Napadači na novinarke u Subotici i dalje nepoznati: Gde je granica između „ćuti i trpi“ i „dosta je bilo“?

Nakon što sam fizički bila napadnuta tokom jednog od brojnih građanskih protesta održanih u Subotici prošle godine, i dalje razmišljam o tome šta znači biti novinar u zemlji u kojoj se granice osećaja bezbednosti neprestano pomeraju, ali – dokle? I treba li uopšte bilo šta da trpim dok samo radim svoj posao?

Tog 11. novembra, tad već po pravilu, odvijala su se istovremeno dva skupa: jedan protivnika, drugi pristalica vodeće stranke na vlasti, na par stotina metara udaljenosti. Kao novinarke koje izveštavaju sa terena o svim bitnim aspektima događaja u toku, koleginica i ja smo prišle (i) onom drugom, ispred stranačkih prostorija Srpske napredne stranke, a kako bismo fotografisale (i) taj momenat. Tada nam prilaze muškarci obučeni u crno: jedan od njih mi gužva novinarsku legitimaciju, udara me po ruci, dok mojoj koleginici pokušava da otme telefon. Policija brzo reaguje, sprečavajući dalju eskalaciju nasilja.

Identitet napadača, međutim, do danas nije otkriven. Policija nije nadležnom tužilaštvu dostavila imena ovih lica.

Ovo nije bio prvi napad na Magločistač, ali jeste bio prvi fizički otkad medij postoji i od kad ja radim ovaj posao, a radim ga više od 20 godina. Podrška kolega i građana nije izostala, ali uprkos njoj, slučaj nisam zvanično prijavila. I dan-danas se pitam – zašto? Možda zato što smo se, kao profesija, navikli na pretnje, pritiske i uvrede kojih i te kako ne manjka poslednjih godinu dana, pa fizički napad prepoznajemo tek kad nas neko obori, udari ili razbije opremu?

Ova dilema, kao i činjenica da pravda retko dobije epilog, govori mnogo o sistemu i okruženju u kojem radimo.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici: Evidentirana tri napada na novinare

Od kad je uvedena posebna evidencija krivičnih dela počinjenih na štetu novinara, od  januara 2020. godine, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici beleži tri ovakva slučaja.

Prvi slučaj odnosio se na ugrožavanje sigurnosti subotičkog novinara Branka Žujovića. U ovom postupku je 27. maja 2021. doneta presuda kojom je okrivljeni osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine.

Tokom 2025. godine, formirana su još dva predmeta, a nakon što su mediji objavili da su u Subotici 11. novembra napadnute dve novinarke.

„Već sledećeg dana javni tužilac nadležan za postupanje u predmetima napada na novinare telefonski je stupio u kontakt sa novinarkama, nakon čega su one dale izjave. Radi utvrđivanja svih relevantnih okolnosti, Policijskoj upravi Subotica upućen je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u oba nova slučaja“, navodi se za Magločistač u odgovoru tužilaštva.

Prema NUNS-ovoj bazi podataka, od 2008. do kraja novembra 2025. godine u Subotici je bilo zabeleženo 20 slučajeva pretnji, pritisaka i napada na novinare, dok je zvanično prijavljeno svega tri.

Incident u kojem su dve novinarke napadnute u Subotici tokom izveštavanja sa protesta, ali i sve učestaliji pritisci i uvrede na račun novinara, naročito onih koji izveštavaju na mađarskom jeziku, otvorili su pitanje bezbednosti medijskih radnika u ovom gradu.

Filipović: „Nisam očekivala da će neko pokušati da me ometa u radu“

Novinarka portala Subotičke.rs Nataša Filipović kaže za Magločistač da je incident tokom kojeg je jedan od pristalica SNS-a pokušao da joj otme telefon prvi takav slučaj u njenoj novinarskoj karijeri, ističući da nije očekivala da će je bilo ko ikada ometati dok obavlja svoj posao.

„Nisam nikada imala čak ni dobacivanja ni od koga od strane onih koji su se okupljali na protestima u poslednjih godinu dana. Meni je bilo fascinantno, u negativnom smislu, da se neko uopšte usudio da mi priđe i da pokuša da me ometa u poslu koji radim. Uopšte nije prijatno da neko pokušava da ti nešto otme iz ruke, ne shvatajući zapravo šta znači novinarski posao“, ističe Filipović.

Podrška koju je dobila nakon incidenta – pre svega od kolega – posebno ju je, dodaje, dirnula, što vidi kao potvrdu da se njen rad prati i ceni, ali i naglašava da je ovaj napad neće u buduće ometati u profesionalnom radu:

„Ne osećam se nebezbedno ili ugroženo, i već sutradan smo i koleginica i ja nastavile da pratimo i izveštavamo o protestima, jer je to dnevni događaj koji mora da se isprati“.

Filipović napominje da su subotički policijci tada, kao i uvek, bili prisutni, ocenjujući da su u ovom slučaju brzo reagovali i sprečili moguće ozbiljnije sukobe.

„Mislim da su i Osnovno javno tužilaštvo i policija reagovali izuzetno brzo, ali je nužno i da se procesuiraju svi slučajevi u kojima je ugrožena bezbednost novinara tokom obavljanja njihovog posla“, zaključuje.

Njen odgovor na ovu situaciju pokazuje zapravo koliko su novinari sami podigli lestvicu tolerancije.

„Da me je neko udario, da me je odgurnuo, da sam dobila neke batine kao što se dešava drugim kolegama u Novom Sadu i Beogradu, reagovala bih drugačije i to ne bi ostalo samo na službenim beleškama, podnela bih prijavu. Ali nisam osećala potrebu da to uradim, smatrala sam da mi je to nepotrebna stvar, ne iz straha, nego iz želje da završim s tim to veče i da stavim tačku na to“, zaključuje Nataša Filipović.

Tomo: „Nezavisni novinari na mađarskom trpe pritiske i uvrede od političara“

Nezavisni novinari koji izveštavaju na mađarskom jeziku nisu do sada bili izloženi fizičkim napadima, ali trpe pritiske i verbalne napade, pre svega od pojedinih političkih struktura, a naročito „od strane najveće manjinske partije, Saveza vojvođanskih Mađara“, prenosi svoja iskustva za Magločistač Margareta Tomo, novinarka portala Sabad Mađar So.

„Dešava se da, ne samo da nas lično omalovažavaju ili ponižavaju, već to rade i na društvenim mrežama, nazivajući nas ’kvazi-novinarima’, ’stranim plaćenicima’ koji direktno ugrožavaju zajednicu Mađara u Vojvodini, koji, kako navode, rade suprotno naporima političara da sačuvaju mađarsku zajednicu u Srbiji“, kaže Tomo.

Ona smatra da se novinari ne mogu osećati bezbedno ukoliko su izloženi takvim pretnjama, niti ako na postavljena pitanja ne dobijaju odgovore ili ako ih sagovornici ignorišu.

Komentarišući napad na koleginice ispred stranačkih prostorija vladajuće stranke, Tomo kaže da je taj incident u njoj probudio osećaj nebezbednosti, ali da i dalje ima poverenje u subotičku policiju koja reaguje, što nije slučaj u drugim gradovima.

Kao lošu pojavu, ocenjuje, pak, to što su novinari generalno postali “tolerantniji” prema napadima bilo koje vrste, pa ih i ne prijavljuju.

„I fizičke i verbalne napade na novinare bi trebalo prijaviti iako institucije u Srbiji u suštini na to ne reaguju kako bi trebalo. Sve slučajeve treba prijaviti i poverenicima i kontakt tačkama za novinare u institucijama kako bi jednog dana ostao trag o tome šta se dešavalo u ovom periodu u Srbiji“, smatra Margareta Tomo.

Žujović: „Bio sam meta organizovane onlajn hajke“

Slučaj Branka Žujovića nije vezan za aktuelna dešavanja u poslednjih godinu dana koja su pitanje bezbednosti novinara postavila u prvi plan, ali jeste potvrda činjenice da bavljenje osetljivim temama od javnog interesa gotovo po pravilu, u Srbiji, nosi sa sobom ogroman rizik.

Ovaj subotički novinar je, naime, nakon objavljivanja fotografija jednog gradilišta u Crnoj Gori – za koje je tvrdio da prikazuju milionski vredan turistički kompleks povezan sa tadašnjim gradonačelnikom Subotice – postao meta organizovane onlajn hajke.

Žujović za Magločistač kaže da je kampanja uvreda, pretnji i diskreditacija počela u jesen 2018. godine, kada je „čitav hor botova“ krenuo u napad na njega:

„Objavljivani su opskurni tekstovi u kojima su me povezivali sa ’hrvatsko-albanskom mafijom’. Jedna osoba iz te grupe ljudi je svakodnevno objavljivala najogavnije psovke, uvrede i pretnje“.

Sudski proces protiv osobe koja ga je najintenzivnije vređala okončan je presudom kojom je izrečena kazna od osam meseci zatvora, uslovno na dve godine.

Žujović je otišao i korak dalje, pa je pokrenuo i privatnu tužbu radi naknade štete, ali „dosuđeni iznos nikada nije isplaćen“.

„On nema odakle to da isplati jer nema nikakvih prihoda. Dve godine su prošle i ’pojeo vuk magarca’“, sumira svoje iskustvo Branko Žujović.

Blizu 100 prijavljenih napada na novinare za godinu dana, samo jedan slučaj rešen

Podaci javnih tužilaštava, posebno u poslednjih godinu dana tj. od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine koja je usmrtila 16 ljudi, ukazuju na kontinuirani porast broja prijavljenih napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika, ali i pokazuju da u najvećem broju slučajeva učinitelj nije identifikovan, te da prikupljanje dokaza često predstavljaju veliki izazov.

Javna tužilaštva u Srbiji su tokom 2025. godine formirala ukupno 98 predmeta u vezi sa događajima na štetu 99 medijskih radnika, pokazuju statistički podaci zaključno sa 31. oktobrom 2025. godine. Poređenja radi, tokom 2024. bilo je formirano 65 predmeta sa 68 oštećenih, navodi se na sajtu Vrhovnog javnog tužilaštva.

Signifikantan je i podatak da je tokom 2025. samo u jednom predmetu doneta osuđujuća presuda, dok je prvostepena ili konačna odluka doneta u 24 predmeta.

Najveći broj predmeta, njih 45, formiran je u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a među prijavljenim slučajevima dominiraju napadi na novinarke.

U javnim tužilaštvima je od 1. januara 2016. do 31. oktobra 2025. godine formirano ukupno 688 predmeta u vezi sa krivičnim delima na štetu medijskih radnika, gde, ukupno gledajući, dominiraju muškarci, navodi se na sajtu Bezbedni novinari. Istovremeno, u posmatranom periodu doneto je 75 osuđujućih presuda, iako su u izveštaju tužilaštva napominje da u najvećem broju slučajeva potencijalni učinilac nije identifikovan.

NUNS beleži tri puta više napada nego što pokazuje zvanična statistika

Baza podataka NUNS-a o napadima na novinare beleži, s druge strane, gotovo tri puta veći broj incidenata nego što je zvanično zabeleženo u bazi Vrhovnog tužilaštva.

Naime, u NUNS-ovoj bazi je u periodu od 2008. godine do danas zabeleženo ukupno 1.928 napada i pritisaka različite vrste, što podrazumeva i verbalne i onlajn pretnje, kampanje blaćenja, kao i fizičke napade.

Takođe, mreža SafeJournalists od svog osnivanja 2015. do kraja novembra 2025. godine beleži 867 incidenata, a baza ove organizacije dodatno ukazuje na tendenciju da naročito raste  broj svih vrsta napada na novinarke, koji je, ilustracije radi, 2024. godine u odnosu na 2023. Utrostruče

Advokat Milić: „Najviše napada na novinare dolazi onlajn, a oflajn – od policije“

Najčešći napadi na novinare u Srbiji danas dolaze iz onlajn sfere, dok su u fizičkom, oflajn prostoru napadi najčešće povezani sa postupanjima policije, kaže za Magločistač novosadski advokat Veljko Milić.

On smatra da „upravo nasilno ponašanje policije prema novinarima na protestima“ u poslednjih godinu dana predstavlja ključni pokazatelj najvećeg problema u krivičnom gonjenju počinilaca, a to je da institucije „ne rade svoj posao na adekvatan način“.

Zbog toga, uostalom, dodaje on, novinari često i odustaju od prijavljivanja slučajeva napada jer nemaju poverenja u institucije: „u nebrojeno slučajeva se pokazalo da i pored prijave institucije često ostaju neme, ne pronalaze se učinioci krivičnih dela, a i ako ih pronađu, oni prođu sa nekim vrlo simboličnim kaznama, ukoliko ih uopšte i bude“.

Milić ipak apeluje na novinare da sve napade i pretnje prijavljuju nadležnim organima jer iako “nadležni organi sada ne postupaju po tim krivičnim prijavama, zastarelost krivičnog gonjenja ne nastupa tako brzo”:

“U svakom slučaju treba prijaviti i vršiti pritisak na nadležne organe da preduzmu krivično gonjenje, odnosno da pronađu učinioce krivičnih dela na štetu novinara i da sprovedu odgovarajući postupak“.

On posebno ističe težak položaj lokalnih novinara, ocenjujući da „ta krivična dela imaju mnogo opasnije posledice od krivičnih dela koji su na nacionalnom nivou, jer su novinari koji rade na lokalu mnogo izloženiji“.

„Svi napadi na novinare treba da budu evidentirani jer, ukoliko se nešto ne prijavi, ne ostavlja se nikakav trag, kao da se nije ni desilo. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog statistike“, zaključio je Veljko Milić.

Ovaj tekst je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj su isključivo odgovorne članice Koalicije za slobodu medija, u okviru projekta “Medijska strategija po meri građana 2026 – 2031”, čiji je nosilac Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal pres”. Izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.