Dr Nebojša Rakić: Otvoreno pismo javnosti

Povodom stanja na ORL odeljenju Opšte bolnice Subotica i ličnih posledica ukazivanja na probleme, dr Nebojša Rakić je napisao otvoreno pismo javnosti.

Pismo objavljujemo u celosti.

Dana 2. marta 2025. godine, u Subotici, neposredno pre početka jednog od građanskih i studentskih protesta protiv aktuelne vlasti, dao sam izjavu za portal “Magločistač”, u kojoj sam, između ostalog, ukazao na loše stanje opremljenosti ORL odeljenja i ambulante Opšte bolnice Subotica. Nedugo zatim, bez prethodnog objašnjenja, pozvan sam na sastanak koji se u praksi sveo na svojevrsni preki sud.

Tom prilikom su mi, između ostalog, iznete tvrdnje da „ORL odeljenje neće propasti bez mene“ i da moj odlazak ne bi ugrozio njegov rad. Važno je napomenuti da sam u penziji od septembra 2023. godine, ali sam nastavio da radim po ugovoru, upravo zbog nedostatka ORL specijalista. Do tada je postojala saglasnost da nastavim rad do septembra 2025. godine, ali sam, nakon tog sastanka, odlučio da ne tražim produženje ugovora. Odluku sam doneo sa olakšanjem, jer je posao koji je ranije obavljalo sedmoro ljudi, sada bio sveden na dvoje lekara, što je stvaralo ogroman profesionalni i lični pritisak.

Na kraju pomenutog sastanka, izrečena mi je opomena zbog kršenja Poslovnog kodeksa ustanove. Tu opomenu sam prihvatio bez protivljenja, ali izražavam lično žaljenje što u toj javnoj izjavi nisam bio još konkretniji i detaljniji u opisivanju loših uslova u kojima funkcioniše ORL odeljenje – od kadrovskih problema, lošeg stanja opreme, do uslova za pacijente. U zemlji u kojoj visoki državni zvaničnici svakodnevno nekažnjeno krše Ustav i zakone, moje iznošenje istine, i kršenje internog kodeksa, ostavlja moju savest mirnom.

Sada, kada više nemam ugovor sa Opštom bolnicom Subotica, i više nisam obavezan da poštujem njen Poslovni kodeks, smatram svojom dužnošću da dodatno ukažem na ključne probleme u zdravstvu.

Najveći problem ORL odeljenja, kao i mnogih drugih službi naše bolnice, jeste ozbiljan manjak kadrova. Više od decenije upozoravali smo upravu da je neophodno da na vreme uputi nove lekare na specijalizaciju, kako bi se smena generacija odvijala nesmetano. Nažalost, ti dopisi i apeli su ignorisani. Danas, na ORL odeljenju ostao je samo jedan specijalista, dok jedan specijalizant tokom juna treba da polaže završni ispit. Po važećim propisima, specijalizacija može da se sprovodi samo u ustanovama koje imaju najmanje dva specijalista sa pet i više godina specijalističkog staža (na moje iznenađenje, direktor je tokom sastanka tvrdio da to nije tako!?), što znači da sada nema ni teorijske mogućnosti da se neko primi na odeljenje na specijalizaciju (nego bi sve četiri godine morao da odradi u drugoj ustanovi koja ima uslov). Troje lekara, koji su od ranije započeli specijalizaciju, treba da se vrate iz tercijerne ustanove, nakon položenog specijalističkog ispita, za oko dve godine.

U ovom trenutku, ORL odeljenje je zatvoreno i ne postoji kao funkcionalna jedinica. Tek sredinom juna, nakon povratka jedine specijalistkinje sa odmora, očekuje se da odeljenje ponovo počne da radi – kako, ostaje da se vidi. Nezvanično se iz uprave bolnice čuje komentar da „ni Infektivno odeljenje nije radilo godinu dana, pa nikom nije smetalo“. Kako je to u stvarnosti izgledalo, znaju najbolje pacijenti i lekari koji su snosili posledice takve neodgovornosti.

Oprema u ambulanti i na odeljenju je u velikoj meri dotrajala. Novi instrumenti, gde ih ima, su nekvalitetni i nedovoljni. Većina čeonih lampi nije adekvatna. Uslovi za pacijente su ispod svakog minimuma – od loših i dotrajalih dušeka, do nedostatka osnovnog komfora. Nameštaj nije obnavljan više decenija. Katastrofalno stanje opremljenosti bolničke kuhinje se, naravno, odražava na kvalitet ishrane koju pacijenti dobijaju.

Rekonstrukcija bolnice se najavljuje već šest godina. Najavljeno je ulaganje od oko 70 miliona evra, ali do danas nije urađeno ništa. Prvo je izrađen projekat za koji je naknadno rečeno da nije dobar, pa je navodno opština, iako nije osnivač bolnice (!?), platila izradu novog. Zaposleni nisu bili konsultovani u vezi izgleda budućih odeljenja, niti se od njih tražilo mišljenje kako bi radni uslovi mogli biti unapređeni.

Na istom „sastanku“ zamerena mi je i činjenica da na radnom mestu nosim bedž sa simbolom krvave šake, što je protumačeno kao političko delovanje. Smatram da je to daleko manje problematično i manje licemerno od činjenice da se na mnoge zaposlene u bolnici redovno vrši pritisak da prisustvuju političkim skupovima – što je, nažalost, praksa ove uprave.

Kritikovan sam i zbog toga što sam objavio broj pacijenata koji su se nakon javnog skupa u Beogradu 15. marta javili ORL ambulanti zbog simptoma koji su upućivali na postojanje akustične traume. Pokušalo se da mi se objasni da je to posledica „buke koju su pravili demonstranti“, što smatram apsurdnim. O ovome mogu da polemišem samo sa kolegama iz otorinoilaringološke struke, a ne sa onima koji pokušavaju da manipulišu i zamagle činjenice. I ovaj slučaj potvrđuje da je – nažalost – istina najveći neprijatelj onima koji uporno pokušavaju da sakriju stvarno stanje.

Izražavam nadu da će ovo pismo doprineti buđenju svesti o stvarnim problemima sa kojima se suočava naše zdravstvo – pre svega na lokalnom nivou, ali i u širem društvenom kontekstu. Niko ko govori istinu ne bi trebalo da se suočava sa pritiscima, već da bude saslušan, u interesu pacijenata, građana i struke.

Sa poštovanjem,
dr Nebojša Rakić
ORL specijalista u penziji
Subotica, 1. jun 2025.