Izvor: Pixabay.com
Sedam godina nakon što je Džefri Epstin izvršio samoubistvo u svojoj zatvorskoj ćeliji u Njujorku, među višemilionskim dokumentima njegovog još uvek “živog” dosijea, početkom ove godine u javnost su, u različitim kontekstima, dospela i imena osoba sa Balkana.
Epstin se zvanično ubio 2019. godine čekajući suđenje po optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, a na osnovu prikupljenih dokaza da je godinama vodio mrežu za eksploataciju maloletnica i u tim radnjama bio povezan sa brojnim uticajnim ličnostima iz sveta politike, biznisa i zabave.
U novembru 2025. godine, Kongres SAD je odobrio zakon kojim je naloženo Ministarstvu pravde da učini javnim sva dokumenta iz dosijea o Epstinu. Nakon što je taj pravni akt potpisao predsednik SAD Donald Tramp, krajem januara objavljen je materijal iz krivičnih istraga sprovedenih protiv Epstina.
Među imenima koja se pominju u preko tri miliona dokumenata, nalaze se brojna svetski poznata imena – od samog aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, preko Bila i Hilari Klinton, Bila Gejtsa, Ilona Maska, princa Endrua, ali i imena evropskih zvaničnika poput Miroslava Lajčaka, koji je zbog toga podneo ostavku na mesto savetnika premijera Slovačke, pa i Mila Đukanovića, bivšeg predsednika i premijera Crne Gore, kao i dugih lica iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine…
Upravo činjenica da ovaj slučaj uključuje veliki broj poznatih političara i drugih javnih ličnosti, dovoljno je polazište za bujanje novih, ali i oživljavanje starih teorija zavere.
“Pojedini teoretičari zavere kroz ovu temu provlače svoje ustaljene štetne narative, recimo o pandemiji kovida 19, vakcinama, nevladinim organizacijama. Mislim da je problematično što se ovom temom u Srbiji ponajviše bave mediji i pojedinci koji su odranije poznati po širenju dezinformacija i teorija zavere, ali ne mogu da krivim pouzdane novinare i istraživače što je donekle zanemaruju jer mi deluje da zaista imamo bitnijih domaćih tema”, smatra Ivan Subotić, urednik FakeNews Tragača, portala koji se bavi analizom manipulacija u domaćim medijima.
A upravo kod nas se teorije zavere kao oblik medijske manipulacije neretko, između ostalog, koriste i da bi se skrenula pažnja građana sa drugih važnih tema, naglašava on.
Neki od naslova koji se od početka godine mogu videti u tabloidima glase: “Srpski doktori i rektori u Epstinovim fajlovima”, “Devojke iz Srbije bile na Epstinovom meniju”, “Odvratni snimci iz Epstinovog telefona”, “Horor snimci dece iz Epstinovog telefona”, “Šok-prepiska Lajčaka i Epstina o Titovom penthausu”…
Analizirajući sadržaje koje su tabloidni mediji proteklih dana objavljivali na ovu temu, Subotić nalazi da su pojedina izlaganja teoretičara zavere kojima se daje medijski prostor “tipičan primer zagađivanja javnog prostora”.
“O dokumentima iz Epstinovog slučaja svakako treba govoriti, ali ne na ovakav način. Osvedočeni teoretičar zavere odgovoran za plasiranje brojnih dezinformacija Saša Borojević se, recimo, služi ovim slučajem da targetira nevladin sektor u Srbiji navodeći da je on finansiran iz Epstinovog fonda, ali naravno bez pominjanja konkretnih imena i dokaza”, izdvaja Subotić.
U jednoj od emisija posvećenih Epstinu, dodaje on, možemo da čujemo i druge problematične stavove poput onog da “nema razloga da dečaci primaju HPV vakcine”.
“Jedna gošća se protivi ovom stavu, ali ubrzo njen glas biva ugušen ‘baljezgarijama’ drugih gostiju. Kasnije ista gospođa pravda Donalda Trampa navodeći da on nikada nije bio na Epstinovom ostrvu, što ga, i da jeste tačno, ne oslobađa odgovornosti vezanih za druge stvari iz ovih dokumenata”, smatra Subotić.
Kako zaključuje, emisije ovakvog sadržaja nemaju nikakvu informativnu ili bilo kakvu drugu vrednost, “što ih, nažalost, čini sličnim brojnim drugim programima koje gledamo na svim nacionalnim fekvencijama, i ali na većini drugih kanala koje nude kablovski operateri”.
Subotić napominje da je u poslednjih više od godinu dana u Srbiji tema broj jedan bila pad nadstrešnice u Novom Sadu, odnosno svi društveno-politički potresi koji su nakon tog kobnog događaja usledili. I, naravno, i oko ovog slučaja su se, kako kaže, isplele brojne teorije zavere.
“U tom smislu podsetio bih na teoriju o uređaju na utegi nadstrešnice koji je tobože doveo do njenog pada iako je na istom mestu stajao više od dve godine. Fotografije uređaja poslužile su Informeru kao još jedan u moru kvazidokaza za tvrdnju da je pad nadstrešnice zapravo diverzija”, izdvaja Subotić, i pojašnjava:
“Radi se o još jednom brzom i lakom odgovoru na pitanje ‘Zbog čega je nadstrešnica pala?’ koji bi u isto vreme trebalo da oslobodi odgovornosti stvarne krivce, zameni kompleksnija i svakako za vlast nepodobna objašnjenja koja ukazuju na korupciju, nemar i kršenje zakona”.
Teorije zavere predstavljaju verovanja da su određeni događaji, procesi ili značajne ličnosti kontrolisani od strane neke više sile, misteriozne grupe ljudi koja odlučuje o sudbini sveta ili čak nekog drugog, vanzemaljskog entieta.
U Srbiji su, kako kaže Ivan Subotić, urednik portala FakeNews Tragač, ovakve teorije dosta zastupljene, jer naša stvarnost ume da bude toliko konfuzna da je ponekad lakše shvatiti ukoliko verujemo u teorije zavere.
“One su suštinski tu da pojednostave kompleksne događaje. Lakše je verovati da klimatske promene nastaju usled delovanja nekog oružja, nego slušati objašnjenja naučnika o ovom fenomenu”, navodi primer Subotić.
Kaka ističe, na svetu postoji milion pitanja na koje jednostavno nemamo odgovor i tu se otvara prostor za teorije zavere “jer je lakše okriviti vakcinu za to što vam je dete dobilo autizam, nego čitati na stotine naučnih članaka o tome kako ova bolest nastaje samo da biste nakon sveg tog čitanja ostali bez konzistetnog odgovora”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.