Heroizacija Ratka Mladića i na subotičkim fasadama: Institucije u Srbiji ne uklanjaju murale posvećene ratnim zločincima

Grafiti i murali posvećeni Ratku Mladiću “krase” fasade zgrada i kuća širom Srbije, pa tako ni Subotica nije izuzetak. Građani traže da se oni uklanjaju, ali nadležne inspekcije ne reaguju.

Portalu Magločistač obratio se jedan čitalac, koji je, tvrdi, upravo takav zahtev – da se uklone grafiti sa likom Mladića – uputio komunalnim službama. Međutim, ni posle dva meseca, nisu preduzeti koraci u tom pravcu.

S druge strane, komunalna inspekcija u pisanoj izjavi tvrdi da im se niko nije obraćao povodom ovog pitanja.

U odgovoru inspekcije građaninu, čiji identitet je poznat redakciji, navodi se da je u avgustu obavljena kontrola i sačinjena službena beleška, te da „ukoliko se utvrdi da ispisani grafiti narušavaju opštu uređenost grada, naložiće vlasniku objekta da otkloni nedostatke“.

Sekretarijat za inspekcijsko-nadzorne poslove Gradske uprave Grada Subotice za Magločistač je naveo da je članom 27. Odluke o komunalnom redu predviđeno da spoljni delovi zgrada moraju biti uredni i bez grafita. Obaveza uklanjanja pada na vlasnike i korisnike objekata, dok komunalna inspekcija može izreći kaznu od 10.000 dinara počiniocima – koji, međutim, uglavnom ostaju neidentifikovani. Poseban problem, navode, predstavljaju napušteni objekti i trafo-stanice gde nije moguće utvrditi vlasništvo.

Za drugog građanina, Nemanju Dubravca, koji se takođe obratio našem portalu, ali i nadležnim gradskim službama sa zahtevom za uklanjanje ovih grafita na nekoliko lokacija u užem centru grada, dvojbe nema: grafiti posvećeni Mladiću ne samo da narušavaju izgled, već i ugled grada.

„Višegodišnjim nereagovanjem institucija stvara se utisak da je grad nemoćan pred huliganima, ili da čak i podstiče takvo ponašanje – kršenje zakona i odluka grada o komunalnom redu. Nadam se da gradska uprava zapošljava profesionalce, spremne da se izbore protiv huligana i odbrane ugled našeg grada“, izjavio je on za Magločistač.

Inicijativa mladih za ljudska prava: Zid ćutanja traje

U nastojanju da skrene pažnju na ovaj problem, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) je krajem 2022. godine bila pokrenula kampanju „Da istina više ne kasni“, u okviru koje je mapirala 308 primera veličanja ratnog zločinca na ovaj način, te podnela prijave komunalnim službama u 10 gradova i opština.

I tada, kako navodi Marko Milosavljević, rukovodilac istraživanja i zagovaranja u YIHR-u, nijedna institucija nije reagovala.

U međuvremenu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u aprilu 2023. naložio obustavljanje izrade murala posvećenog drugom osuđenom ratnom zločincu, Nebojši Pavkoviću.

Takođe, tužilaštva u Požarevcu i Bujanovcu ovog leta su pokrenula predmete vezane za grafite i murale Mladiću, što je, ocenjuje Milosavljević, pozitivan signal, ali ishod postupaka je i dalje neizvestan.

YIHR je o ovom problemu obaveštavao i međunarodne organizacije – Evropsku uniju, Savet Evrope i Ujedinjene nacije, koje u svojim rezolucijama i preporukama redovno pozivaju Srbiju da ukloni ovakve murale i grafite.

„Taj zid ćutanja traje i dalje zato što, dok poriču zločine, najviši zvaničnici vlasti lažno optužuju svoje kritičare, među kojima smo i mi, da namećemo kolektivnu stigmu genocidnosti“, izjavio je Milosavljević za Magločistač.

Heroizacija ratnih zločinaca kao posledica retorike pojedinih političara

Veliki broj grafita posvećenih Mladiću, smatraju u YIHR-u, posledica je retorike političkih lidera koji osuđene ratne zločince nazivaju „herojima“, a to je, između ostalog, otvorilo i prostor ekstremističkim grupama poput tzv. Narodnih patrola da, na primer, u Beogradu crtaju grafite sa porukom da je „jedini genocid na Balkanu počinjen nad Srbima“, a kao odgovor na prošlogodišnju Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici.

Milosavljević upozorava da heroizacija ratnih zločinaca poput Mladića vodi normalizaciji govora mržnje u društvu, što se od medija i političara preliva i na ulicu. Kao ilustraciju navodi pretnje novinaru i profesoru Dinku Gruhonjiću, koje su počinjale porukom „Pozdrav od Ratka Mladića“.

Milosavljević podseća i na primer imenovanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora u Narodnom pozorištu u Beogradu, a koji Mladića vidi kao „ujediniteljski simbol patriotske Srbije“.

U istraživanju YIHR-a o stavovima mladih po ovom pitanju, gotovo polovina njih (48 odsto) smatra da murale posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti, a čak 85 odsto ih tvrdi da nije primetilo njihov porast, što Milosavljević povezuje sa obrazovnim sistemom i šovinističkom retorikom vlasti.

Na kraju, tolerisanjem ovakvih grafita, zaključuje Milosavljević, žrtvama Mladićevih zločina se poručuje da ne postoje za institucije Srbije iako je prošlo 30 godina od rata u Bosni i Hercegovini.

On najavljuje da će Inicijativa mladih za ljudska prava ponovo mapirati stanje na terenu, posebno u mestima sa značajnim udelom nacionalnih manjina, kako bi građani i građanke mogli da ukažu na prisustvo grafita mržnje i time podstaknu lokalne institucije da reaguju.