U Bačkoj Topoli prezentovani rezultati projekta “Između redova: Mala škola medijske pismenosti”

Onlajn publikacija koja sadrži rezultate istraživanja o navikama u informisanju i stepenu medijske i informacione pismenosti, a u kom je učestvovalo 320 srednjoškolaca iz Subotice, Bačke Topole i Kanjiže, predstavljena je danas u Bačkoj Topoli, na završnom skupu projekta “Između redova: Mala škola medijske pismenosti”, koji realizuju Centar lokalne demokratije iz Subotice i portal Magločistač, a koji je podržala Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.

“Mlađi ispitanici su spremniji da stvaraju i objavljuju video ili foto-sadržaje, dok stariji u većoj meri pokazuju evaluativno-analitičku pismenost procenjivanja kredibilnosti medijskih sadržaja, kao i preferiranje ekonomsko-političkih tema”, izdvojila je jedan od zaključaka sprovedenog istraživanja sociološkinja Jasminka Dulić.

Skoro svi mladi, njih 95 posto, na dnevnom nivou je onlajn i najviše koriste mobilne telefone kao sredstvo za informisanje i komunikaciju, a najčešći izvori informacija su im Instagram, TikTok i JuTjub, dok je Fejsbuk zanemarljiv.

Najmanje prate štampane medije, blogove i radijski i televizijski program, ali jedna trećina mladih srednjoškolaca i dalje prati televizijske programe, i to najviše one javnog servisa.

“Istraživanje nam je još jednom potvrdilo da često imamo predrasude prema mladima dok se nešto ekstremno ne dogodi kao što su sada studentski protesti, pa odjednom promenimo mišljenje o njima. Nikada ih ne treba posmatrati kao homogenu grupaciju jer i među njima postoje razlike. Takođe, sa odrastanjem, menjaju se i njihova interesovanja za teme i medije”, naglasila je Dulić.

Kada je reč o sadržajima koje najčešće prate, tu, prema istraživanju, dominiraju zabavni, odnosno filmovi, muzika i serije. Naveći broj mladih ne prati političke sadržaje, rijalitije, kao ni političke i ekonomske teme, niti sponzorisane sadržaje.

“Ipak, nije zanemarljiv broj mladih koji prate dešavanja u svetu, to je njih 55 odsto, društvene teme 43 posto, edukativni sadržaj 42 procenta, aktuelne vesti 41 posto, teme iz kulture 32 posto, a najmanje se prate ekonomske i političke teme, za koje su bili zainteresovani samo stariji ispitanici iz ove ciljne grupe u dobi od 18 i 19 godina”, navela je sociološkinja Dulić.

Pokrenuta inicijativa za kontinuiranu edukaciju prosvetnih radnika iz oblasti MIP

U sklopu projekta “Između redova: Mala škola medijske pismenosti” pokrenuta je i inicijativa koja se odnosi na zahtev za kontinuiranom edukacijom prosvetnih radnika u oblasti medijske i informacione pismenosti (MIP), koja će biti predata aktivima direktora srednjih škola u Subotici, Bačkoj Topoli i Kanjiži, kao i članovima gradskih i opštinskih veća, koji su zaduženi za oblast obrazovanja.

Naime, kontinuirana edukacija iz oblasti medijske i informacione pismenosti doprinela bi unapređivanju kompetencija nastavnog kadra koji predaje MIP, kvalitetu izvođenja nastave, kao i kvalitetu znanja koje stiču učenici koji pohađaju taj predmet.

“Želimo da predočimo da je edukacija u ovoj oblasti neophodna i da zajedno sa njima kod osnivača vidimo da li je izvodljivo da se pokrene, odnosno da se profesorima koji predaju MIP obezbede dodatne obuke i da se na njih skrene posebna pažnja jer, ako oni budu dovoljno kompetentni i obezbeđeni, i njihovi časovi će to biti, a znanje koje dobijaju učenici na tim časovima na višem nivou”, rekla je Julijana Patarčić, koordinatorka projekta.

Kako je objasnila, medijska i informaciona pismenost su deo formalnog obrazovanja u okviru predmeta maternjeg jezika i građanskog vaspitanja, kao i kroz izborni predmet Jezik, mediji i kultura, koji može da se pohađa samo u gimnazijama u prve dve godine ili kao slobodna aktivnost u osnovnim školama. 

“Mi smo na teritoriji ove tri opštine uradili istraživanje iz kojeg smo zaključili da su profesori koji predaju te predmete uglavnom profesori maternjeg jezika, geografije, sociologie ili psihologije, koji na svojim matičnim fakultetima nisu imali nikakav dodir sa medijskom pismenošću, te samim tim nemaju adekvatno znanje da bi predavali ovaj predmet”, navela je Patarčić.

S druge strane, dodaje, “oni koji to znanje imaju, poput diplomiranih novinara i komunikologa, nemaju stručnost za držanje edukacija, te tako i jedna i druga skupina treba da prođe dodatnu edukaciju da bi bila sto posto edukovana radna snaga za držanje nastave MIP”, smatra ona.

U Katalogu programa stručnog usavršavanja Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, programa obuka na temu MIP u užem smislu ima 12, stručnih skupova 11, a programa od javnog interesa – samo jedan. 

Drastično manje ih je na temu veštačke inteligencije u obrazovanju, gde ima ukupno četiri stručna skupa, dok programa obuka i programa od javnog interesa nema, te prosvetnim radnicima koji izvode nastavu MIP na raspolaganju ostaju obuke i treninzi koje drže organizacije civilnog društva, kao i samoedukacija putem javno dostupnih priručnika i drugih materijala.

“Još jedan od razloga za inicijativu je što je ova tema postala živa materija, koja postaje deo funkcionalne pismenosti, jer smo okruženi velikim brojem informacija iz velikog broja izvora i medijska pismenost nam je neophodna da bismo mogli te informacije da adekvatno obrađujemo”, dodala je Patarčić.

Prezentovano i peto izdanje časopisa “Mezimac” – MIP u fokusu

Ovogodišnje izdanje dvojezičnog časopisa “Mezimac”, novinarske sekcije Gimnazije i ekonomske škole “Dositej Obradović” iz Bačke Topole, takođe je bilo deo projekta “Između redova: Mala škola medijske pismenosti”, a novinari srednjoškolci su obrađivali teme upravo iz ove oblasti.

Urednica časopisa, profesorka srpskog jezika i književnosti u toj školi, Sanja Kojić,  smatra da mladi idu u korak s vremenom, dok je edukacija iz MIP neophodna starijoj populaciji.

“Potrebna je kontinuirana edukacija na temu medijske pismenosti, naročito kod starije populacije. To nije tema o kojoj se može sve naučiti na jednom seminaru. Mladi uglavnom idu u korak s vremenom i oni umeju kritički da priđu informacijama koje primaju iz raznih medija”, ocenila je Kojić.

Časopis “Mezimac” pokrenut je pre pet godina kao vannastavna aktivnost, a ove godine su se u njemu našle teme poput: Promišljen kritički pristup medijskim sadržajima, Dnevnik maturanata u blokadi, Na kupovinu mladih najviše utiče brend, kao i Koliko se često susrećemo sa različitim vrstama manipulacija na internetu, a da toga nismo ni svesni.

“Članovi sekcije su ozbiljno prišli odabranim temama i uz dobro mentorstvo napisali su sjajne članke. Mislim da su u tom procesu uživali jednako koliko i njihove mentorke”, ocenila je profesorka Sanja Kojić.