Građani se pokrajinskom ombudsmanu nisu žalili zbog protesta, zabeležene dve pritužbe studenata

Među pripadnicima dve grupe studenata koji su u javnost izneli svoje zahteve – onih u blokadi i onih koji žele da uče – od početka ove godine nije bilo povećanog broja pritužbi o povređenim pravima instituciji Pokrajinskog ombudsmana, izjavila je za Magločistač pokrajinska zaštitinica građana prof. dr Dragana Ćorić, koja je i profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Kako je precizirala, od januara ni građani i građanke nisu imali pritužbe u vezi sa ugrožavanjem prava u kontekstu aktuelnih društveno-političkih dešavanja, dok se beleže samo dve pritužbe na povredu prava koje se mogu pripisati studentima.

“Jedna se odnosila na legitimisanje od strane neovlašćenih lica i jer je lice koje je podnelo prijavu smatralo da mu je ugroženo pravo na obrazovanje. Mi u tom slučaju nismo bili nadležni, ali smo ga uputili na institucije kojima treba da se obrati”, obašnjava Ćorić.

Druga pritužba je, kako kaže, bila podneta od strane grupe studenata sa nekog od fakulteta u blokadi.

“Oni su se osvrnuli na to što su slike nekih njihovih kolega završile u medijima, a istakli su i momenat diskriminacije. Njih smo uputili na REM, koji je nadležan u tom smislu i druge nadležne institucije”, navodi ona.

Građani i građanke ovoj instituciji nisu podnosili žalbe koje se mogu dovesti u vezu sa održavanjem protesta, poput ugroženosti prava na kretanje, ili uopšte u vezi sa aktuelnom društveno-političkom situacijom.

“Imali smo posetu jedne neformalne grupe koja sebe zove ‘Slobodni univerzitet’, gde su nastojali da nam predoče nekoliko situacija za koje su procenili da nismo reagovali, ali su to sve bile situacije van naše nadležnosti. I da smo reagovali, to bi bilo prekoračenje nadležnosti i razlog za moju smenu”, rekla je pokrajinska zaštitnica građana, i dodala:

“Ja se nalazim u dvostrukoj ulozi, jer sam i dalje aktivan profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i u potpunosti sam posvećena aktuelnoj situaciji. Morala sam neke teške odluke da donesem, koje nisu morale uvek svima da se svide”.

Izveštavanje medija o tragedijama i dalje neprofesionalno, situaciju pogoršao Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Komentarišući ulogu i izveštavanje medija o aktuelnim društveno-političkim pitanjima u Srbiji, pokrajinska ombudsmanka, prof. dr Dragana Ćorić, rekla je da bi ponovila isto što je navela i u uvodnom delu godišnjeg izveštaja ove institucije za 2023. godinu, koji je pažnju posvetio i tragediji u “Ribnikaru”, gde je apelovala na novinare i medijske kuće da se pridržavaju smernica koje nalaže njihova profesija.

Konkretno, u izveštaju stoji da je “institucija više puta morala da apeluje na predstavnike medija da prilagode svoj način izveštavanja pravnim i etičkim normativima, jer je način izveštavanja umesto informacija pružao samo dodatno uznemirenje, povećavao strah i anksioznost”.

U izveštaju stoji i da se više puta tokom 2023. godine “sukobilo pravo javnosti da zna sa pravom osobe da se zaštite njeni lični podaci”, što u slučaju žrtava znači sprečavanje njihove sekundarne viktimizacije.

Sada je situacija ista, kaže.

“Jedno od naših saopštenja iz prošle godine prošlo je veoma zapaženo, a odnosi se na poštovanje prava deteta u izveštavanju u bilo kom kontekstu. Neshvatljivo mi je da, nakon toliko decenija postojanja novinarskih kodeksa, mi i dalje imamo momenat da će klikabilnost naslova ili foto ili video iz hronike pre privući pažnju, nego uspesi dece na nekom takmičenju”, navela je Ćorić.

“Način na koji pojedini portali i pojedine novine izveštavaju o deci kao žrtvama nasilja je krajnje neprihvatljiv. Granica zalaska u privatnu sferu se sve više pomera, situacija je sve gora i pogoršala se Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. I bez njega su prava deteta i žrtava uvek morala da budu ispoštovana, ali to sada ide u detalje”, istakla je ona.

Ocenjujući trenutnu društvenu situaciju u Srbiji, prof. dr Ćorić je istakla da je “proces poboljšanja društva jedan stalan proces” i zaključila:

“Nije sjajno. Svi smo u jednom velikom tunelu, u kojem svetla povremeno blinkaju ponegde, ali treba da nastavimo. Ako svako od nas sa svog stanovišta uradi što može, mislim da smo na dosta dugom, ali dobrom putu”.

Od 752 obraćanja u 2024. godini, rešeno 88 odsto

U instituciji Pokrajinskog ombudsmana su u toku 2024. godine evidentirana 752 obraćanja, na osnovu kojih su formirana 224 predmeta, a po sopstvenoj inicijativi je u izveštajnoj godini pokrenuto 78 predmeta.

U 528 slučajeva, nakon obraćanja nije formiran predmet, ali je, kako stoji u izveštaju, pružen odgovarajući savet za rešavanje iznetog problema.

Od 302 formirana predmeta, do kraja izveštajne godine je institucija rešila njih 265, što je 88 odsto predmeta, dok je 37 preneto na rešavanje u 2025. godinu.

Kada je reč o udelu broja pritužbi građana po oblastima, prvi su na listi sa gotovo 13 odsto komunalni poslovi, zatim slede zaštita prava potrošača sa nešto iznad 11 odsto, dok su na trećem mestu radni odnosi sa 7 procenata.

“Odgovorno tvrdimo da je najveći broj obraćanja u 2024. godini potekao upravo od građana i građanki koji nam se nisu ranije obraćali. Upite koji dolaze od novih, jedinstvenih lica, koja se nisu nama do sada nikad obraćala, tumačimo kao poverenje koje naša institucija ima i glas koji je proširen da se vredi i treba obratiti nama”, ocenjuje se u izveštaju za prošlu godinu.