O mentalnom zdravlju u bačkotopolskoj gimnaziji: Da li je danas krindž reći da si loše?

Reč „krindž“ (engl. cringe) potiče iz engleskog jezika i bukvalno znači skupiti se, zgrčiti se od neprijatnosti ili stida. 

U savremenom govoru, pogotovo na internetu i među mlađima, koristi se za opisivanje nečega što izaziva intenzivan osećaj neprijatnosti, stida ili sramote zbog tuđeg ponašanja, tuđe nespretnosti, preteranosti ili neukusa.

Istovremeno, mladi ovu reč koriste kada žele da opišu nešto što je društveno neprikladno ili neprijatno, nešto zbog čega osećaju, kako oni kažu, blam. 

Krindž je tako, između ostalog, i situacija kada neko drugome govori kako je psihički loše.

„Slažem se da je mlade danas blam da kažu da se osećaju loše i da nas je neretko sramota da podelimo svoje probleme sa drugima. Zato se trudim da sama nekad podstaknem na razgovor, kada vidim da nekoga nešto muči. Razumem i da neki ne žele da se otvore i da imaju krug svojih prijatelja sa kojima razgovaraju o problemu. Ja to, na primer, radim sa mamom kod kuće, jer u nju imam najviše poverenja“, kaže za Magločistač Katarina Stevanović, maturantkinja bačkotopolske gimnazije.

Mladi danas, zaključuje ona, o svom problemu razgovaraju tek kad im se učini da nema izlaza, što, kaže Katarina, povećava stres i pritisak zbog kojeg na kraju pucaju.

„Ja verujem da bi sve to moglo da se reši razgovorom u fazi kada je problem još u nastanku“, smatra ona.

Ivana Belada, takođe maturantkinja gimnazije, u takvoj situaciji vidi, međutim, i pozitivnu stranu, jer veruje da mlade podstiče da više rade na sebi.

„Slažem se da je mlade danas blam da budu loše, ali mislim da to ima i svoje dobre strane jer se onda usredsredimo da radimo na sebi i na svom mentalnom zdravlju. Krindž je da budeš u depresiji. Ja ne mislim da je to previše dobro, ali činjenica je da to jeste okidač da više radimo na sebi da to stanje popravimo. Mentalno zdravlje treba da nam bude na prvom mestu, jer se iznutra kreće“, smatra ova maturantkinja.

ChatGPT kao „Draga Saveta“

Aplikacija ChatGPT postala je alatka koju mladi danas koriste u potrazi za odgovorima na različita pitanja koja ih svakodnevno tište: kako da smršam, kako da se rešim bubuljica, kako da kažem mami da sam polomila telefon, kako da zadržim dečka/devojku?

Ipak, prema oceni mladih sagovornica Magločistača koje su svesne na koji način aplikacije ovog tipa funkcionišu, odgovore koje dobiju prihvataju sa rezervom.

„U mom razredu se ChatGPT aplikacijom za rešavanje nekog problema služimo samo u smislu da nas usmeri u kom pravcu da razmišljamo. Ne verujemo u potpunosti toj aplikaciji jer smo se više puta uverili da su informacije koje nam daje netačne. Svesni smo na koji način funkcioniše i da nam je stručna literatura relevantniji izvor“, kaže Katarina.

Ivana odgovara slično:

„Razlika između toga da simptome ukucaš u ChatGPT i da pitaš lično nekog stručnjaka je jako velika. Mnogo je značajniji i efektniji razgovor uživo, jer su nam odgovori sa intereneta ili od robota stalno dostupni. Stručno mišljenje je po meni jako važno, jer je bazirano na iskustvu i nauci“.

Na pitanje da li za savet i razgovor radije bira drugaricu ili ChatGPT, odlučila se za prvo.

„Mislim da i dalje ipak više verujemo drugarici. Po meni je aplikacija samo neki kod koji nam je tu, kao prečica do ostvarivanja nekih snova ili ciljeva, koji ipak nije svaki put ispravan i ne mislim da bismo uvek trebali u njemu da tražimo dogovore. Verujem da su knjige i učeni ljudi ipak još uvek bolja opcija za dolazak do nekog višeg cilja ili do rešenja“, smatra Ivana.

U školi tokom celog meseca o mentalnom zdravlju

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra, u bačkotopolskoj Gimnaziji i ekonomskoj školi „Dositej Obradović“ tokom celog meseca organizuju niz radionica i strčunih predavanja na ovu temu.

Tako će učenici i učenice ove, ali i druge dve lokalne srednje škole, biti u prilici da čuju psihologa, biblioterapeuta, instruktorka joge, ali i da uz različite tehnike koje oni nude saznaju na koji način sami sebi mogu da pomognu kroz negovanje duhovnosti, energetskog i mentalnog zdravlja. 

„Smatram da je ova tema pomalo zapostavljena. Brinemo se mnogo više o fizičkom telu, nego o mentalnom i našem energetskom telu, i kada pogledamo kroz šta prolazimo i kako nam se stvari dešavaju, koliko je sve brzo, smatrala sam da treba malo da usporimo. Verujem da će ovaj projekat svima koristiti“, rekla je za Magločistač Tijana Kosovac Kasapi, knjižničarka u Gimnaziji i ekonomskoj školi „Dositej Obradović“ i idejni tvorac ovog projekta.

„Nalazim se na prekretnici svog života i zbog toga je mentalno zdravlje za mene izuzetno važna tema. Sledeće godine upisujem fakultet i mnogo smo svi mi, maturanti, pod pritiskom od strane profesora, roditelja, vršnjaka, ali i sami sebi na neki način stvaramo taj pritisak. Istovremeno, mislim da se o mentalnom zdravlju ne priča dovoljno među mojim vršnjacima i nemamo dovoljno svesti o tome koliko je ovo važno,“

Katarina

Kako pojašnjava Tijana, škole su u proteklom periodu ponele ogromne pritiske i veliki teret, te je tema mentalnog zdravlja sada više nego neophodna:

„Svi smo mi poneli jako veliki teret u proteklom periodu, počevši od ’Ribnikara’, pa svih narednih dešavanja, koja nas polako sustižu. Zbog toga sam mislila da bi bilo dobro da ceo mesec stavimo akcenat na mentalno zdravlje, kako bismo pokušali da napravimo jedan rezime kroz načine na koje možemo sebi da pomognemo, jer nikome nije bilo lako“.

A đaci su i sami prepoznali važnost ove teme i pokazali da im je ona potrebna, dodaje Tijana.

„Njih je blam da pričaju o problemu i da kažu da im je teško, to je ’krindž’, kako oni kažu. Teško im je da nađu osobu od poverenja kojoj mogu da se povere, a da ona pokaže i razumevanje“, smatra ona.

Zbog toga veruje da će upravo predstojeća predavanja pomoći da neko ko se nađe u problemu prepozna i tehiku za pristup problemu, koja njemu najviše odgovara.

Psiholog će objasniti na koji način se obavlja razgovor, instruktor joge će mladima pokazati na koji način joga može da pomogne da se saberu misli, a biće predstavljene i art terapija i meditacija kao još jedna od opcija da čovek sam sebi pomogne kad mu je teško.

„Meni lično mnogo znači što neko vodi računa o našem mentalnom zdravlja i jako mi je drago što ćemo imati ova predavanja i radionice. U veku u kojem živimo, mislim da bismo mnogo više pažnje trebali da posvetimo ovoj temi, jer je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko. Mislim da su mlađe generacije mnogo svesnije ove teme, nego starije. Ranije sazrevamo i vodimo računa o sebi i radimo na sebi“.

Ivana

„Kada mi se učenik obrati za razgovor, sve ostavljam po strani“

Jasmina Grubač, pedagoškinja u Gimnaziji i ekonomskoj školi „Dositej Obradović“, na osnovu više od 30 godina radnog iskustva, za Magločistač ističe da je – kada je reč o problema kod učenika – najvažnije saslušati ih u momentu kada odluče da se obrate.

„Kada mi se učenik obrati za razgovor, ja, ako mogu, sve ostavljam po strani, zatvaramo se u kancelariju i razgovaramo. To što mi kažu ostaje, naravno, među nama. Smatram da je učeniku jako teško da se odvaži uopšte da kaže nekome šta ga muči, i ako ga ostavim za sutra ili prekosutra, taj učenik verovatno više neće doći kod mene“, ističe Grubač. 

Izdvajajući ono što mlade danas najviše tišti, ona na prvo mesto stavlja – otuđenost:

„Svi smo u trci, nemamo vremena da se posvetimo jedni drugima koliko bi trebalo. Porodice više nisu toliko zajedno, čak se više ni za taj nedeljni ručak ne okupimo. Deca roditelja koji rade po ceo dan ili po smenama nemaju pažnju, često su prepušteni ulici i još od prvog razreda osnovne škole ne mogu da prate ono što je predviđeno planom i programom. A ako se tada izgubi ta nit, taj problem se vuče kroz dalje školovanje“.

Zbog svega toga, smatra, trebalo bi da tokom cele godine svi u svim sferama u kojima smo aktivni utičemo na to da se osećamo dobro. 

„Potrebno je da se svako u svom domenu maksimalno potrudi da nam bude bolje, jer je psihički zdrava ličnost najvažnija stavka“, ističe Grubač.

Govoreći dalje na temu mentalnog zdravlja mladih, na osnovu radionica koje radi sa učenicima, ona zaključuje da je trenutno njen utisak i da im nedostaje empatije:

„Moj osećaj je da je kod njih danas osnovni problem odstustvo empatije. Nemaju osećaj da samoinicijativno pomognu drugu kada mu nešto treba. Mislim da je to ’obuvanje tuđih cipela’ nešto na čemu treba da radimo“.

Komentarišući prošlu školsku godinu, koju je obeležio ogroman pritisak na obrazovne ustanove, ona veruje da je odluka u njenom kolektivu – prema kojoj se o štrajku odlučivalo većinom glasova – doprinela da se održi jedinstvo.

„Namera nam je bila da se ne da se delimo. Možda se to jeste osetilo u nekim segmentima, ali ne toliko kao u školama koje su bile podeljene tako da je deo bio u blokadi, a deo imao redovnu nastavu. Verujem da nas je to izvuklo da se ne osećamo tako loše, kao neke naše kolege u drugim školama“, ističe naša sagovornica.

Istovremeno se, kako dodaje, atmosfera odražavala i na učenike, pa su se nakon okončanja blokada i štrajkova veoma teško privikavali na redovnu nastavu, dok podele među njima, kako kaže, nije uočila.