“Imala sam šest ili sedam godina kada su me doveli ovde. Imala sam osećaj kao da mi je život ukraden.”
Ovo su sećanja jedne devojčice, danas zrele žene, na izuzetno težak period u njenom životu kada su je roditelji silom prilika “iščupali iz korena” odvodeći je iz rodnog Padeja, malog vojvođanskog mesta u severnom Banatu, u veliki Beč, i sami tragajući za boljim, za normalnim životom.
Njeni roditelji život su proveli kao prva generacija tzv. gastarbajtera koji, po definiciji, predstavljaju radnike koji odlaze u inostranstvo na privremeni rad. Samo, u slučaju roditelja ove devojčice, danas zrele žene, to privremeno preraslo je u trajno.
Iako su, priča ona s tugom se osmehujući, često dolazili kući, u Jugoslaviju, nikada se nisu toj kući vratili: “Bili smo stranci ovde, a i tamo. Nismo pripadali ni ovde, ni tamo”.
Ovo je jedno od svedočenja koje su do sada zabeležile Lea Novak i Tamara Tot, dve mlade aktivistkinje koje su avgusta prošle, 2025. godine pokrenule zajednički projekat tj. inicijativu pod nazivom Gastarbajter Archive.
Cilj ovog projekta je stvaranje jedne sveobuhvatne arhive priča prve generacije gastarbajtera, dakle, ljudi koji su se na talasu emigracije između 1960. i 1980. iselili iz Vojvodine, kao i uključivanje ove teme u javni prostor kroz različite događaje.
Tamara Tot je književna istoričarka, poreklom iz Horgoša, koja upravo na ovu temu trenutno radi doktorsko istraživanje. Ona živi u Rumuniji.
Lea Novak je, pak, rodom Subotičanka koja danas živi u Budimpešti, u Mađarskoj, gde radi kao kustoskinja u neprofitnoj galeriji 1111, a pored toga se bavi i organizacijom kulturnih programa.
Njima dvema od nedavno se pridružila i istoričarka Eva Sabo, takođe rodom iz Subotice, koja je studije završila u Budimpešti, a potom ih nastavila u Holandiji. Njena ekspertiza je usmena istorija (eng. oral history), pristup koji kroz lične priče otkriva istorijske periode.
Sve tri ih povezuje to što su potekle iz Vojvodine i same se uputile na različite strane sveta, kao onomad prva generacija gastarbajtera čija iskustva upravo na ovaj način žele da približe sadašnjoj emigraciji, priča za Magločistač Lea.
“Kada se Tamara počela baviti ovom temom, pitala me je da zajedno napravimo izložbu. Onda smo počele da pričamo o temi projekta i zaključile da jedna izložba nije dovoljna, već da treba da napravimo čitavu arhivu”, kaže ona, objašnjavajući kako su došle na ovu ideju.
Ta arhiva danas se “puni” starim fotografijama, razglednicama, sećanjima tj. svedočanstvima ljudi koji su činili prvu generaciju gastarbajtera, ali i njihovih potomaka, a kako bi se kroz ovakve priče bolje razumelo društveno tkivo Vojvodine koje je, ističe Lea Novak, u velikoj meri oblikovano upravo iseljavanjem.
“Evo, i mi smo u emigraciji, i kada smo završile gimnaziju, nije bilo nikakvo pitanje da li ćemo živeti u Vojvodini ili ne. Samo smo otišle. Ja živim u Budimpešti već deset godina, i danas mi je nekako tužno što onda nisam stvarno razumela da, ako biram univerzitet u Mađarskoj, onda će to biti za ceo život”.
Nedavno se moja porodica preselila u novu kuću u Subotici i ispostavilo se da je komšinica takođe nekoliko godina živela u Nemačkoj. Kao mlada devojka, čitala je novine kada je primetila dva mala oglasa – mladi gastarbajteri su u Nemačkoj tražili neveste iz Vojvodine. Ta ideja joj se toliko dopala, jer bi mogla da vidi sveta, da im je napisala pisma i odlučila da će započeti prepisku sa onim koji joj prvi odgovori. Iz dopisivanja je nastao susret, iz susreta brak koji traje do danas. Danas oboje imaju više od 80 godina. Komšinica je nekoliko godina radila kao vaspitačica, zbog čega prima i deo nemačke penzije, što im mnogo pomaže u svakodnevnom životu.
Jedno od svedočanstava iz “Gastarbajter arhive”
Ova inicijativa je javnosti u Vojvodini već bila predstavljena kroz seriju različitih događaja jer jedan od njenih ciljeva jeste upravo i to – da nađe svoje mesto u javnom prostoru, i da dopre do što više ljudi.
“Naš prvi događaj je bio na ‘Vetrenjača festivalu’ (Malomfesztivál) u Oromu, gde smo imali biblioteku, okrugli sto, radionicu… a onda smo i u Subotici, u novembru, imali jednodnevnu pop-up izložbu u jednom praznom poslovnom prostoru pored bifea ‘Majo’, koji je i sam nosio simbolično značenje – ViaJob“, navodi Lea Novak.
Ona, Tamara i Eva biće ponovo u Subotici od 7. do 10. maja jer organizuju “Gastarbajterske dane”, kulturni festival na kom će učestvovati i domaći i strani predstavnici naučne i umetničke scene, a čiji bogat program će biti ispunjen izložbom, predavanjem, filmskom projekcijom, razgovorima, neformalnim druženjem, sve na različitim lokacijama, o čemu će javnost blagovremeno biti obaveštena.
U međuvremenu, poziv za sve one koji imaju lične priče iz emigracije i žele da ih podele sa širom zajednicom postajući tako deo “Gastarbajter arhive” je, naravno, otvoren.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.