Podkast “Izdvojeni glasovi” o inkluziji Roma: Rad u zajednici je temelj promene

Podkast “Izdvojeni glasovi” o inkluziji Roma: Rad u zajednici je temelj promene

Objavio: Magločistač

28.02.2023

U novoj epizodi podkasta „Izdvojeni glasovi“ bavimo se položajem romske zajednice u Subotici, ali i naporima da se njen položaj poboljša u svim sferama života.

Romska zajednica je jedna od najugroženijih nacionalnih zajednica u Srbiji – ne samo posmatrano sa stanovišta materijalnog položaja, već i kroz prizmu diskriminacije kojoj su njeni pripadnici i pripadnice svakodnevno izloženi bilo da se radi o neformalnim kontaktima sa drugim građanima i građankama, bilo u domenu ostvarivanja njihovih prava na polju obrazovanja, zdravstvene zaštite, prilikom zapošljavanja…

O ovim temama, ali i o nastojanjima da se položaj Roma i Romkinja poboljša u Subotici, razgovarali smo sa Stevanom Nikolićem, aktivistom koji se već više od tri decenije bori za to da njegovi sunarodnici žive, obrazuju se, rade u uslovima dostojnim čoveka 21. veka.

Taj poziv je, kaže, njegova životna misija koja je počela 90-tih godina, dolaskom predstavnika Svetske asocijacije Roma u Suboticu, nakon čega se Nikolić i sam aktivno uključio u romski pokret, a prvi korak na tom putu bio je formiranje organizacije tj. Kulturnog centra Roma, po uzoru na već postojeće manjinske oblike organizovanja – Jevrejsku opštinu, Hrvatski kulturni centar „Bunjevačko kolo“, Mađarski kulturni centar „Nepker“, odnosno Srpski kulturni centar „Sveti Sava“.

Ubrzo je usledio i rad na terenu, a prvo odredište bilo je Čantavir, mesto od sedam hiljada stanovnika, u kom je svega par romskih porodica živelo u samom selu, dok su ostale bile izmeštene u posebna naselja: Haladaš, Halas, i Mala Dolina kao najgore od svih – sa nekoliko kuća bez krova, jednom banderom, i jednom jedinom česmom za vodu.

„Tada sam ostao bez teksta. Ono što je meni moja baka pričala – kako je bilo krajem 19. veka, ja sam u Maloj Dolini video još goru situaciju krajem 20. veka. Razmišljao sam kako pomoći. Tada nisam imao znanja niti veština po pitanju mobilizacije zajednice, a trebalo je pomoći. Kako? Obrazovanjem!“, priča Stevan Nikolić.

Stevan Nikolić, foto: Magločistač

Usledilo je potpisivanje sporazuma o saradnji sa Osnovnom školom „Hunjadi Janoš“ iz Čantavira, a potom je krenula i aktivna podrška deci iz romskih porodica: obezbeđeno im je kupatilo, dva obroka dnevno, odeća, obuća, rečju, svi oni uslovi koji  treba da budu zadovoljeni kada bilo koje dete ide u školu.

Aktivan rad na terenu u Čantaviru trajao je punih sedam godina, i što je najvažnije – dao je rezultate:

Danas, hvala bogu, nema Male Doline. Radeći u Čantaviru, naučio sam da kvalitet života ima samo minimum, a maksimuma nema“, zaključuje Nikolić, dodajući još jednu važnu pouku, a to je da nikad ne smemo kvalitet života da gradimo na tuđem pravu, već treba stvarati takav društveni ambijent u kom svako može da ostvari svoja prava ne ugrožavajući tuđa.

Subotica, prema njegovim rečima, danas prednjači po pitanju uključivanja dece i mladih iz romske zajednice u obrazovni sistem: u vrtićima ih je između 80 i 100, u osnovnim školama oko 750, dok je u srednjim školama 80, što su velike brojke u odnosu na ostatak Srbije.

A veliku ulogu u pospešivanju obrazovanja među romskom populacijom imaju pedagoški asistenti, kojih u Subotici ima trenutno sedam, a koji pokrivaju pet škola i dva vrtića.

O tome koja je uloga pedagoških asistenata, govorio nam je Manuel Šerif:

„Moj prvi zadatak je da pomažem ili pružam podršku deci tj. učenicima od 1. do 4. razreda, sa kojima radim svaki dan u učionici, paralelno sa učiteljima. Imamo decu koja su rodom s Kosova ili iz Makedonije, koja ne pričaju srpski kući, pa im ja prevodim. To je jedna od velikih odgovornosti. Kada deca ne dolaze u školu, moj zadatak je da jednom nedeljno obiđem roditelje i podstaknem ih na to da su odgovorni za svoju decu“.

Problem se, naime, javlja kada roditelji potiču iz sredina u kojima nisu bili naviknuti na školski sistem, a od toga primarno zavisni i stav prema obrazovanju njihove dece, objašnjava Manule, i dodaje da je i na ovom polju prepreka sve manje kako stasavaju nove generacije.

Manuel Šeriš, foto: Magločistač

„Treći deo mog zadatka je rad sa nastavnicima – da zajedno uspešno obavimo zadatak, da obrazujemo tu decu. Svi poštuju moj rad, ja njihov takođe“, kaže Manuel, izražavajući nadu da će iz godine u godinu procenat obrazovanja romske dece rasti, a malo po malo, rezultati se već vide.

Pedagoški asistenti su jedan od tri lokalna instrumenta za inkluziju Roma u Subotici, pored zdravstvenih medijatora i koordinatora, dodaje Stevan Nikolić, koji na pitanje šta čini temelj promene, kaže:

Rad u zajednici je temelj promene, ali to ide jako sporo. Dalje, stvaranje društvenog ambijenta da se čuje romski glas“, u smislu da postoji dvosmerna komunikacija najpre sa komšilukom, onda sa mesnom zajednicom kao prvom ćelijom za ostvarivanje prava, pa sa institucijama sistema koje treba da kreiraju ambijent u kom svi mogu da ostvare svoje potrebe, a lokalna samouprava treba da ima komunikaciju sa svim navedenim subjektima da taj sistem funkcioniše.

„Naš zadatak je da pružimo podršku pojedincu, pojedinki, porodici da se takva komunikacija uspostavi. Na taj način se jačaju njihovi kapaciteti kako bi sutra postali nezavisni od podrške – to je inkluzija u praksi“, zaključuje Stevan Nikolić.


Ova epizoda podkasta “Izdvojeni glasovi” nastala je u okviru projekta “Mladi i mediji za demokratski razvoj”, koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u podkastu ne predstavljaju nužno mišljenja partnera i donatora.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.