Dr Sanja Burzan: Maloletničke trudnoće su ogledalo nefunkcionalnog sistema, pogrešnih uverenja i odsustva edukacije

Najmlađa osoba koja je  imala prekid trudnoće na teritoriji Severnobačkog okruga u periodu od 2015. do 2024. godine bila je stara svega 12 godina, a do prekida trudnoće je došlo 2024, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje Subotica. S druge strane, najmlađa trudnica koju beleži Opšta bolnica Subotica imala je svega 13 i po godina.

U istom periodu, od 2015. do 2024. godine, Zavod je zabeležio ukupno 168 porođaja maloletnih lica, dok Opšta bolnica evidentira 172 maloletničke trudnoće. Njihov broj značajno varira iz godine u godinu, pa je tako u bolničkim izveštajima 2017. bilo evidentirano čak 26 maloletničkih trudnoća, a 2023. svega četiri.

Kada je reč o prekidima trudnoće, Zavod je u poslednjih 10 godina zabeležio 87 takvih slučajeva među maloletnicama, dok Opšta bolnica broji svega 18. Najviše prekida Zavod je evidentirao 2015. godine – ukupno 12, dok bolnica svake godine beleži jednocifrene brojeve – sa najviše 6 u 2017. godini.

Socijalni kontekst

U odgovoru Opšte bolnice Subotica za Magločistač navodi se da se neželjene trudnoće najčešće beleže kod maloletnica koje potiču iz socijalno ugroženih porodica i porodica razvedenih roditelja, a kao jedan od razloga za prekid trudnoće navodi se potreba za nastavkom školovanja. 

Ginekološkinja dr Sanja Burzan, koja je zaposlena u privatnoj praksi, pažnju skreće na jedan drugi aspekt problema, a to je nedovoljna informisanost devojčica o seksualnom zdravlju.

„Mladi danas nemaju sistemsku edukaciju o reproduktivnom zdravlju. U privatne ustanove ređe dolaze maloletne pacijentkinje – veći broj njih javlja se državnim ustanovama, gde se utvrđuje trudnoća i potom donosi odluka o njenom prekidu ili nastavku“, kaže dr Burzan za Magločistač, dodajući da je najmlađa pacijentkinja sa neželjenom trudnoćom koja se njoj obratila imala samo 14 godina.

Pravni okvir: Da li je 15 godina prava granica?

Prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, devojke starije od 15 godina mogu samostalno da donesu odluku o prekidu trudnoće, dakle, bez saglasnosti roditelja. Za one mlađe, ta saglasnost je obavezna.

„Da li je razlika između 14 i 15 godina zaista toliko bitna? Da li su one stvarno sposobne da donesu ovako važnu odluku“, pita se dr Burzan, izražavajući dilemu koja se često javlja među stručnjacima.

Ona upozorava da prekidi trudnoće kod devojčica između 15 i 16 godina mogu ostaviti ozbiljne posledice po njihovo buduće reproduktivno zdravlje: „Posebno je zabrinjavajuće kada devojčice, pre nego što rode, već imaju po nekoliko prekida trudnoće“.

Iako se, napominje Burzan, često može čuti tvrdnja da su mladi danas sve ranije seksualno aktivni, društvo se prema njima odnosi kao da do dvadesete godine „ne treba ništa da znaju“ o seksualnosti, prevenciji polno prenosivih bolesti i zaštiti od neželjene trudnoće.

„Seksualna radoznalost postoji već sa 12 godina – upravo tada informisanje treba da počne. Rano informisanje ne znači i rano stupanje u odnose. Na Zapadu se edukacija o seksualnom zdravlju sprovodi ranije i organizovanije, što ne dovodi do promiskuiteta, već do odgovornijeg ponašanja“, naglašava dr Burzan.

Kontracepcija: Malo znanja, mnogo predrasuda i prepreka

Neželjene maloletničke trudnoće nisu samo medicinski problem, ističe dalje dr Sanja Burzan, već su i „ogledalo nefunkcionalnog sistema, pogrešnih uverenja i odsustva edukacije”.

A kako sistemska seksualna edukacija u školama ne postoji, mladi informacije traže na internetu, gde se mešaju tačni i opasno netačni podaci.

Dodatan problem predstavlja neznanje o kontracepciji, kao i stid i finansijska barijera koji idu uz nju.

„Urgentna kontracepcija se često koristi kao ‘čarobna pilula’, bez razumevanja da sadrži ogromnu količinu hormona – više nego godišnja kontracepcija. Kondomi su dostupni, ali i dalje se malo zna o njihovoj pravilnoj upotrebi. Mnoge devojke se stide da ih kupe, što dodatno komplikuje situaciju“, objašnjava dr Burzan.

Ona dodaje da adolescentska savetovališta uglavnom ne funkcionišu, pa mladi često nemaju kome da se obrate za stručne informacije.

„Roditelji neretko nisu kompetentni da pruže odgovore, a sistem ne nudi mesto gde bi mladi mogli da dobiju besplatno, anonimno i stručno savetovanje“, napominje dr Sanja Burzan.

Kada početi sa ginekološkim pregledima?

Redovne ginekološke kontrole treba da počnu nakon prve seksualne aktivnosti, ali devojke se mogu javiti ginekologu i ranije – radi saveta i informisanja o zaštiti.

„Najčešći razlozi za prvi pregled kod mlađih devojaka su bolne menstruacije, neuredni ciklusi i produžena krvarenja. Prvi PAPA test se preporučuje najkasnije godinu dana nakon prvog odnosa“, navodi dr Burzan.

Maloletničke trudnoće predstavljaju kršenje dečijih prava

Prema dostupnim podacima, procenjuje se da se u Srbiji godišnje registruje oko 1.500 do 2.000 maloletničkih trudnoća. 

Takođe, dugoročna je tendencija da se taj broj smanjuje, pa je tako prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ stopa maloletničkih porođaja smanjena sa 18 na 9 na 1.000 porođaja između 2012. i 2022. godine.

Najveći broj trudnoća dešava se u uzrastu 16–17 godina. 

Postoji, međutim, zabrinjavajući broj trudnoća među devojkama mlađim od 15 godina, naročito u marginalizovanim zajednicama.

S tim u vezi, UNICEF je, povodom Svetskog dana deteta, obeleženog 20. novembra prošle godine, upozorio da maloletničke trudnoće predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, društveni položaj i obrazovanje devojčica.

Ova međunarodna organizacija je tom prilikom skrenula pažnju da maloletničke trudnoće predstavljaju kršenje dečijih prava, za šta odgovornost snose roditelji, obrazovni i zdravstveni sistem.

„Ako je dete mlađe od 14 godina, trudnoća se po službenoj dužnosti mora prijaviti nadležnim organima. Od 15. godine, zakon više to ne propisuje“, rekla je tada dr Ubavka Radivojević iz Instituta za majku i dete, a preneo Tanjug.