Dnevnik promena: Šta ti znači #EU za tebe

Evropska unija se, kaže moja sagovornica, primarno bazira na zajedničkim vrednostima, dok je mi doživljavamo prvenstveno kao kakav bankomat ili kao kakvu slot mašinu. A to tako više neće moći.

Gde je, dakle, zapelo?
Gde smo zapeli?
Sa Evropom?
Sa EU?

Zovem Stanku Parać Damjanović, direktorku Centra lokalne demokratije (LDA Subotica), jer, evo, ne znam koga bih drugog mogla, a da se na lokalnom nivou bavi reformskim procesima u kontekstu EU integracija.

LDA je u Subotici osnovan 1993. godine na inicijativu Saveta Evrope, i nakon rada na procesu pomirenja tokom 90-ih, od početka 2000-ih se preorijentiše na monitoring rada lokalne samouprave baš polazeći od deklarisanog evropskog puta Srbije kao strateškog pravca razvoja.

Pa, pitam Stanku, gde smo danas na tom putu?

“Centar lokalne demokratije se zapravo od svog osnovanja aktivno bavio promocijom evropskih vrednosti na lokalnom nivou, i to u oblastima unapređenja ljudskih i manjinskih prava, interkulturalnosti, učešća i participacije građana u donošenju odluka na lokalnom nivou. Taj proces i uopšte naše aktivnosti su pre svega bile usmerene na jačanje svesti, na edukaciju, a takođe i na osnaživanje onih ciljnih grupa koje svakako mogu vrlo aktivno da učestaju u ovom procesu, a kad to govorim, mislim pre svega na građane u lokalnoj zajednici i na donosioce odluka”, kaže Stanka.

Rukovodeći se tom misijom, LDA je od 2000. do danas realizovao različite programe, dodaje:

“Tada su taj elan i energija priključenja Evropskoj uniji bili prilično visoko, kao i zainteresovanost, koja je takođe bila prilično velika. I mi smo u tom procesu aktivno učestvovali: kroz ulične kampanje, kroz različite seminare kada su u pitanju pregovaračka poglavlja, a naročito Poglavlje 22 i Poglavlje 23, jer je trebalo jačati organizacione kapacitete kako same lokalne samouprave, tako i organizacija civilnog društva, koje su se tome priključile”.

Kako je, međutim, vreme prolazilo, a naročito tokom ove poslednje decenije, čini se, ističe Stanka, da je interes među građanima za evropske integracije opao.

Na putu evropskih integracija zastala je i zaostaje i javna uprava, dodaje, ne samo na državnom, već i na nivou lokalnih samouprava.

Pa ipak, i u takvim okolnostima, Subotica se, kaže Stanka Parać Damjanović, izdvaja od proseka, a ono što je čini drugačijom od drugih sredina jeste da je i dalje veoma aktivan akter prekogranične saradnje koja, zapravo, ima jako dugu tradiciju.

“Ona počinje još od onih prvih programa prekogranične saradnje, s obzirom na to da je ovaj program, zapravo, prvi i najstariji među svim programima prekogranične saradnje Srbije sa susednim zemljama. I tu su sigurno, zasigurno, postignuti ozbiljni rezultati, ali i vidljivost tih rezultata u lokalnoj zajednici.”

Recept je vrlo jednostavan, zaključujemo obe: zahvaljujući donatorskim sredstvima Evropske unije za realizaciju različitih (naročito infrastrukturnih) projekata, značajno je unapređen kvalitet života građana i građanki na lokalnom nivou.

“Međutim, ono što treba reći, Grad Subutica nije u dovoljnoj meri iskoristio druge pogodnosti i druge programe koji su bili na raspolaganju kada su evropski fondovi u pitanju. Tu mislim, pre svega, na evropske programe koji su usmereni ka razvoju kapaciteta organizacija civilnog društva, ali i ka uspostavljanju i održavanju partnerstava između civilnog i javnog sektora”, posebno naglašava Stanka Parać Damjanović.

Međusektorska saradnja, smatra ona, preduslov je da se apsorbuju mnogo veća sredstva iz EU fondova, a ovde, čini se, svako radi za sebe, što nije najbolji primer prakse koja bi mogla potencijalno da učini da Gradska kuća bude zaista lider u korišćenju i apsorbuvanju fondova Evropske unije koji su nam i dalje na raspolaganju.

Vratimo se na običnog čoveka, kažem, pa pitam: da li osetite promenu odnosa građana prema Evropskoj uniji? I da li je to uopše priča koja treba da se tiče svakog građanina Subutice, Bačke Topole, Malog Iđoša, Kanjiže? Mislim, znam da se i te kako tiče, ali hoću da čujem i njeno mišljenje jer, evo, ne napušta me utisak da običan čovek priču o strateškom putu Srbije ka EU doživljava kao nešto svoje.

“Mislim da se stavovi menjaju. Vidi se da su se stavovi promenili. Podrška evropskim integracijama Srbije oscilira, ali, prema nalazima istraživanja, ona nije nikada pala mnogo niže ispud 50 posto onih koji smatraju da Srbija treba da pristupi Evropskoj uniji. Bilo je, naravno, perioda kada je interes za evropske integracije – posebno među mladima – bitno opao. Međutim, ja bih rekla da se – pogotovo sada, u poslednjih godinu dana – taj procenat menja i da ipak raste uverenje da je Evropska unija naš jedini put.”

Stanka Parać Damjanović smatra i da dobar deo odgovornosti za oscilacije u stavovima građana prema Evropskoj uniji leži u neadekvatnoj medijskoj promociji procesa evropskih integracija i pozitivnih promena koje te integracije mogu da donesu:

“Promocija benefita evropskih integracija na adekvatan način može doneti, zapravo, i porast interesovanja i podrške tom procesu. Trebalo bi daleko više promovisati priču o EU kako bi i građanima ta priča bila mnogo bliža”.

Štaviše, ja bih rekla da se ovde i te kako na sve strane agresivno propagira antievropski sentiment. Znate ono: “EU je slaba, nikad slabija”, “EU je pred raspadom”, “EU nema budućnost”… Da li je to, kako bi rekli medijski profesionalci, spin ili realno stanje stvari?

“Antievropski narativ koji se u našoj zemlji poslednjih nekoliko meseci veoma propagira, dakle, onaj koji donosi loše vesti iz Evropske unije – da će se ona raspasti, da će ova nova kriza vezena za Grenland, Ukrajinu… pa uopšte veliko pitanje proširenja, da Srbiji ne donosi ništa – po mom mišljenju jeste propaganda”, kaže Stanka.

Evropska unija se, naglašava ona, primarno bazira na zajedničkim vrednostima, dok je mi doživljavamo prvenstveno kao kakav bankomat ili kao kakvu slot mašinu:

“Ona je sada sasvim izvesno u velikim poteškoćama, velikim izazovima kada je sama budućnost u pitanju, ali potpuno sam uverena da ta glavna poveznica koju čine zajedničke vrednosti predstavlja nešto čemu su sve države članice privržene”.

Takođe, kaže Stanka, ono što jeste Evropska unija danas, zapravo je stvar donosilaca odluka unutar nje same – a mi nismo među njima, pa samim tim ne možemo ni uticati na to kakva će Evropska unija biti sutra.

“Nažalost, verovatno ćemo još dugo samo sa strane posmatrati šta se dešava unutar EU, i verovatno će nas, što se tiče Balkana, neki preteći – tu možemo pomenuti Crnu Goru i Albaniju. Srbija je do pre nekoliko godina smatrana liderom evropskih integracija, a sada je na začelju”, konstatuje Stanka.

A posledice? Pa, posledice će, odgovara na moje pitanje, biti te da ćemo u potpunosti biti okruženi Evropskom unijom, ulazeći u neku novu vrstu – samoizolacije.

“Naši građani će imati mnogo više poteškoća za putovanje i uopšte kada je mobilnost u pitanju, bilo da se radi o mogućnostima zapošljavanja, obrazovanja, stručne prakse… Prema tome, samim tim što će verovatno u nekoj skoroj budućnosti građani na svojoj koži osetiti štetu ovakvog odugovlačenja, trebalo bi već sada preokrenuti taj narativ, pa da donosioci odluka u perspektivi vide Evropsku uniju kao ishodište javnih politika koje, zapravo, već postoje, ali samo na papiru.”

I da, kaže na kraju Stanka Parać Damjanović, tretirati Evropsku uniju u budućnosti samo kao bankomat “neće biti baš moguće”.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.