Borba građana za uređene javne prostore u Subotici: Ustati ili odustati?

Borba građana za pravo da žive u očuvanim ambijentalnim celinama, da imaju funkcionalne kvartove i lepe, uređene ulice, da rešavaju infrastrukturne probleme i očuvaju zelene površine – i dalje traje, a jedan od mehanizama te borbe jesu javne rasprave o izmenama urbanističkih planova kojima se sva ta pitanja regulišu. 

U praksi se, međutim, te javne rasprave često pretvaraju u svađe, većina primedbi građana bude odbijena, pa ovi tako ostaju bez delotvornih mehanizama da utiču na odluke koje se direktno tiču kvaliteta njihovog života.

Poslednji u nizu primera koji ilustruju ovaj problem je slučaj grupe građana Mesne zajednice “Centar III” koji su Komisiji za planove pri Sekretarijatu za građevinarstvo Gradske uprave Subotica uputili detaljne primedbe i zahteve na nacrt izmena dela Plana detaljne regulacije (PDR) za prostor oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put – severoistočni deo.

Ne dozvoljavajući sebi da ih obeshrabri rogobatan naziv ovog planskog dokumenta koji može da im odredi kvalitet života u budućnosti, 167 građana izrazilo je u zvaničnoj formi, na 7 strana, neslaganje sa predloženim izmenama dok se najpre ne reše osnovna infrastrukturna pitanja – vodosnabdevanje, kanalizacija, saobraćaj, uređenje zelenih površina i obezbeđivanje parking prostora.

A da problema sa infrastrukturom ima, potvrđuju, tvrde podnosioci primedbi, i izveštaji nadležnih javnih preduzeća. 

Teorija lepa, ali praksa govori drugačije

Silvija Farkaš, jedna od stanovnica Ulice braće Radić, podsetila je da građani već imaju problem sa ranijim izmenama PDR-a iz 2023. godine, te da se sada predlaže još jedan plan koji, prema njenoj oceni, „u teoriji lepo izgleda, ali u praksi ne“.

„Imamo gušći saobraćaj, sudare svakog dana, sada su nam i autobus stavili. Zašto prave nova parking mesta kad svaka zgrada treba da ima parking u dvorištu, zelene površine i igralište za decu – tako piše u planu“, konstatuje Farkaš za Magločistač, te postavlja pitanje: „Zašto mora uvek nešto da se gradi? Hajde da ostane drveće. Šta će nam parking mesta?“.

Ulica braće Radić, podseća dalje ona, proglašena je za kulturno dobro – prostornu kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja za Republiku Srbiju, a sa druge strane, novogradnja u okolnim ulicama konstantno vrši pritisak na njenu komunalnu infrastrukturu jer se nove zgrade priključuju na azbestne cementne cevi i propusnu kanalizaciju.

Iako plan obuhvata uslove koje propisuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici, a koji se tiču zaštićenih objekata na ovom prostoru, stanari ipak traže uvođenje moratorijuma na sprovođenje PDR-a dok se ne reše postojeći infrastrukturni problemi.

Oni takođe traže i da se blok 19a vrati u prvobitnu namenu – javne zelene površine, a predlažu i mogućnost izgradnje podzemne garaže kao kompromisnog rešenja koje bi rešilo problem parkiranja i očuvalo parkovski prostor.

U dokumentu se postavlja niz konkretnih pitanja o planiranoj spratnosti novih objekata, zaštiti kulturno-istorijskih celina i redosledu infrastrukturnih radova, uz zahtev da Grad objavi odgovore i odluke o primedbama na oglasnoj tabli MZ “Centar III” i u lokalnim medijima. Za sada, dokument koji je sačinila nadležna Komisija za planove javno je dostupan samo u skupštinskom materijalu, na zvaničnom sajtu Grada.

Građani na kraju naglašavaju da oni nisu protiv urbanizacije, već da se zalažu za plansko i odgovorno uređenje prostora „u skladu sa zakonom, kulturnim nasleđem i potrebama postojećeg stanovništva“.

Komisija odbacila većinu primedbi građana

Komisija za planove je, međutim, većinu ovih primedbi odbacila, a tek neke u celosti ili delimično prihvatila.

Prema izveštaju Komisije, obrađivač plana je delimično prihvatio primedbu fizičkog lica koja se odnosi na jednu parcelu i predložio spajanje sa susednom – kako bi se stvorili uslovi za izgradnju.

Primedba Stambene zajednice Senćanski put 4, 4A i 4B – da bi planirana dogradnja na njima susednoj parceli narušila ambijentalnu celinu, privatnost i bezbednost njihovih stanara – prihvaćena je u celosti. Time je iz plana izbrisana mogućnost dogradnje postojeće ambulante, koja će ostati u sadašnjim gabaritima.

Suprotno tome, vlasnici stanova u Šenoinoj 16, koji su se usprotivili izgradnji puta i parking mesta neposredno ispod svojih prozora, nisu uspeli da proguraju svoju primedbu. Komisija je njihovu žalbu odbacila kao neosnovanu, ocenjujući da je planiranih novih 60 parking mesta neophodno.

Grupa građana iz ulica Šenoina, Pavla Štosa i Ivana Gorana Kovačića, koja je primedbe uputila putem advokata, uz foto-dokumentaciju, ukazala je na to da se postojeća parking mesta u „plavoj zoni“ ne koriste, te upozorila na probleme sa kanalizacijom, rasvetom i mogućim rušenjem garaža.

„Oni koji su izgubili garaže samo mogu da se nadaju da će moći kupiti novu, po ko zna kojoj ceni“, naveli su građani u primedbi.

Izrazili su i bojazan da bi u blizini njihovih zgrada umesto parka mogla biti podignuta nova višespratnica. ali se, prema tvrdnji obrađivača, na delu prostora na kojem građani sumnjaju da je planirana nova zgrada – ipak predviđa park.

Komisija je i ove primedbe odbila kao neosnovane, kao i još dve koje su se odnosile na odnos između zelenih površina i parkinga, odvođenje atmosferskih voda i status postojećih garaža.

Što se tiče primedbi 167 građana Mesne zajednice “Centar III”, obrađivač je više od polovinu njihovog dopisa odmah odbacio kao neosnovanu, uz obrazloženje da se „ne odnosi na konkretan planski dokument“, dok su preostale primedbe odbijene sa obrazloženim razlozima.

Sa druge strane, Fondaciji „Laslo Sekereš“ odobreno je rušenje kuće u Ulici braće Radić, koja se nalazi pored predškolske ustanove „Vackor“, a radi proširenja kompleksa.

„Sa rušenjem postojećeg stambenog objekta želimo upotpuniti sadržaj već postojeće predškolske ustanove koja radi na susednoj parceli, koja će ovako predstavljati kompleks predškolske ustanove u celini“, navodi se u primedbi Fondacije, koju su obrađivač i Komisija prihvatili.

Delimično su prihvaćene i primedbe JKP „Suboticagas“ koje se odnose na mogućnost proširenja gasne mreže, kao i pojedinačna primedba fizičkog lica – vlasnika parcele predviđene za gradnju do četiri sprata. Njegov zahtev za uređenje parking prostora u okviru buduće zgrade uvažen je tako što je planom predviđeno ukopavanje garaže i prenamena zajedničke blokovske površine u zonu višeporodičnog stanovanja.

Većina građanskih primedbi, uključujući one koje se odnose na povećanje gustine izgradnje, nedostatak infrastrukture i zaštitu kulturnog nasleđa, ipak je – odbijena.

Konačnu odluku o usvajanju izmena Plana detaljne regulacije za prostor oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put – severoistočni deo doneće Skupština grada Subotice na sednici koja će biti održana u sredu, 29. oktobra.

Ograničen pristup javnoj sednici Komisije za planove

Javna sednica Komisije za planove vezano za nacrt izmena ovog PDR-a bila je održana 21. oktobra u Plavoj sali Gradske kuće. Novinarima, međutim, nije bilo dozvoljeno prisustvovanje raspravi.

Novinarki Magločistača rečeno je da nije dozvoljeno tonsko i video-snimanje, te da sednici mogu prisustvovati isključivo predlagač plana i građani koji su pismenim putem predali svoje primedbe Komisiji za planove.

„Prema članu 66. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, javnoj sednici komisije prisustvuju odgovorni planer, obrađivač planskog dokumenta, predstavnici lokalne samouprave i podnosioci primedbi“, navedeno je kao obrazloženje za ograničavanje pristupa sednici koja je – javna.

Ova situacija ilustruje još jedan, sve izraženiji problem – zatvaranje institucija ne samo pred novinarima, već i pred sopstvenim građanima koji ostaju prepušteni sami sebi, bez mogućnosti da utiču na procese koji se tiču njihovih života.

A bez otvorene komunikacije i razmene argumenata sa onima koji odlučuju, ne postoji ni poverenje. 

Simbol tog zatvaranja sistema možda se najbolje ogleda u rečenicama koje su 17. marta 2021. godine odjekivale Velikom većnicom Gradske kuće: „Stav obrađivača je da se primedba ne prihvata.“, „Primedba se ne prihvata.“, „Primedba se ne prihvata…“. 

Te su se rečenice iznova i iznova ponavljale pred građanima koji su prisustvovali javnoj raspravi o nacrtu PDR-a za Zonu II — dokumentu koji je predviđao rušenje više od polovine kuća u nekoliko ulica u samom centru Subotice.

Na toj sednici, pokojni Ištvan Pastor, tada predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i koalicioni partner SNS-a, ustao je i uputio obrađivaču plana reči koje su upravo novinari trajno zabeležili:

„Mi smo ovde došli da iznesemo stavove, da saslušamo, a ne da praktično budemo verbalno tučeni dok ne pristanemo. Nećemo pristati. Nećemo pristati. Nećemo pristati zato što mislimo da se na ovaj način, sprovođenjem ovoga što je planirano – čini zlo“.

Te njegove reči danas možda najjasnije odražavaju ono što mnogi građani osećaju – nemoć i beznadežnost pred sistemom koji ih ne čuje, pred donosiocima odluka koji ne odgovaraju na njihove potrebe, pred institucijama koje zatvaraju vrata onima zbog kojih bi trebalo da postoje.