U Bačkoj Topoli prepolovljen broj medarica: Ima li života bez pčela?

Podaci Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) početkom proleća ove godine ukazivali su na drastične gubitke pčela po okruzima Srbije – od 15 do skoro 90 odsto tokom zimskog perioda, a ti trendovi su nastavljeni i u martu i aprilu u skoro svim krajevima zemlje.

Kako u svojim izveštajima navodi SPOS, dok se glavnim uzrokom uginuća pčela tokom zimskog perioda može smatrati nedostatak polena zbog izuzetno sušnog i toplog leta, dominantan uzrok s početka proleća se ne može precizno ustanoviti. A pčele nestaju iz košnica, pri čemu uginulih nema ni u košnici, ni ispod nje, izveštavaju pčelari.

Masovni gubici pčela medarica beleže se i u ostatku Evrope, navodi SPOS, pa je njihovo prosečno uginuće od 50 odsto zabeleženo i u susednoj Mađarskoj, a u sličnom procentu gubici se beleže i u SAD.

Istovremeno se procenjuje da su preživela društva po snazi slabija za 10 do 30 odsto u odnosu na njihovu uobičajenu snagu u ovo doba godine, te da su podložnija virusima i nedovoljno sposobna za oprašivanje biljaka.

Spasojević: Uginuće pčela u Bačkoj Topoli na nivou republičkog proseka

Uginuće pčela na teritoriji Bačke Topole je na nivou republičkog proseka i iznosi 50 odsto, s tim što pojedini proizvođači meda beleže stoprocentne gubitke, dok s druge strane ima i onih koji nikakve gubitke nisu imali, izjavio je za Magločistač predsednik Udruženja pčelara “Bačka Topola”, Mirko Spasojević.

On se pčelarstvom bavi više od dve decenije, i njemu je u Tomislavcima tek polovina pčela prezimila zimu. Opet, u komšiluku ima primera potpunog uginuća društava, ali i primera gde su sve pčele dočekale prolećno buđenje.

“U slučajevima gde su sve pčele prezimile, pčelari su u septembru postavljali polenske pogače, koje sadrže svega 5 posto polena u kilogramu, što jeste minimalno, ali su, eto, uspele da od toga prežive zimu”, navodi Spasojević.

Ovaj podatak, kaže, ide u prilog navodima stručnjaka da je glavni uzrok uginuća pčela nedostatak polena kojim se, uz med, hrane mlade pčele, i koji im omogućava stvaranje zaštitine opne bez koje, pak, ostaju slabe i ranjive.

“Veliko je pitanje šta se dešava i koji su sve to faktori doprineli pomoru pčela, ali ono što se čuje na predavanjima stručnjaka jeste da je osnovni razlog nedostatak polena. To je i najlogičnije, jer smo imali izuzetno toplo leto i pčele nisu uspele da sakupe dovoljnu količinu polena sa kojom bi prezimile”, zaključujei Spasojević.

Kako dodaje, u takve prilike se i lično uverio kada je otvorio košnicu:

“Sve pčele su bile na podu i nijednog grama polena nije bilo u zalihama. S druge strane, kada sam počinjao da se bavim pčelarstvom, 90-tih godina, tada nisam znao šta da radim sa polenom. Bilo je po 6-7 punih ramova, čak se i buđavio. Tada smo imali problem da se rešimo polena, a ovo sada je katastrofa”, objašnjava on.

Na osnovu razmene iskustava sa kolegama iz drugih okruga Srbije, navodi da su oni pčelari čije su pčele bile smeštene pored reke ili jezera, gde ima vlage, uglavnom bolje prošli. 

“Mada, ipak imamo i slučajeve gde ljudi na planinama po Srbiji, gde je niža temperatura, takođe prijavljuju pomor. To nam sugeriše da možda ima i nekih drugih faktora koji su doprineli trenutnom stanju i tu bi trebalo da se uradi jedna ozbiljna naučna analiza na osnovu uzoraka”, smatra Mirko Spasojević.

Suturović: Oprašivanje biljaka za sada nije ugroženo

Strahovanje da “bez pčela nema ni života” ne bi trebalo shvatiti zabrinjavajuće u ovom trenutku, izjavila je za Magločistač aktivistkinja Ekološkog društva “Arkus” iz Bačke Topole, biološkinja Edita Suturović.

Naime, objašnjava ona dalje, gotovo svaka biljna vrsta, pa tako i poljoprivredna kultura, ima nekoliko oprašivača koji su u različitim uslovima angažovani na njenom razmnožavanju.

“Za sada je reč o samo jednoj vrsti uginulih pčela, a domaća pčela nije jedini oprašivač. Imamo i drugih vrsta – leptira, osolikih muva, divljih pčela, koje su ljudima manje poznate i zapostavljene. Ne postoji ni univerzalni, ni idealan oprašivač i svi se oni međusobno dopunjuju u različitim vremenskih prilikama i temperaturama vazduha”, kaže Suturović.

Ona, međutim, napominje da je moguće da u budućnosti dođemo do situacije da se oseti manjak oprašivača, jer se može očekivati da se efekti koji negativno utiču na domaću pčelu u jednom trenutku odraze i na divlje populacije.

U kontekstu aktuelne priče o razlozima uginuća pčela, biološkinja Suturović smatra da je nedostatak polena kao uzročnik realan, ali to verovatno nije usamljen faktor, smatra ona:

“Tu pre svega mislim na sveopštu degradaciju životne sredine, zatim imamo vrela leta koja su sve duža i blage zime koje utiču i na biljni svet. Jedan od načina prilagođavanja nepovoljnim vremenskim uslovima, gde je biljci cilj da preživi, a ne da se razmnožava, može da bude upravo smanjena produkcija polena”.

Zbog promene vremenskih prilika, dodaje ona, i insekti ostaju aktivni duži period u godini ili se ranije bude iz zimskog mirovanja, te i to može biti jedan od razloga masovnog uginuća pčela, koje su očigledno u startu imale manje količine hrane za prezimljavanje.

“Pored toga, kao negativan faktor imamo neadekvatnu upotrebu pesticida u poljoprivredi, za koje se još ni ne zna na koji način deluju kumulativno. Dakle, insekt možda neće uginuti pri prvom kontaktu, ali će se ti toksini nagomilavati u njegovom organizmu i na kraju izazvati smrtni ishod”, napominje biološkinja Suturović.

Ona dodaje i da bi zbog uginuća pčela trebalo uraditi ozbiljne laboratorijske analize na različite faktore kako bi se ustanovilo da li su potencijalno jedan od uzročnika možda bili i neki novi sojevi bakterija, gljivica ili virusa.

Pred preživelim pčelama (i pčelarima) novi izazovi

Pčele koje su preživele zimu i prolećno prskanje voća, zatim kišovit i vetrovit period u martu, sada – tako oslabljene – treba da prežive i uljanu repicu koja se takođe tretira pesticidima štetnim po ovu vrstu, a koja sve češće nije ni medonosna, kaže predsednik Udruženja pčelara opštine Bačka Topola, Mirko Spasojević

“Kada je reč o uljanoj repici, imamo jednu tužbu koja je u postupku, gde je stradao ceo pčelinjak zbog nesavesnog tretiranja repice jednog poljoprivrednog proizvođača. Čekamo presudu, ali imamo već slučajeve pozitivnih ishoda po pčelare”, navodi Spaspojević.

U svakom slučaju, ovogodišnje okolnosti nameću pčelarima kao prioritet obnovu pčelinjih društava, a ne proizvodnju meda, uz napomenu da mnogo toga zavisi od predstojećih paša, pre svega bagrema koji predstavlja jednu od glavnih za vojvođanske pčele.

“Sada imamo repicu za koju je pitanje koliko medi, jer pčele slabo idu na nju ovih dana, a počela je da žuti. Veliko je pitanje onda i da li je bagrem izmrzao, to ćemo tek da vidimo. Suncokret je takođe pod velikim znakom pitanja jer – ako bude vrućina – ne možemo ni na njega računati”, strahuje Spasojević.

Celokupna situacija će zasigurno uticati i na ovogodišnje tržište meda, pa se osim poskupljenja ovog proizvoda, očekuje i masovnija pojava – lažnog.

“Sigurno možemo očekivati 50 odsto manje meda i ja savetujem građanima da ga kupuju direktno od pčelara, a ne u marketima i na pijacama gde će biti sve više lažnog meda po ceni od 300 ili 500 dinara. Na taj način će kupiti kvalitetan proizvod, ali i pomoći opstanak svojih pčelara”, poručuje predsednik Udruženja pčelara opštine Bačka Topola, Mirko Spasojević.

Ovo udruženje je, inače, prošle jeseni brojalo blizu 80 članova, dok ih sada ima manje za 20 jer su pčelari odustali od proizvodnje meda ili zbog pomora pčela ili zbog toga što više ne žele da se bave pčelarstvom.