Kako sačuvati graditeljsko nasleđe: Siromaštvo, novokomponovani bogataši i politika kao prepreke

Kako sačuvati graditeljsko nasleđe: Siromaštvo, novokomponovani bogataši i politika kao prepreke

Foto: MD/Magločistač

29.01.2018

Kategorija: Društvo

“Kada je 1984. godine bila organizovana velika akcija uređenja centra grada, kada je iz njega izbačen saobraćaj, Grad je preko neke svoje komunalne firme finansirao uređenje svih fasada. Postojao je pri lokalnoj samoupravi i Savet za uređenje grada koji su činili i stručni ljudi i političari – i oni nisu bili na suprotstavljenim stranama, već su imali zajednički interes”, rekla je Gordana Prčić Vujnović prilikom zatvaranja izložbe “Ulica Braće Radić: Proces nastanka nepokretnog kulturnog dobra”, čiji domaćin je bila Savremena galerija Subotica.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

„Subotica je još uvek grad koji ima svoj duh mesta i vremena. Važno je što ona još uvek ima sredine u kojima vrednosti nisu izolovane. Ako su vrednosti izolovane, one su vrlo krhke i nesigurne, njih vetar jako brzo razveje. I najvažnije: država ne može da zaštiti kulturno nasleđe ako su ideje građana fundamentalno suprotne ideji kulturnog dobra i vrednostima uz koje i s kojima ti građani žive“, rekao je Aleksa Ciganović, predsednik Društva konzervatora Srbije i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, prilikom zatvaranja izložbe „Ulica braće Radić: Proces nastanka nepokretnog kulturnog dobra“ čiji domaćin je bila Savremena galerija Subotica.

 

Autorke izložbe arhitekta Gordana Prčić Vujnović i istoričarka umetnosti Neda Džamić iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica istakle su da je cilj celokupnog projekta, izložbe i pratećeg kataloga, bio da se sami građane upute u to zbog čega je Ulica braće Radić bitna za grad, te kakve mere zaštite su propisane za njeno očuvanje kao jedne ambijentalne celine.

 

„Uvek smo mi kao institucija, kao Zavod, s jedne, a građani, kao vlasnici objekata, s neke druge strane i uvek nas posmatrate kao nekoga ko se postavlja iznad, stalno nešto uslovljava, ispostavlja određene zahteve. Ovom izložbom smo hteli da se približimo građanima, da od samog početka budete upoznati s celom procedurom, i da zajedno radimo na očuvanju nasleđa. Svi volimo Suboticu i svi smo za to da je sačuvamo, međutim, kad se to nas lično dotakne, finansijski momenat nam je uvek nekako značajniji, a, na žalost, imati spomenik kulture nije uvek najjeftinija varijanta. Treba, međutim, da budemo na istoj strani, da radimo zajedno“, rekla je Gordana Prčić Vujnović, uvodeći prisutne problematiku građanske participacije kao teme predavanja koje je 26. januara u Savremenoj galeriji Subotica održao Aleksa Ciganović, ujedno i stručni konsultant izložbe.

 

A prema njegovim rečima, građanska participacija je direktno vezana za karakter duštva, i kao praksa predstavlja manifestaciju kulturnih vrednosti koje kreira jedna zajednica i pojedinci koji tu zajednicu čine:

 

Aleksa Ciganović, Foto: MD/Magločistač

„Participacija građana je kod nas, na žalost, vezana za politiku i političare koji u tranzicionim zemljama i nisu navikli na građanske peticije i pritiske. Opet, s druge strane, građani su učinili sve od sebe da, kloneći se javnih službi, predstave javnoj upravi i lokalnoj samoupravi da zapravo i nisu zainteresovani za građansku participaciju, čiji smisao je vršenje uticaja na političko odlučivanje, sprovođenje zakona i operativne poslove javnih službi.“

 

Time se Srbija svrstava u red zemalja koje karakteriše tzv. reprezentativna zaštita nasleđa. Ona isključuje građane iz procesa odlučivanja, a država preko reprezentativnih tela kao što su zavodi, javne službe, komunalna preduzeća sprovodi zaštitu nekog nasleđa za račun i u ime građana, koji se ništa ne pitaju.

 

S druge strane, komunikativno-kolaborativna paradigma zaštite nasleđa podrazumeva saradnju javnih službi i građana.

 

„Prednosti građanske participacije su da ona ograničava diskreciona ovlašćenja izabrane vlasti i reprezentativnih tela, umanjuje mogućnost uzurpacija raznih grupacija i određenih efemernih subjekata koji nameću neke svoje prolazne vrednosti. U tom smislu, građanska participacija ume da bude lekovito sredstvo da se politički, stranački programi, lične preference dovedu u pitanje i eventualno koriguju u cilju zadovoljenja potreba koje ima sama baza, a to su građani. A ono što je veoma interesantno jeste da je očekivani rezultat građanske participacije i veća poreska aktivnost građana: građani kao zadovoljni subjekti radije plaćaju porez lokalnoj samoupravi“, istakao je Ciganović.

[quote color=”#000000″ bgcolor= “#e5e5e5” bgcolor= “af2828”]

Starateljstvo nad fasadama kao model finansiranja obnove spomenika kulture

Jedan od gorućih problema s kojima se zaštitari u svom svakodnevnom radu suočavaju jeste kako sačuvati kulturna dobra u privatnom posedu, čiji vlasnici nisu u mogućnosti da se na adekvatan način staraju o njima zbog nedostatka finansijskih sredstava, a država nije tu da pripomogne na bilo koji način.

 

Rade Mrlješ, arhitekta konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, istakao je da moguće rešenje predstavlja tzv. starateljstvo nad fasadama koje je Beograd primenio u slučaju obnove Kosančićevog venca:

 

„Grad je dugo tražio način da se reši ovaj problem s obzirom na to da je postojala ideja da se dobar deo kulturno-istorijskih celina, pre svega Kosančićev venac, uredi. Naravno, vlasnici kuća nisu imali mogućnosti da to sami urade, pa je Grad pronašao model. Zapravo, Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine je predvideo mogućnost da – ako se proceni da korisnik nije u mogućnosti da čuva i održava kulturno dobro – država, a u ovom slučaju, Grad preuzima starateljstvo nad fasadama. Po tom modelu su uložena određena sredstva u restauraciju fasada na Kosančićevom vencu.“

 

Prema mišljenju Gordane Prčić Vujnović, starateljstvo nad fasadama jeste model koji bi mogao da se primeni i u Subotici:

 

Foto: MD/Magločistač

„Svi se mi hvalimo gradom, a te fasade čine naš grad. Znači, Grad Subotica mora biti zainteresovan za to da fasade sredi. Kada je 1984. godine bila organizovana velika akcija uređenja centra grada, kada je iz njega izbačen saobraćaj, Grad je preko neke svoje komunalne firme finansirao uređenje svih fasada. Postao je pri lokalnoj samoupravi i Savet za uređenje grada koji su činili i stručni ljudi i političari – i oni nisu bili na suprotstavljenim stranama, već su imali zajednički interes. Starateljstvo nad fasadama mislim da je jako dobar potez koji već preuzimaju neki gradovi. I mi treba da preuzmemo taj model i onda će Grad moći da finansira obnovu fasada. Postoje, takođe, i razni međunarodni konkursi, i tu neka sredstva mogu da se nađu. Znači, mogućnosti ima, ali treba svi da se udružimo, a to nam malo teže ide.“

[/quote]

 

U Srbiji postoje instrumenti koji garantuju građansku participaciju, poput Nacionalne strategije održivog razvoja iz 2008. ili Strategije reforme javne uprave iz 2014. godine, ali – praksa kaže: samo na papiru. Opet, s druge strane, postoji i Prostorni plan Republike Srbije, donet 2010. godine, koji se direktno stavlja u službu parcijalnih interesa, umesto da promoviše javni interes.

 

„U našem Prostornom planu stvari ne stoje dobro. On konstatuje da naše društvo karakterišu ad hoc odluke, odsustvo regulatornih mehanizama, nejasan odnos prema standardima, gde su stari odbačeni, a novi standardi još uvek ne postoje ili nisu prihvaćeni, gde pravila izgradnje i uređivanja gradskog prostora definišu pre svega interesi investitora, a tek potom interesi građana“, objašnjava Ciganović.

http://

Tu konstataciju potvrđuje i iskustvo rada na terenu zaposlenih u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica.

 

„Mi ne možemo sačuvati sve u ovom gradu, a postoji mnogo toga što je vredno. Ne može nas 26 da se bori protiv politike, novokomponovanih bogataša, siromaštva, a to su tri stvari s kojima se mi u zaštiti susrećemo. S jedne strane, imamo kuće u kojima žive ljudi koji nemaju mogućnosti da ih održavaju. Naravno, država štiti objekat, ali ne nudi nikakva sredstva da bismo pomogli da se taj objekat sačuva. S druge strane, novokomponovani bogataši imaju sredstva, ali ne poštuju šta je zaštićeno, već žele da grade i stiču kapital, a preko politike mogu to da ostvare. I, naravno, tu je politika koja opet ima neke svoje interese. Zato su nam potrebni građani – kada postoji neki problem da se udružimo“, zaključila je na kraju Gordana Prčić Vujnović.

 

 

 

 

 

 

Mirana Dmitrović (Magločistač)

 

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.