LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: KAD SE DO INFORMACIJE DOLAZI NA TEŽI NAČIN

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: KAD SE DO INFORMACIJE DOLAZI NA TEŽI NAČIN

Objavio: Magločistač

27.02.2018

Zabrinjava činjenica da se od 2016. godine konstantno beleže negativni trendovi u odnosu organa javne vlasti prema “pravu javnosti da zna”.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Prvi zakon o pristupu informacijama od javnog značaja bio je donet u Švedskoj 1766. godine. Trebalo je da prođe nekoliko vekova, pa da ta zakonodavna praksa zaživi i u drugim zemljama. Finska se tako pridružuje Švedskoj 1951, a Sjedinjene Američke Države 1966. godine.

U Srbiji je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen 5. novembra 2004, čime se i Srbija svrstala u jednu od 90 zemalja sveta u kojima postoje slični mehanizmi ostvarenja i zaštite „interesa javnosti da zna“, kako se to stručno kaže.

A šta je sve informacija od javnog značaja? Svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadržana u određenom dokumentu i odnosi se na sve ono o čemu „javnost ima opravdan interes da zna“.

Kako se dolazi do informacija od javnog značaja? Postoje dva različita načina.

Jedan je tzv. proaktivna transparentnost, koja predstavlja objavljivanje informacija od strane organa javne vlasti i pre nego što ih javnost zatraži. Osnovni alat za proaktivnu transparentnost kod nas predstavlja informator o radu, kao dokument koji je svojevrsna lična karta organa javne vlasti.

Drugi način je reaktivna transparentnost, koja predstavlja dostupnost određene informacije kada je javnost zatraži, odnosno, kada tražilac informacije podnese zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Kao takva, reaktivna transparentnost podrazumeva dodatni angažman javnosti i minimalno poznavanje zakonskog okvira koji reguliše ovu oblast, a u poređenju s proaktivnim modelom predstavlja – niži nivo transparentnosti.

Prednosti proaktivne u odnosu na reaktivnu transparentnost su brojne:

  • pristup informacijama od javnog značaja građanima i zainteresovanoj javnosti (organizacijama civilnog društva, medijima, privrednim subjektima) je brži i lakši usled nižih barijera kao što je poznavanje zakonskog okvira;
  • olakšan pristup informacijama omogućava veću informisanost i građansku participaciju, kao i veće poverenje građana u rad državnih organa, što čini osnov za građenje stabilnog demokratskog društva;
  • veći nivo proaktivne transparentnosti olakšava i rad državnih organa jer smanjuje broj zahteva i trošenje ljudskih i režijskih resursa na odgovaranje na iste.

 

U Srbiji se, međutim, navedene prednosti proaktivne transparentnosti nedovoljno koriste, pa je samim tim prisutan trend porasta broja zahteva kojima građani zahtevaju informacije od organa vlasti.

Tako je 2005. godine bilo podneto oko 2.000 zahteva, a 2016. oko 30.000. Istovremeno, veliki je i broj formalno izjavljenih žalbi povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zbog otežanog dobijanja informacija – u poslednje četiri godine se kreće između tri i četiri hiljade godišnje, što je desetostruko više u odnosu na početnu godinu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Dodatno zabrinjava činjenica da se od 2016. godine konstantno beleže negativni trendovi u odnosu organa javne vlasti prema “pravu javnosti da zna”.

Prema podacima objavljenim u poslednjem dostupnom Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, veliki je broj slučajeva u kojima organi vlasti nisu uopšte postupali po primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama ili su odgovarali da ne mogu da dostave informacije, bez donošenja rešenja sa valjanom argumentacijom.

Takođe, učestalija je pojava da organi vlasti odbijaju zahtev tražioca informacija pod vidom zloupotrebe prava, ili s pozivom na tajnost informacija, pa i kada se zahtevane informacije odnose na trošenje javnog novca, investicije, preduzimanje službenih radnji i slično.

Povrh svega, odgovornost za kršenje Zakona u velikom broju slučajeva izostaje ili je simbolična u odnosu na broj slučajeva povrede prava.

Da se do zahtevanih informacija od javnog značaja otežano dolazi, potvrđuje i nekoliko istraživanja rađenih tokom protekle, 2017. godine, naročito vezano za rad novinara, koji se žale na zatvorenost organa javne vlasti za saradnju s medijima.

Jedno takvo istraživanje sprovela je Fondacija “Slavko Ćuruvija”, ispitujući položaj lokalnih medija i kvalitet informisanja građana u javnom interesu. Prilikom predstavljanja rezultata istog u Subotici, Perica Gunjić, urednik portala “Cenzolovka”, tom je prilikom rekao:

„Mi smo razgovarali sa predstavnicima desetak subotičkih medija, i kada je ta tema u pitanju, odgovor je uvek bio isti: da je lokalna samouprava, nažalost, potpuno zatvorena za medije. Ovde je u pitanju jedno mišljenje koje je potpuno nepodeljeno, čak nezavisno od toga da li su negde skloniji vladajućoj stranci ili ne, što su slikovitim primerima i pokazali. Mediji ne funkcionišu tako što vi negde pošaljete mejlom pitanje i onda čekate odgovor ne znajući kada će taj odgovor stići. Njihovi problemi u izveštavanju su ogromni. Ako se nešto dogodi u gradu, njima treba odmah izjava.“

[quote]

Foto: Magločistač

Na predlog Gradskog veća, Skupština grada Subotice je na 13. sednici, održanoj 28. decembra 2017. godine, usvojila Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave Grada Subotice, a “u cilju izgradnje međusobnog poverenja funkcionera lokalne samouprave sa građanima, uz nastojanje da se primenjuju evropski standardi u svim oblastima društvenog života”, navedeno je tom prilikom u obrazloženju predloga.

Dokument, između ostalog, predviđa da će svaki funkcioner nastojati da obezbedi javnost svog rada, kao i funkcionisanja službi i organa za čiji rad je odgovoran.

„Funkcioner će odgovoriti na svaki javno izrečeni zahtev koji se odnosi na obavljanje njegove funkcije, obrazloženje njegovih postupaka ili funkcionisanje službi i organa za čiji rad snosi odgovornost“, stoji u Etičkom kodeksu.

Funkcioner će, dalje, tačno i pravovremeno odgovarati na sve zahteve medija za davanje informacija vezanih za obavljanje svoje funkcije, ali neće pružiti nijednu poverljivu službenu informaciju ili informaciju koja se tiče privatnog života trećih lica.

“Funkcioner će podsticati sve mere koje imaju za cilj unapređenje medijskog praćenja njegovog rada i funkcionisanja službi i odeljenja za čiji rad je odgovora”, stoji u dokumentu.

Funkcioner će, takođe, promovisati ovaj kodeks među zaposlenima u službi, u javnoati i medijima, a s ciljem unapređenja svesti o principima kodeksa I značaja njihovog pridržavanja u funkcionisanju lokalne samouprave.[/quote]

S druge strane, percepcija organa javne vlasti u pogledu ostvarivanja i proaktivne i reaktivne transparentnosti potpuno je drugačija, što pokazuju rezultati istraživanja koje je u okviru realizacije projekta “Lokalni građanski monitor” sproveo Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice.

Ispitujući na koji način se na lokalnom nivou primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, LDA je dobio pozitivne odgovore od svih 5 izabranih gradova i opština – Subotice, Bačke Topole, Kanjiže, Rume i Sombora – vezano za njihove kapacitete da ’izađu na kraj’ s merama koje je neophodno da sprovode vezano za taj zakon.

Tako, svih 5 jedinica lokalne samouprave smatra da u najvećem broju slučajeva blagovremeno dostavlja traženeinformacije, što ilustruju podacima: od ukupnog broja dostavljenih zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja, a tokom 2017. bilo ih je 327, blagovremeno je odgovoreno na 298; delimičnih, odnosno, ponovo dostavljenih odgovora bilo je 16, a ukupno odbijenih – zbog nenadležnosti – svega 13.

Što se tiče proaktivne transparentnosti, dve od 5 jedinica lokalne samouprave smatraju da su u potpunosti u funkciji iste, dok preostale tri nalaze prostora za “znatna unapređenja”, i u toj oceni znatno su bliže stavovima građana i zainteresovane javnosti, koji generalno negativno ocenjuju otvorenost javne uprave za saradnju.

[gap]

Povezani članci:

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: DVOSMERNA KOMUNIKACIJA KAO IMPERATIV U TEORIJI I NAJSLABIJA KARIKA U PRAKSI

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: SAJTOVI LOKALNIH SAMOUPRAVA KASKAJU ZA DIGITALNOM AGENDOM

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: PREVIŠE INFORMACIJA, A PREMALO INFORMISANOSTI

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: ODGOVORNOST JAVNE VLASTI POD LUPOM

 

(Magločistač)

[clear]

 

Članak “Lokalni građanski monitor: Kad se do informacije dolazi na teži način“ proizveden je kao deo projekta “Lokalni građanski monitor“, koji realizuje Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice u saradnji sa Centrom za evropske politike iz Beograda, a koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija u okviru WeBER projekta. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”.

TAGOVI:
Evropa

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.