Orao Feliks iz Bačke Topole u rukama švercera divljih prica iz Libana

Orao krstaš Feliks, koji se izlegao u okolini Bačke Topole i čije su kretanje do kraja oktobra pratili iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, uhvaćen je u Libanu i prodat švercerima divljih ptica u Siriju, koji za njegov povratak traže otkup.

Ovim su se obistinila strahovanja udruženja da ovu mladu pticu na putu ka Bliskom Istoku, osim velikog broja dalekovoda i vetroparkova, čeka i hiljade krivolovaca. 

“Čim se on uputio tamo, mi smo se zabrinuli da bi ovo moglo da se desi. To ne mora nužno da znači da će ptica da ugine. Možda će je neko držati u zatočeništvu, ali je generalno za populaciju krstaša ona izgubljena. Nikad se neće vratiti u prirodu. Nažalost, pticu ne možemo da vratimo ni legalnim, niti ilegalnim tokovima”, objašnjava za Magločistač Miroslav Dudok iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kada je krajem oktobra odašiljač koji je ptica nosila prestao da šalje podatke, dodaje on, najpre su pomislili da je to zbog lošeg signala na tom području, da bi kasnije od osobe iz Libana – koja se trudi da spasi divlje ptice, posebno grabljivice koje bivaju ubijene, ranjene i prodavane za sokolarske potrebe i ilegalne zoo-vrtove – saznali da je Feliks ipak uhvaćen.

“Za otkup ptice je traženo nekoliko stotina evra, a kao ’poklon’ se nudi i jedna jedinka bele kanje, ugrožene vrste koja je iščezla iz Srbije. Mi ne želimo da plaćamo otkup naših ptica jer bismo na taj način postali deo opasnog kriminalnog lanca šverca divljih životinja. To bi samo potpomoglo da se nastavi sa tim krivolovnim radnjama, a poznato je da se ovako stečen novac često koristi za druge oblike kriminalnala, poput terorizma”, naglašavaju iz ovog udruženja. 

Miroslav Dudok za Magločistač objašnjava i da ubijanje i krivolov divljih ptica na području Mediterana i Bliskog istoka svake godine odnesu desetine miliona nevinih životinja, te da je ovo područje “pravo gubulište za ptice”:

“Za ptice pevačice se u pustinjama prave jezerca sa vodom, mikrobaze, gde one koje su od seobe iznemogle sleću da se odmore i piju, i tu ih hvataju u mreže, ubijaju iz vatrenog oružja, jure ih motorima do iznemoglosti, hvataju na mamce. Ptice grabljivice za potrebe sokolarenja hvataju na sve moguće načine kojih se dosete. To područje je za ptice izuzetno veliki problem”. 

Letos, kada su počeli da prate Feliksa, bili su svesni mogućnosti da on može da strada i od antropogenog uticaja i od ekoloških faktora, te je i obeležen kako bi se došlo do podataka šta sve ugrožava ovu vrstu tokom njenog života, a sa ciljem da se skrene pažnja na probleme na koje može da se utiče, ali i na one na koje nije moguće uticati.

Par koji je proletos izlegao Feliksa u okolini Bačke Topole će iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kažu, nastaviti da prate i narednog proleća u okviru redovnih programskih aktivnosti obilaženja postoježih i novih gnezda.

“Realno je očekivati da će ovaj par koji je izlegao Feliksa i sledećeg proleća da se gnezdi u istom gnezdu ili negde u blizini. Oni se nekada pomere za nekoliko stotina metara i naprave drugo gnezdo. Nekad imaju tri gnezda, koja menjaju svake godine, ali uglavnom, kada se jednom nastane na odabranoj teritoriji, tu i ostanu”, objašnjava Dudok.

Feliks je bio prvi orao krstaš, koji izležen u okolini Bačke Topole nakon čak 70 godina, ali i prvi orao koji je ovo društvo pratilo. Njemu su letos, pre poletanja iz gnezda, postavljeni metalni i plastični prsten, kao i satelitski odašiljač kako bi se za pozrebe monitoringa pratilo njegovo kretanje.