“Mrdićevi zakoni” stupaju na snagu: Struka zabrinuta za nezavisnost pravosuđa

Set pravosudnih zakona, u javnosti poznatih kao “Mrdićevi zakoni”, stupa najvećim delom na snagu danas, 6. februara, nakon što ih je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 28. januara, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao 30. januara – uprkos upozorenjima Evropske unije da bi trebalo da se usaglase sa evropskim standardima jer u ovom obliku predstavljaju nazadovanje Srbije u procesu evrointegracija.

“Mrdićevi zakoni” obuhvataju zapravo izmene i dopune više akata: Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama i Zakona o državnim službenicima.

Svi stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, izuzev Zakona o državnim službenicima koji je na snagu stupio dan posle potpisivanja, a izuzetak je i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, čija primena počinje od 1. jula, iako stupa na snagu 6. februara.

Ove zakone je podneo predsednik Odbora za pravosuđe i narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić.

Predstavnici vladajuće koalicije cene da će oni doneti veću efikasnost u radu. Stručna javnost, međutim, smatra da su oni sporni i da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa, te da se njima ojačava pozicija višeg tužioca, što je funkcija koju trenutno obavlja Nenad Stefanović.

Anđelić: Negativne posledice dalekosežne po nezavisnost pravosuđa

Da će posledice usvajanja ovakvih zakona biti veoma dalekosežne u negativnom smislu po celokupno pravosuđe i njegovu nezavisnost kao osnovni princip vladavine prava, smatra i advokat Dragica Anđelić iz Čantavira.

“Ono što je na mene konkretno ostavilo najsnažniji utisak sa šireg društvenog aspekta u vezi sa spornim zakonima je koliko se predstavnici vlasti više ni najmanje ne trude da prikriju motive svog delovanja, već u hitnoj proceduri i bez javne rasprave donose zakone ovakve sadržine, nedvosmisleno poručujući da žele da stave i onaj nepotčinjeni deo sudske vlasti pod strogu kontrolu izvršne, sve u cilju zaštite nosilaca vlasti od krivične odgovornosti”, rekla je Anđelić za Magločistač.

Takođe, utisak je da je najveći fokus ovih izmena na Tužilaštvu za organizovani kriminal, dodala je ona:

“To je telo koje je u poslednje vreme nekako pokazalo stvarnu institucionalnu autonomiju i započelo postupke protiv visokih funkcionera Srpske napredne stranke, te u tom smislu predstavnici vlasti na sve načine pokušavaju da dovedu do paralize istrage organizovanog kriminala i korupcije, stvarajući prostor za političku kontrolu najosetljivijih predmeta”.

Time se, kako zaključuje Anđelić, celokupno pravosuđe instrumentalizuje kao štit od odgovornosti za počinjena krivična dela, a ne kao garant vladavine prava.

Prema njenom viđenju, ono što je još jedna poruka ovih zakona je “apsolutno obeshrabrivanje svih sudija i tužilaca koji će se sutra potencijalno naći u poziciji da postupaju protiv politički moćnih aktera” – ukoliko se uopšte i osmele da ih procesuiraju.

Sagovornica Magločistača podseća da je i ranije bilo političkih pritisaka na pravosuđe, ali su se, kako kaže, oni uglavnom sprovodili neformalno – kroz kadrovska rešenja, budžetske pritiske ili selektivnu primenu zakona.

“Pamtimo i onu neuspelu reformu pravosuđa 2009. i 2010. godine, koja je pravosuđu nanela ogromnu štetu i koja je okončana masovnim vraćanjem sudija na svoje funkcije od strane Ustavnog suda, ali ni tada vlast nije direktno targetirala jedno tužilaštvo zbog svog rada. Sada je situacija suštinski opasnija, jer ovde nema ni prividne reforme, niti se ona spominje, već se normativno reaguje na konkretne istrage i buduće krivične postupke”, istakla je advokat Dragica Anđelić.

Ona je zaključila da ovaj set zakona predstavlja “hladnu, svesnu i sistemsku neutralizaciju još uvek nepodređenih delova sudske vlasti i u tom smislu, jačanjem moći glavnih tužilaca i nadređenih tužilaštava, promenama u procedurama upućivanja i preraspoređivanjem tužilaca, i pre svega ukidanjem autonomije TOK-a, teži se potpunoj kontroli sudstva i prilagođavanju interesima vladajuće elite”.

Stuka u protestu

Proteklih dana je protiv “Mrdićevih zakona” struka protestovala i obustavom rada, ističući da ovakvi zakoni nisu u skladu sa Ustavom Srbije, a zamera se i to što su doneti po hitnoj proceduri, te ocenjuje da će njihova primena značajno ograničiti samostalnost i nezavisnost tužilaštva i sudstva.

Sindikat sudske vlasti je u svom saopštenju za javnost upozorio javnost da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije “po hitnom postupku usvojen set pravosudnih zakona koji nisu prošli javnu raspravu i nisu dostavljeni na mišljenje Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva – iako je to zakonska obaveza”.

Kako su dodali, ovakva procedura “predstavlja grubo kršenje osnovnih standarda demokratskog zakonodavnog postupka i direktan udar na ustavni princip podele vlasti”, zbog čega su iz ovog sindikata pozvali sudije i tužioce da “odmah stupe u obustavu rada kao legitiman, ustavno zasnovan i zakonit oblik odbrane nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava”.

Visoki savet sudstva je 15. januara zatražio povlačenje seta ovih zakona iz skupštinske procude, a javnosti se obratio saopštenjem u kojem se kaže da predlagač nije zatražio mišljenje Saveta o predloženim izmenama, premda to predstavlja zakonsku obavezu, kao i da o ovim zakonima nije održana javna rasprava, niti je procenjen njihov finansijski efekat.

“Visoki savet sudstva smatra da nisu ispunejni uslovi propisani Poslovikom o radu Narodne skupštine za razmatranje ovih sistemskih zakona po hitnom postupku, te da će njihovo donošenje proizvesti ozbiljne posledice po pravni sistem Republike Srbije i po pravnu sigurnost svih građana”, navodi se u saopštenju od 15. januara.

Predstavnici ovog tela takođe smatraju da ukidanje postojećih sudova i osnivanje novih predstavlja zakonski razlog za prestanak rada predsednika ukinutih sudova, kao i za premeštaj sudija i ostalih zaposlenih u novoosnovane sudove, a donošenje tih odluka je, naglašavaju, u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) izdala je saopštenje u kojem se ističe da je “zaobilaženje struke i evropskih standarda – politička odmazda za ‘neposlušnost’”, podsećajući da je usvajanje pravosudnih zakona po hitnoj proceduri već više puta bilo predmet kritike Evropske komisije jer takva praksa narušava kvalitet zakonodavstva, pravnu sigurnost i poverenje u institucije. 

“Hitni postupak je izuzetak namenjen vanrednim i nepredvidivim okolnostima, kojih u ovom slučaju nema”, ističu iz NKEU.

Oni su kao najproblematičnije intervencije u izmenjenim zakonima izdvojili produžavanje v.d. stanja u tužilaštvu, ukidanje komisije VST koja odlučuje o prigovorima na obavezna uputstva, kao i izmene koje se odnose na Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ističući da “utiču na umanjenje garancija samostalnosti tužilaštva, koje je garantovano Ustavom”.

Pored toga su istakli i da se izmene zakona o pravosuđu nameću u trenutku izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz reda struke, “u atmosferi pojačanih javnih napada na sudije i tužioce i protesta pravosudnih profesionalaca, uključujući protest ispred Ustavnog suda povodom najava ovih zakonskih izmena”.

“U takvom kontekstu, ishitrene i netransparentne zakonodavne intervencije predstavljaju neprimeren vid uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe”, smatraju u NKEU.

Sa ovim saopštejem se usaglasilo i Društvo sudija Srbije. 

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nenad Vujić je u Briselu obavestio komesara EU za pravosuđe Majkla Mekgrata da je “u toku postupak traženja hitnog mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona” usvojenih u Skupštini Srbije, saopštio je Vujićev kabinet 5. februara.

U saopštenju piše da je Vujić zahvalio sagovorniku zbog “kontinuiranog praćenja reforme pravosuđa i konstruktivnih komentara u okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava”.

Vujić je kazao da je Srbija “u potpunosti posvećena jačanju nezavisnosti, samostalnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema, sa posebnim fokusom na zaštitu prava građana”.