Dve i po godine od početka pandemije, kovid-19 infekcije ponovo rastu u raznim delovima sveta.
Podstaknuti dvema novim brzo širećim podvarijantama omikrona (BA.4 i BA.5) i popuštanjem sigurnosnih mera, ovaj talas otvara nova pitanja o prenosu i uticaju korona virusa na naša tela.
Pogledajmo šta kovid-19 radi vašem telu i šta se dešava svaki dan posle prvog kontakta sa patogenom.
Važno je napomenuti da je sledeći vremenski okvir prosečna procena zasnovana na informacijama objavljenim u naučnim studijama koje su pregledale međunarodne zdravstvene agencije.
Ovaj raspored može varirati u određenim slučajevima.
Infekcija počinje posle bliskog kontakta sa nekim ko je već zaražen virusom korona.
Kada osoba priča, peva, kašlje ili kija, oslobađaju se sitne kapljice pljuvačke koje nose čestice kovida-19.
Količina virusa značajno varira.
„Neke osobe imaju manje opterećenje – oko 10.000 virusnih kopija po mililitru pljuvačke", kaže virolog Hoze Eduardo Levi.
„Ali prosečno opterećenje se kreće od 10.000 do milion čestica, a videli smo ljude koji nose do milijardu virusnih kopija po mililitru", kaže stručnjak, istraživač sa Instituta za tropsku medicinu na Univerzitetu u Sao Paulu.
Ove sićušne zaražene kapljice mogu biti usmerene direktno u naše lice ili ostati u međuprostoru, „lutajući" u vazduhu nekoliko minuta ili čak sati.
Ova dinamika podseća na dim cigarete u prostoriji.
U zavisnosti od cirkulacije vazduha na svakom mestu, ljudi bi mogli da udišu ove aerosole dok dišu.
Tada zapravo počinje proces infekcije.
SARS-KoV-2 koristi šiljasti protein, koji pokriva spoljašnju površinu virusa korona, da se poveže sa ćelijskim receptorima u sluzokoži nosa, usta i očiju.
Od tog trenutka, virus napada ćeliju i koristi biološku mašineriju da stalno stvara sopstvene kopije.
„Ovaj proces replikacije proizvodi od 100 do 1.000 novih virusa u jednoj ćeliji", procenjuje Levi.
„Ovaj broj je toliko visok da ćelija ne može da se nosi sa njim. Nakon što ćelija pukne i umre, ovi virusi se oslobađaju i ponoviće isti proces u susednim ćelijama."
Ova masivna replikacija je takođe povezana sa naletom novih varijanti.
Nisu sve kopije iste i neke mogu imati važne genetske mutacije.
Ako ova promena u genomu predstavlja prednost za virus, ona otvara vrata za nove vrste zabrinutosti kao što su već poznate alfa, beta, gama, delta i omikron varijante.
Pošto 2 SARS-KoV-2 uspe da napadne prve ćelije našeg tela, sledeći korak je proširenje polja delovanja.
Kako svaka napadnuta ćelija oslobađa hiljade kopija, virus dalje napreduje u organizmu.
Ovaj period tihe evolucije, u kojem se prisustvo virusa ne može otkriti, poznato je kao inkubacija.
„Primetili smo da se vreme inkubacije novih varijanti smanjilo", kaže virusolog Anderson F. Brito, naučni istraživač na Institutu Todos pela Saúde u Brazilu.
Prema izveštaju Agencije za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije, period inkubacije alfa varijante je u proseku trajao od pet do šest dana.
U talasu delta varijante, ovaj prozor je pao na četiri dana.
Sa omikronom, prosečan period između virusne invazije i pojave simptoma je dodatno smanjen na tri dana.
Drugim rečima: dok je nekada bilo potrebno skoro nedelju dana da se pojave tipični znaci kovida, sada se to može dogoditi skoro preko noći.
Ali vreme inkubacije može da varira: u nekim slučajevima simptomi se prvi put pojavljuju čak 14 dana nakon prvog kontakta sa virusom.
Kako virus napreduje kroz gornje disajne puteve (nos, usta i grlo), on na kraju privlači pažnju našeg imunološkog sistema, koji pokreće kontranapad.
Prva linija odbrane uključuje ćelije kao što su neutrofili, monociti i takozvane „prirodne ubice", kao što je detaljno navedeno u članku koji su 2021. objavila dva istraživača u Univerzitetskoj bolnici Žeđijang u Kini.
Vremenom, druge imunološke jedinice dolaze u igru, kao što su T limfociti, koji koordiniraju organizovaniji odgovor na virusnu invaziju i B limfociti, koji oslobađaju antitela.
Simptomi kovida se kod nekih ljudi javljaju upravo kao rezultat ove imunološke reakcije: curenje iz nosa, kašalj, groznica i grlobolja su istovremeni pokušaji da se virus eliminiše iz tela i efekat tolikog broja ćelija koje neprekidno rade.
Ali koliko dugo ovi simptomi traju?
„To mnogo zavisi od pojedinca. Postoje ljudi sa malo simptoma koji su se posle četiri ili pet dana već oporavili. Drugima je potrebno više vremena", kaže specijalista za zarazne bolesti i virusolog Nensi Belei, profesorka na Univerzitetu u Sao Paulu.
„Sve u svemu, najgori simptomi, kao što su bol u grlu i groznica, obično traju oko tri dana", procenjuje Beleijeva, koja je takođe član Brazilskog društva za infektivne bolesti (SBI).
„Posle ovog perioda, blaži efekti, kao što su curenje iz nosa i kašalj, može trajati sedam do deset dana", kaže ona.
U ovoj fazi, važno je ostati u izolaciji i ograničiti kontakt sa drugima koliko god je to moguće.
Ako treba da izađete ili komunicirate sa drugima, dobra maska može da spreči širenje virusa.
Sa kolektivne tačke gledišta, ostanak u izolaciji je od suštinskog značaja za presecanje lanca prenošenja virusa u zajednici i kontrolu porasta slučajeva.
Odmaranje i održavanje dobre hidratacije ključni su za dobar oporavak i davanje vremena telu da se oporavi.
Lekovi za ublažavanje groznice i bolova takođe mogu pomoći.
„Ako posle 72 sata od pojave simptoma nemate daha ili vaša temperatura ne prestane, preporučuje se da potražite medicinsku pomoć", kaže Beleijeva.
Ova poruka je još važnija za starije osobe, pacijente sa hroničnim bolestima ili one sa narušenim imunim sistemom.
Posle otprilike dve nedelje od prvog kontakta sa virusom korona, imuni sistem obično „pobeđuje u bitki" i zaustavlja proces replikacije i uništavanja ćelija.
Ova pobeda je potpomognuta vakcinama jer vakcine omogućavaju da se odbrana tela bezbedno „obuči" da se bori sa patogenom čak i pre nego što dođe u kontakt sa njim.
U nekim slučajevima, nažalost, virus uspeva da dođe do vitalnih organa (kao što su pluća), što dovodi do ozbiljnih inflamatornih stanja.
Ove situacije obično zahtevaju hitnu pomoć i predstavljaju povećan rizik od smrti.
Međutim, čak i za pacijente koji su se dobro oporavili, postoji rizik od dugog kovida, sa simptomima koji traju mesecima (ili čak godinama).
Iako je ovo područje još okruženo neizvesnošću, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da do 13,3 odsto ljudi sa kovidom ima dugotrajne simptome mesec dana ili više.
Oko 2,5 odsto prijavljuje probleme najmanje tri meseca.
Takođe prema CDC-u, više od 30 odsto pacijenata sa kovidom-19 koji su morali da odu u bolnicu i dalje doživljavaju nelagodnost nakon šest meseci, u rasponu od umora i problema sa disanjem, do anksioznosti i bolova u zglobovima.
CDC kaže da radi na boljem razumevanju post-kovid iskustava i zašto se dešavaju, među kojima i i pitanje zašto su neke grupe neproporcionalno pogođene.
Možda će vas zanimati i video o simptomima Kovida-19
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
