Samo da se raspitala za stanje i okolnosti pod kojima je Rade Šefer priveden u policijsku stanicu zamenica javnog tužioca mogla je sprečiti tragediju
Nakon što su istražni organi dozvolili pogrebnicima da prekriju tela sedmoro pokojnika u Oromu i Martonošu, novinari su već imali dovoljno materijala da napune udarne minute i stranice medija za koje rade. U nedostatku pouzdanijih izvora i ovoga puta oslonili su se na priče komšija koji su posvedočili o onome što su čuli, odnosno videli u nedelju ujutro, samo nekoliko sati nakon svadbe Vlastimira Šefera i njegove sada već pokojne supruge Natálie Bajtai.
Izjednačavanje svađe i nasilja
Iako s dosta oprečnih podataka, mediji su najveći deo prostora posvetili već uobičajenim temama u ovakvim prilikama: karakternim osobinama žrtava i njihovog dželata, istorijatu ljubavi i planovima u subotu venčanog para u Kanjiži, odnosima u porodici… I upravo ovaj poslednji deo svakako je najzanimljiviji, ne samo kao ključni motiv zločina kakvog meštani Oroma i Martonoša ne pamte nego i kao paradigma sveukupnog odnosa državnih organa prema pitanjima nasilja u porodici.
Iako stidljivo, ovaj detalj – vezan za zločin kog je počinio Rade Šefer iz Sente – nije promakao nekolicini kanjiških i subotičkih dopisnika koji su u svojim izveštajima zabeležili da je ubica samo nekoliko sati pre toga bio priveden u stanicu policije u Kanjižu. Bez obzira na to da li su u pravu oni koji su napisali da je tamo proveo svega dvadesetak minuta ili pet sati i da li je u policiju sproveden još u samim svatovima ili nakon što je pretukao svoju bivšu suprugu Rózsu, ostaje pitanje zašto je odatle uopšte pušten.
Odgovor na to pitanje sinoć su dali pojedini mediji, koji – rekonstruišući hronologiju događaja – navode da, nakon što je obaveštena o privođenju Radeta Šefera, zamenica tužioca Osnovnog tužilaštva u Senti Katarina Segedinski nije tražila njegovo zadržavanje u kanjiškoj policijskoj stanici. Stajući na stranu svoje koleginice, opštinski javni tužilac u Senti Mirko Gašović kaže da je u pitanju bila porodična svađa (!) i da zbog toga nije bilo razloga za hapšenje, odnosno zadržavanje u pritvoru.
Više od bilo čega drugog ova izjava najbolje odslikava stanje kada je reč o odnosu državnih organa prema nikad tanjoj liniji koja razdvaja pojmove svađe i nasilja u porodici. Čak, recimo, i da nisu tačne reči poznavalaca odnosa unutar porodice Šefer po kojima Radetu nije prvi put da je svojoj bivšoj supruzi i njenim roditeljima Gizelli i Jenőu Tratyiku pretio, čak i da su netačni navodi o razlozima zbog kojih se našao u policijskoj stanici dežurna zamenica osnovnog javnog tužioca u Senti mogla se raspitati za zdravlje privedenog. Umesto zadovoljavanja formulacijom nikad kažnjavane porodične svađe, mogla je Katarina Segedinski posumnjati da takva vrsta svađe u tako delikatnim situacijama kao što su svadba i pijanstvo privedenog lako prerasta u nešto što se tretira i po osnovo Krivičnog, Porodičnog ili Zakona o javnom redu i miru.
Smene posledica, najave uzroka
A da je imala vremena za to ili da se u nedelju ujutro setila, mogla se Katarina Segedinski raspitati o onome o čemu je juče javnost obavestio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Obznanivši da je smenio načelnike policijskih stanica u Kanjiži i Senti i pokretanje disciplinskog, a moguće kasnije i krivičnog, postupka protiv njih, Stefanović je rekao da je nakon prijava – ne navodeći kakvih – još 2011. protiv Šefera sudski postupak trajao dve godine, a da nije ni pokrenut i da je zbog toga u međuvremenu zastareo. Da je imala vremena za to ili da se toga setila, mogla je zamenica javnog tužioca u Senti saznati i detalj kog je Stefanović juče – takođe ne navodeći zbog čega – izneo pred javnost: Šeferu je 2012. oduzeto oružje i ubrzo mu vraćeno da bi ga tri godine kasnije upotrebio protiv šestoro ljudi u dva sela. Pitanje koje tek čeka odgovor je: zbog čega mu je oružje vraćeno? Da je sve to saznala, zamenica javnog tužioca u Senti verovatno ne bi iz pritvora pustila Radeta Šefera, a da se tako dogodilo sedmoro pokojnika, uključujući i ubicu, danas bi možda bilo živo.
A da je kojim slučajem ministar pravde Nikola Selaković, i onaj pre njega, i onaj pre njega, ranije reagovao ne bi danas bile tek najavljivane izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na nasilje u porodici nego bi već odavno u primeni bile i prevencija i sankcije protiv počinitelja. Tada bi verovatno i policajci u Kanjiži i zamenica javnog tužioca u Senti procenili da je kod Šefera vrag odneo šalu i da je bolje držati ga u pritvoru dok se njime ne pozabave osobe kojima struka nije pravo nego psihijatrija. Zbog toga, koliko god ministrove namere bile čiste i časne i koliko god bio u pravu da je ovo najšire društveno pitanje njegove najave su ipak došle tek kao reakcija na posledice odavno bolesnih uzroka nasilja u porodici, ali i u društvu uopšte.
Zlatko Romić
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.