača i za sve predmete. Tako, na primer, časovi engleskog jezika u grupi, dvaput nedeljno na mesečnom mogu da se pohađaju za 2.900 dinara.

Časovi mimo nastave sada se pružaju i deci u nižim razredima osnovne škole, pa tako učiteljice nude podršku kod kuće za predmete svet oko nas, matematiku i srpski jezik. Od petog do osmog razreda privatni časovi postaju učestaliji, da bi se se u srednjoj školi gotovo podrazumevali.

“Bila sam nekoliko puta u prilici da prisustvujem časovima matematike na kojima sam primetila da učenici ne zapisuju zadatke u svesku. Na moje pitanje zbog čega ne pišu, odgovore mi da nema potrebe jer će gradivo obraditi na privatnim časovima. Znači, oni već imaju formiran taj koncept rada da se na školskom času potpuno isključuju i ništa ne rade, jer podrazumevaju da će gradivo obraditi i savladati na privatnom času”, kaže Jasmina Grubač, pedagoškinja u Gimnaziji i ekonomskoj školi “Dositej Obradović”, i dodaje da smatra da odluke o takvom konceptu učenja matematike roditelji često donose bespotrebno.

“Mislim da je to sad postao trend koji počinje u osnovnoj školi i nastavlja se tokom daljeg školovanja. Mi u srednjoj školi imamo decu koja bez problema samostalno savladavaju gradivo jer rade i uče u kontinuitetu. To znači da se gradivo može savladati i tokom redovne nastave, ali samo ukoliko učenik ima formirane radne navike kod kuće. Privatni čas, po mom mišljenju, treba da posluži učeniku da razjasni pojedinosti na koje naiđe u tom svom kontinuiranom radu, koje iz nekog razloga nije uspeo da mu objasni nastavnik u školi. Nikako privatni časovi ne bi trebalo da postanu zamena za redovan čas i rad kod kuće, što postaje trend“, zaključuje Grubač.

Ovo je ujedno i tema o kojoj roditelji osnovnoškolaca nerado javno govore jer, osim u slučaju stranog jezika, vlada mišljenje da nastavnici u školama negoduju na pominjanje potrebe za privatnim časovima ili informaciju da određeno dete već pohađa privatne časove. Zbog toga osnovnoškolci na privatne časove uglavnom odlaze “tajno” kako se zajedno sa roditeljima ne bi zamerili nastavniku.

Beatrix Brindza iz Bačke Topole majka je troje dece, od kojih je najstarije sada na fakultetu, drugo je srednjoškolac, dok je najmlađi u petom razredu osnovne škole i nastavu prati na mađarskom jeziku. Iskustva sa privatnim časovima ima sa starijom decom, dok za svog osnovnoškolca još razmatra tu mogućnost.

“Starija deca su od petog do osmog razreda išla redovno na privatne časove iz matematike i fizike jer ja tu nisam mogla da im pomognem, budući da sam i sama kao pravnik opredeljena ka društvenim naukama. Tako da sam, prepoznajući i podržavajući njihove afinitete ka umetnosti, odlučila da im pružim podršku u vidu privatnih časova za predmete kojima nisu skloni. To je funkcionisalo. Bili smo zajedno pošteđeni stresa pred ispitivanja, imali su stabilne trojke i četvorke iz problematičnih predmeta, a bili su pritom odlični učenici.”

Beatrix smatra da sama ocena nije toliko bitna za detetovo dalje školovanje, niti je uvek merilo znanja, te da je najvažnije očuvati samopouzdanje deteta ukoliko ono klone. Tako, kaže, najmlađem detetu za sada pokušava sama da pomogne sa srpskim jezikom kao nematernjim.

“Od njih se jako malo zahteva u školi i Adam sada varira između četvorke i petice, međutim, ja vidim da nema dovoljno samopouzdanja da razgovara na srpskom jeziku i da ga izbegava. Ide na dopunsku nastavu, trudim se za sad da kod kuće ja popravim tu situaciju, forsirajući komunikaciju na srpskom. Ukoliko ne uspemo u tome, od šestog razreda ću razmotriti opciju privatnih časova, jer smatram da nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika u osnovnim školama uopšte nije efikasan i koristan”, kaže naša sagovornica.

Kampanjsko učenje glavni problem

Roditelji u gotovo 70 posto slučajeva navode da deca redovno uče uz njihov nadzor ili samostalno barem sat vremena svakodnevno, dok 30 posto smatra da se uči samo “kampanjski” pred ispitivanje, što pedagoškinja Jasmina Grubač vidi kao osnovni problem:

“Jako je bitno da krenu da uče odmah od početka školske godine. Većina učenika je uspavana do kvartala i tek kad počnu da se pominju kvartalne ocene, oni počinju da rade. A tada se gradivo već nagomilalo. Onda oni računaju da će ispravljati ocene, pa se i dalje bave starim gradivom, dok se novo u međuvremenu nagomilava. I onda ulaze u taj začarani krug loših radnih navika, koji ih onemogućava da dostignu svoj maksimum i budu rasterećeni. Mi imamo učenike koji su nam iz osnovnih škola došli kao vrlo dobri, ali sa odličnim radnim navikama. Takvi kod nas čak uspeju i da postignu veći uspeh u odnosu na osnovnoškolski, za razliku od odlikaša koji nam dolaze sa lošim radnim navikama, i koji padaju”, zaključuje Grubač.

Privatni časovi su se formom bili prilagodili i onlajn nastavi, tako da je ovaj vid podrške đacima bio dostupan i u vreme pandemije korona virusa. U 71,88 odsto slučajeva roditelji su primetili kod svoje dece negativan uticaj onlajn nastave, međutim, ne i da je potreba za privatnim časovima porasla zbog toga. Tokom pandemije, najgore su prošli đaci koji su nastavu pratili po kombinovanom modelu, smatra Jasmina Grubač, te dodaje da su negativne posledice takvog načina rada vidljive pogotovo kod učenika trećeg i četvrtog razreda srednje škole, i to kod matematike.  

Onlajn generacije, zaključuje naša sagovornica na osnovu trodecenijskog rada, gube mnogo toga, a pre svega kvalitetno iskorišćeno vreme, druženje i verbalnu komunikaciju.

“Retka su deca kojima podjednako dobro idu svi predmeti. Oduvek je bilo da neko ima više afiniteta prema društvenim, a neko prema prirodnim naukama. Ranije su se zbog toga deca okupljala i međusobno pomagala jedna drugima. Nije bilo privatnih časova. Učili su i družili se istovremeno, zajedno tražili rešenja i prevazilazili prepreke. Mislim da je novim generacijama savremena tehnologija mnogo toga ukrala. Oni su vidno slabiji, ali ne po pitanju ličnih potencijala, već u smislu radnih navika, odgovornosti i celokupnog dometa, te su uskraćeni za ono najvažnije, a to su druženje, solidarnost i priprema za život”, zaključuje Grubač.