Dom zdravlja kao dom poverenja: Kako sačuvati mlade lekare u manjim mestima poput Bačke Topole?

“Dom zdravlja predstavljamo kao dom poverenja, odnosno mesto gde se razbija prvi talas tišine koji nastaje kod čoveka kada ima neki zdravstveni problem”, izjavio je za Magločistač Bačkotopolčanin dr Slobodan Šajinović, lekar u Klinici za nefrologiju i kliničku imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. 

Međutim, kako dodaje, da bi se razbile sve predrasude javljanja lekaru, potrebno je i doći do toga da se pacijent može slobodno javiti svom izabranom lekaru, što nam govori da “srce svakog zdravstvenog sistema podrazumeva primarna zdravstvena zaštita”.

On je pritom naglasio da je svestan problema da su kapaciteti i resursi kojima raspolaže primarni nivo zdravstvene zaštite, pa i Dom zdravlja “Dr Janoš Hadži”, ograničeni i da manjka lekara.

“Prevelik broj pacijenata i opterećenost lekara dovode do toga da se vreme trajanja pregleda skraćuje, što utiče i na kvalitet pružene usluge jer se baziramo na dijagnoze, a isključujemo ono što je važno, a to je razumevanje čoveka i njegovo prihvatanje bolesti i tranzicija ka samoj dijagnozi”, dodaje on.

Prema njegovom mišljenju, nedostatak lekara u manjim mestima trebalo bi rešiti motivisanjem mladih lekara “da svoju sreću ne traže u tercijarnim ustanovama zdravstvene zaštite” premda ju je, kako dodaje, sticajem okolnosti i sam našao u Novom Sadu. 

“Jedna od stvari koja je jako važna jeste da objasnimo ljudima koji su korisnici tih centara da i tercijarna zdravstvena zaštita, što su klinički centri i instituti, jeste dostupna za sve građane, a ne samo one koji žive u velikom gradu, da mi jesmo tu, ali moramo biti vidvljivi da bi oni znali da imaju neke realne benefite od nas”, naglašava dr Šajinović.

Istovremeno on ističe da moramo biti objektvini kada iznosimo očekivanja u vezi sa zdravstvom u Srbiji, rešenje tražiti na osnovu onog čime raspolažemo, i svesni “da novca neće biti u nekoj perspektivi za ekstremna ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu”.

“To može biti zaposlenje mladih lekara odmah po završetku fakulteta kao obavezno, kao što je nekada i bilo da se deo staža obavezno radi u domu zdravlja i da se po završetku fakulteta staž radi u domu zdravlja pod mentorstvom, onda da prvi ugovor bude garantovan za mlade lekare. Verujem da bi se na taj način popunile te rupe sa kadrovima koje imamo i sredstvima kojima raspolažemo”, smatra dr Šajinović.

Kao još jedan od razloga zbog kojeg treba raditi na razvoju i očuvanju domova zdravlja, on navodi da “centralizacija zdravstvenih ustanova i stučnjaka motiviše i stanovništvo da napuste manja mesta”. 

“Da bi Bačka Topola opstala i funkcionisala, potrebno je da sve njene ustanove i institucije budu u službi građana i da budu maksimalno moguće kvalitetne”, smatra on. 

Infrasturkturno, kako ocenjuje, “Bačka Topola ima jako lep dom zdravlja” koji za njega predstavlja “sinonim za to kako zdravstvena ustanova treba da izgleda”, ali istovremeno naglašava da su “u ovom momentu izuzetno važni oporavak doma zdravlja i seoskih ambulanti, kao i rad sa ljudima koji se nalaze u seoskim područjima, kako oni ne bi napuštali svoje kuće, jer sela treba da nastave da žive”.

U vezi sa tim, kako dodaje, paralelno sa radom na ustanovi, potrebno je raditi i na informisanju i edukaciji stanovništva.

“Pacijenti moraju imati mnogo veću svest o zdravlju i o značaju redovnih pregleda. To ćemo promeniti načinom serviranja informacija putem medija ili redovnog vaspitanja. Možda ne možemo iz korena da promenimo ljude koji sada imaju 50 ili 60 godina, ali nove generacije koje se razvijaju mogu biti informisanije”, smatra on.

Prof. dr Srdanović: Lekari bi ostali u mestu gde su rođeni ako bi mogli da isprate ceo tok lečenja svog pacijenta

Intervetni kardiolog na Klinici za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Ilija Srdanović, smatra da opstanak jedne lokalne zajednice ne zavisi samo od njenih ekonomskih moći i privrede koja funkconiše, već i od kvaliteta zdravstvene zaštite koja zadržava lokalno stanovništvo da nastavi da živi i planira život u toj zajednici.

“Bez dobre i kvalitetne zdravstvene zaštite u jednoj lokalnoj zajednici, nema života ni u jednoj komuni, pogotovo u gradu. Mislim da Bačka Topola zaslužuje i adekvatnu opštu bolnicu, gde će se na vreme i kvalitetno zbrinjavati ljudi iz ove opštine”, smatra prof. dr Srdanović.

Ovako, ističe, stanovnici Bačke Topole za sve složenije zdravstvene probleme moraju da odlaze u druge gradove, nekoliko desetina kilometara udaljene, gde ih, opet, tretiraju kao da su “građani drugog reda”.

“Ja, lično, nisam srećan što zbog nedostatka činjenja u primarnim i sekundarnim ustanovama dobar deo mog posla obavljam kao da radim u domu zdravlja. Zbog neadekvatnih uslova za funkcionisnje primarnih, ispaštaju i sekundarne i tercijarne ustanove. To je povezano kao lanac”, ocenjuje on. 

Kao lekar koji je iz svog mesta otišao da radi u veći grad, upitan da predloži moguće rešenje za jedan od gorućih problema u domovima zdravlja – nedostatak kadra, on ocenjuje da je “manjak lekara loša interpretacija stvarne istine”.

“To važi samo u sredinama koje su manje popularne, i to su angažmani u primarnim zdravstvenim ustanovama. Razlog tome je što lekar u domu zdravlja uglavnom ne može da bude zadovoljan onim što uradi, ne vidi ceo krug činejnja u pružanju dobrobiti svom pacijentu. Oni bi ostali u većem broju da rade u mestu gde su rođeni i za koje su emotivno vezani ako bi mogli da isprate ceo tok lečenja svog pacijenta”, smatra prof. dr Srdanović.

Dr Slobodan Šajinović i prof. dr Ilija Srdanović govorili su u petak, 10. oktobra, na panel-diskusiji “Zašto se kasno javljamo lekaru”, čiji je domaćin bio bačkotopolski zbor građana “iZBORimo se!”, a organizator je inicijativa “Student u svakom selu”.

Kako su najavili iz ove studentske organizacije, u narednom periodu će u mestima širom Srbije biti organizovani paneli i na ekonomske, ekološke, poljoprovredne i druge teme.