“PAD” ILI POSRNUĆE RADNIČKOG DOSTOJANSTVA

“PAD” ILI POSRNUĆE RADNIČKOG DOSTOJANSTVA

Foto: NJ, Magločistač

Objavio: Magločistač

05.06.2019

Kategorija: Društvo

Ko je ubio mog tatu? Koliko košta ljudski život? Zašto niko nije kažnjen? Zašto niko nije uhapšen? Zašto niko nije kriv? Koliko traje radni dan? Šta je minimum dostojanstva? Da li su ljudi roba? Da li su ljudi igračke? Da li su ljudi brojevi? Da li su ljudi ljudi? Da li je sve na prodaju? Zašto im verujete? Zašto? Dokle?

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Stradanje građevinskih radnika u Srbiji, sunovrat moralnih vrednosti i sve veće socijalno raslojavanje – teme su predstave “Pad“, intimne drame koja iz vizure deteta govori o stanju u društvu u kome su stradanja radnika i ekstremna socijalna raslojavanja normalna i uobičajena pojava. Kroz priču o smrti radnika koji je pao sa poslednjeg sprata zgrade, reditelj Kokan Mladenović radi obdukciju društva, porodice i gradova u Srbiji.

Predstava u produkciji Centra za kulturu Svilajnac prikazana je i subotičkoj publici, u zajedničkoj organizaciji nezavisnog i samostalnog sindikata, uz debatu kojom skreću pažnju na stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Izvor: Pozorište Deže Kostolanji

Jedan od glavnih protagonista predstave, društveno angažovani glumac Branislav Trifunović, rekao je da je predstava nastala nakon pogibije dvojice radnike na gradilištu “Beograda na vodi”, nakon koje nadležni državni organi nisu odradili svoj posao jer je kompanija koja gradi objekte “izvršila internu kontrolu”.

“U trenutku kada smo počeli da pravimo predstavu bilo je 48 radnika poginulih prošle godine. Do premijere ih je bilo 53-oje. Shvatili smo da su ti ljudi nečiji očevi, nečija braća, da imaju porodice. Kada pogledate godine tih ljudi i socijalni status, vrlo je lako manipulisati tim ljudima jer nemaju drugog izbora. I to ovi zlotvori koji sve ovo rade, verovatno vrlo dobro znaju i dobro koriste za svoje potrebe”, naglasio je on.

Izneo je da je samo jedno gradilište od svih na kojim je izgubljeno pomenitih 53 života, odnosno jedan izvođač, poslodavac, kažnjen sa 500.000 dinara. Na ostalima – ništa.

Predstava se završava gestom, srednjim prstom mlade glumice Jelene Blagojević, uperenim prema odgovornima.

“Makar to da ovim zlotvorima kažemo. Da znamo šta rade i da će možda nekada, kada budemo dobili neku državu, da će neki ljudi moći da budu procesuirani zbog toga”, poručio je Trifunović na tribini koja je usledila nakon predstave izvedene u pozorištu Deže Kostolanji.

Foto: NJ, Magločistač

Suština problema, po njemu, leži u mentalitetu i karakteru, u tome da “nismo narod nego stanovništvo”, da ne cenimo dovoljno jedni druge, pa ni sami sebe, a samim tim “kao takvi dobijamo takve vlasti”.

“Ako može da im prođe 53 mrtva čoveka za koje niko nije odgovarao, moći će da im prođe sve. Na žalost, ove vlasti nam daju toliko tema za predstave da je to zatrašujuće. Voleo bih kada bi se bavio nekim velikim piscima i kada bi pričali o nekim drugim stvarima”, rekao je Trifunović.

Vera Kondić, iz Ujedinjenih granskih sindikata “nezavisnosti”, organizatora turneje ove predstave po Srbiji, smatra da predstava verno prikazuje sve propuste u oblasti “koja nije bezbednost i zdravlje na radu, ali bi trebala da bude”.

“Ljudi nisu brojke. Iza svake nesreće postoje ljudski životi, jer to nije samo jedan nastradali, to su nastradali i članovi njegove porodice. Životi se izmene posle toga. Na žalost, Srbija beleži neslavni podatak – ove godine je 17 ljudi izgubilo svoj život. Prošle godine ta brojka je 53 čoveka. 70 života je izgubljeno na radnom mestu koje treba da bude mesto gde zarađujemo za život, gde moramo biti bezbedni”, kazala je ona.

Po njenoj oceni, predstava pokazuje sled događaja, ljudi koji su trebali da deluju, ali nisu, zbog čega je samo u poslednje dve godine 70 života ugašeno. Ističe preventivu kao rešenje, ali preventivu koja polazi od samih zaposlenih, od kojih traži da insistiraju na svojim pravima jer “ko se čuva i bog ga čuva”.

“Najčešće nepažnja nije izvor povreda na radu, kao što se na kraju uvek završi. I kaže se da je kriv onaj ko je poginuo. Ne. Postoji niz drugih koji nisu napravili ono što je trebalo i koji su praktično doprineli da ljudski život bude izgubljen”, dodala je Kondić.

Ištvan Huđi iz Saveza samostalnih sindikata kao probleme, između ostalog, navodi sporost Inspekcija rada i nedovoljnu primećenost medicine rada.

“Kao društvo, puno toga moramo da pomerimo ka tome da sačuvamo naše prijatelje, komšije, drugarice, roditelje”, kaže on.

Predstava “Pad” je na turneji po Srbiji u okviru obeležavanja 28. aprila – Međunarodnog dana sećanja na radnike koji se nisu vratili s posla kući, a osim Subotice biće ili je već izvedena u Šapcu, Novom Sadu, Majdanpeku i Nišu.

 

(Magločistač)

 

 

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
““PAD” ILI POSRNUĆE RADNIČKOG DOSTOJANSTVA”

anonimni says:

Ko se cuva i Bog ga cuva ! Stradanje radnika je normalna i uobicajna pojava ! Kompnija izvrsila internu kontrolu ! Jedan izvodjac kaznjen ostalima nista ! Kriv onaj ko je poginuo ! Puno toga moramo da promenimo ! Makar to da ovim zlotvorima kazemo ! Radi obdukciju drustva … ! Pozoriste ” Dezső Kosztolányi ” U nasem gradu vec godinama nema pozoriste gde su novci za izgradnju — za zavrsetak pozorista nema pa ima ali nije dosta, dajemo Mi slavlje stanovnistvu mislimo o njima, dovozimo Mi njima najbolje izvodjace iz Naseg rodnog kraja kad god za to imamo priliku samo da se vesele i budu prezadovoljni istina skupo njih placamo ali skup je zivot mozda to i narod oseca ili je to mozda samo negativna propaganda vidite ima i oni koji jako dobro zive. Da vratim na temu nadam se kako jos i u ovim uslovima radi i postoji pozoriste nadam se da zivi barem jedan autor – pisac koji ce sve ove dace i nedace napisati u jednoj trilogiji i bice od toga ili jedna odlicna komedija ili tragedija u zavisnosti od sposobnosti autora i imace sve pozoriste materijal za predstave i ako ikada bude otvaranje naseg pozorista molim Vas da sa takvom premijerom to svi da slavimo ! Kazite Bog ga cuva Ali Ovi danasnji neveruju u Boga i Njega bi zeleli da uvuku u njihovo drustvo ali Boga nemoze podmititi On ne kaznjava momentalno sa batinom ali svi cemo dobiti sto zasluzujemo i onda ako tamo gde svet vidi ako treba krstimo sa obe ruke. Radnik strada jer mozda umoran, mozda gladan ima materijalni problema radio prekovremono koju ne placamo , mozda od nevolje pio rakijicu malo vise ne zbog toga nego nepazi i tacka. Ako ima neki problemcic sta ce tamo inspekcija resavamo mi internom kontrolom i rezultat nepaznja raadnika. Jedan kaznjen ali On nije iz nase sredine neki neuhodan pocetnik – naucice kako treba poslovati. Moramo poostriti kontrolu radnika kako dolaze na posao, ishranjeni – veseli ili su bezvoljni za akcije. Sta sad ! Moramo mi radnici ili bivsi radnici — ne nikako bivsi ili sadasnji partijski radnici koji dobiju zuljeve od silnog sedenja na mekanim foteljima i zuljeve na jeziku od silnog pozitivnog govora o pozitivnim uspesima drustva nego radnici koji od rada imaju zuljeve na rukama ili na nogama jer poslodavac njima ne daje kvalitetnu odecu ni obucu koja na djonu pojacan sa metalnom plocom da stiti od uboda nogu a gore isto sa metalom da smanji i tamo nezgode sa gore kakve dobiju radnici u nemackoj u tom kapitalistickom izrabljivackom drustvu. Treba to od ovi zlotvora traziti da jednom vec primete nisu Oni iznad onog prostog obicnog radnika koji im stvori milijarde za njihovo izzivljavanje da saznaju Bog kaznjava bez motke a radnici kako ? to malo progledaju u Leninovom uvodu ne u Staljinovom robovlasnickom rezimu. Vi znam da ste nikako redovno kvalitetno placeni za Vas rad samo i nadalje prikazivajte ” pozitivne ” momente iz ovog naseg drustva.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.