Foto: MD/Magločistač (arhiva)
Predavanje pod nazivom “Grad sunđer – kako priroda može spasiti subotičke ulice” biće održano u sredu, 28. januara, u Inspira Hub-u (Vladimira Nazora 7), sa početkom u 18 časova.
Predavanje će održati dr Ognjen Gabrić, diplomirani inžinjer građevine.
Gabrić je diplomirao na Građevinskom fakultetu u Subotici 2001. godine, magistrirao 2005. godine i doktorirao 2015. godine. Tokom rada na Građevinskom fakultetu, između ostalih, držao je nastavu iz predmeta hidrologija, stohastička hidrologija, hidrotehničke melioracije, osnove hidrotehnike… U različitim periodima, vršio je i dužnosti šefa Katedre za hidrotehniku i vodno inženjerstvo okoline, prodekana za nastavu i prodekana za saradnju sa privredom. Danas je samostalni preduzetnik.
Urbanim sredinama danas najveći problem u odvodnjavanju predstavlja kombinacija sve intenzivnijih padavina i gradova koji su projektovani za drugačije potrebe i klimatske uslove. Velike nepropusne površine (asfalt, beton, krovovi) sprečavaju prirodno upijanje kiše, dok postojeći kanalizacioni sistemi – naročito opšti sistemi – često nemaju kapacitet da prihvate kratkotrajne, ali obilne pljuskove. Posledice su izlivanja kanalizacije, poplavljene ulice i podrumi, zagađenje vodotokova i velika materijalna šteta.
Savremeni pristup odvodnjavanju zato se sve manje oslanja isključivo na cevi, a sve više na zadržavanje i usporavanje oticaja na samom slivu. Rešenja poput zelenih krovova, kišnih bašti, retencionih bazena i propusnih površina omogućavaju da se deo padavina zadrži, infiltrira ili kontrolisano ispusti u kanalizaciju. Ovakav pristup pokazuje da se poplavni rizik može značajno smanjiti kombinovanjem infrastrukture i prirodnih procesa, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta urbanog prostora.
Ulaz je besplatan.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.