Noćna dežurstva u lokalnim domovima zdravlja: U Bačkoj Topoli do 7 pacijenata po smeni, u Subotici do 33

Broj pacijenata koji su se javili lekaru tokom noćnih dežurstava u lokalnim domovima zdravlja – nove usluge koju je Ministarstvo zdravlja uvelo od 17. novembra –  u Bačkoj Topoli se kretao od 1 do 7 po smeni, a u Subotici od 21 do 33 – navode u odgovoru za Magločistač iz ove dve zdravstvene ustanove.

U obe, ova usluga je omogućena u okviru već postojeće Službe hitne medicinske pomoći.

U Bačkoj Topoli najviše pacijenata bilo za vikend 

Zbog nedostatka kadrova, u bačkotopolskom Domu zdravlja “Dr Janoš Hadži” noćna dežurstva su uvedena samo kao pojačanje dosadašnjih u Službi hitne medicinske pomoći, a ekipu čine po jedan lekar, medicinska sestra i laborant koji su angažovani u vremenu od 20 uveče do 7 sati ujutro narednog dana.

“S obzirom na manjak lekara u Službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, uvođenje noćnih dežurstava se nije odrazilo u negativnom smislu na redovan rad jer smo za ove potrebe angažovali i pojedine lekare na specijalizaciji, kao i lekare specijaliste interne medicine kroz dodatno angažovanje, odnosno, prekovremeni rad”, rekla je za Magločistač v.d. direktorka ove zdravstvene ustanove, Ivanka Beoković.

Kako je ona pojasnila, prema uputstvima Ministarstva zdravlja, dežurstva se organizuju samo za zbrinjavanje hitnih stanja, što znači da se pacijenti ne zakazuju i prilikom ovih poseta njima se ne ispisuju recepti kao redovna terapija, niti se ispisuju uputi za specijalističke preglede, osim ako su u pitanju konsultacije zbog hitnog stanja, kako u Opštoj bolnici Subotica tako i u samom lokalnom domu zdravlja.

“S obzirom na to da su u redovnoj smeni lekari zaposleni u Službi za hitnu medicinsku pomoć, među kojima su i specijalisti urgentne medicine, pacijent koji se javi zbog hitnog stanja, prema proceni ozbiljnosti, biva pregledan u skladu sa istim”, objašnjava Beoković.

Od dana uvođenja noćnog timam, broj pacijenata koji su se javili bačkotopolskom Domu zdravlja je varirao od 1 do 6, a najviše ih je bilo tokom vikenda, odnosno u toku noći između nedelje i ponedeljka.

Pacijenti su imali različite tegobe – od povišenog krvnog pritiska, bolova u stomaku sa povraćanjem ili bez povraćanja, a bilo je onih koji su došli zbog povreda, od kojih su pojedini zahtevali i upućivanje u subotičku bolnicu.

I u Subotici postojeće dežurstvo na Hitnoj pojačano ambulantnom ekipom

U Domu zdravlja Subotica su od 17. novembra uvedene noćne ekipe u sklopu dežurstva u Službi hitne medicinske pomoći tako što je već postojeće dežurstvo pojačano ambulantnom ekipom do 7 sati ujutro. Ranija praksa je bila da je ta ekipa obavljala dežurstvo do 24 sata, dok su nakon ponoći preglede svih pacijenata preuzimale raspoložive ekipe iz redovnog sastava noćne smene. 

Kako odgovaraju iz subotičkog Doma zdravlja, noćna dežurstva su preuzeli zaposleni u Službi hitne medicinske pomoći, pa se uvođenje medicinskih pregleda tokom noći nije dodatno odrazilo na redovan rad ostalih službi ovog doma zdravlja.

“Dežurni tim čine lekar i medicinski tehničar koji su i inače zaposleni u Službi hitne medicinske pomoći, a koji dežurstvo obavljaju u ambulanti Službe hitne medicinske pomoći, na adresi Petefi Šandora 24, u periodu od 19 do 7”, navodi se u odgovoru.

Novouvedena praksa predviđa da se noćnom lekarskom timu javljaju pacijenti koji imaju zdravstveni problem koji ne može da sačeka pregled kod izabranog lekara u toku dana, te oni dolaze u prostorije Hitne medicinske pomoći gde ih prima medicinski tehničar iz tima i nakon trijaže i proziva. 

“Sve pacijente koji se jave u toku noći pregleda isti tim, a pregledi se obavljaju na osnovu trijaže, po redosledu hitnosti, odnosno prioritet imaju životno ugroženi pacijenti”, preciziraju iz ove subotičke zdravstvene ustanove.

Od 17. do 21. novembra, na pregled u ambulanti Hitne pomoći javilo se ukupno 126 pacijenata, a taj broj je na dnevnom nivou varirao od 21 do 33.

“Pacijenti su dolazili na pregled zbog uobičajenih tegoba, kao i ranije – povišenog krvnog pritiska, gušenja, kašlja, povišene telesne temperature, bolova u stomaku, povraćanja, te raznih povreda”, odgovaraju za Magločistač iz subotikog Doma zdravlja.

Uvođenje noćnih dežurstava: Realna potreba ili ne?

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ranije je saopštilo da je donelo odluku o uvođenju 24-časovnog rada u domovima zdravlja na teritoriji cele Srbije od ponedeljka, 17. novembra, sa ciljem “da se poveća dostupnost zdravstvene zaštite građanima i obezbedi efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema”.

„Produženjem radnog vremena domova zdravlja omogućavamo građanima da do osnovne medicinske pomoći dođu u svako doba dana i noći, bez potrebe da se obraćaju urgentnim centrima za stanja koja nisu hitna. Na taj način rasteretiće se sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, a pacijenti će brže i efikasnije dobijati potrebnu pomoć“, izjavio je ministar zdravlja, dr Zlatibor Lončar.

Međutim, iz subotičkog Doma zdravlja ocenjuju da nova praksa nije bila i neophodna:

“Što se subotičkog Doma zdravlja tiče, nema realne potrebe za uvođenjem dodatnog noćnog dežurstva, s obzirom na to da je i do sada postojalo noćno dežurstvo u Službi hitne medicinske pomoći tokom kojeg  su se zbrinjavali svi pacijenti sa akutnim zdravstvenim tegobama”, navodi se u odgovoru o proceni situacije u Subotici.

S druge strane, v.d. direktorka bačkotopolskog Doma zdravlja, Ivanka Beoković, ovakav potez ocenjuje kao pozitivan.

“Svakako pojačanje noćnih smena znači i dostupniju i bržu zdravstvenu pomoć hitnim pacijentima, pogotovo kada je doktor iz hitne pomoći na terenu”, odgovorila je ona.

Opet, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije za primarnu zdravstvenu zaštitu, radiolog Vladan Marković, u izjavi za Danas je – ne sporeći da je ova novina neophodna – ukazao da je ona prethodno trebalo da se uskladi sa zakonima i drugim dokumentima.

Naime, uvođenjem noćnih dežurstava na ovakav način, ocenio je on, krši se Zakon o radu koji predviđa obaveznu konsultaciju sindikata u vezi sa novinama u organizaciji rada, kao i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

„Zaposleni ne bi smelo da rade duže od jedne sedmice noću neprekidno. Zatim je pitanje trajanja samog noćnog rada ako je osmočasovno radno vreme, a već sada je najavljeno da će se raditi od 20 časova do 7 ujutru. Da li će raditi samo dobrovoljci ili će to biti nametnuto i ostalima, onda koliko će trajati odmor nakon tog rada, na posletku, a ne i na kraju – kako će se plaćati”, postavio je pitanja Marković.

Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, za Danas je izjavio da i oni pripremaju predloge i sugestije u vezi sa uvođenjem noćne smene u domovima zdravlja.

„Svaki direktor doma zdravlja koji uvodi takvu smenu treba da zatraži mišljenje sindikata. Noćni rad ne treba da se tretira kao smenski, već kao dežurstvo i prekovremeni rad i tako treba da se plaća, uz sve izmene akata oko ugovora o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, jer se ulazi u režim hitnosti poput službe hitne medicinske pomoći”, smatra Ilić, dodajući:

“Iako oni tvrde da to nije, ali po meni je to nonsens da imamo uopšte treću smenu u domu zdravlja gde ne postoji hitnost pružanje i prijema. Lekari u noćnoj smeni treba da imaju sve kao i ekipe koje rade u hitnim službama. Ministarstvo kaže da noćna smena nije zamena za Urgentni, ali zašto se onda uvode noćne smene ako se ne uvode kao hitne službe”.

Po njemu, bolje bi bilo samo da su pojačane ekipe u hitnim službama u većim gradovima.