Second-hand kultura: Održivost ili samo moda?

Sigurno ste već čuli da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača na planeti. Kako je to moguće ako nam je obično prva asocijacija za uzročnika zagađenja – plastika?

U savremenom kapitalističkom društvu, u kom se stalno nešto kupuje, menja i odbacuje, trendovi – posebno modni – smenjuju se brže nego ikada pre upravo zato da bi održavali kulturu neprekidne potrošnje.

Potrošnja tekstila u Evropskoj uniji (EU) godišnje generiše oko 150 miliona tona ugljen-dioksida (CO₂). Istovremeno, prosečni Evropljanin samo garderobom proizvede približno 270 kilograma ovog gasa godišnje, što je više nego tokom pojedinih kraćih letova avionom, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

To, naravno, ne znači da osoba „direktno ispušta“ CO₂ dok nosi garderobu, već da se njenoj ličnoj potrošnji odeće pripisuje ukupna emisija ugljen-dioksida nastala tokom celog životnog ciklusa tekstila – od njegove proizvodnje i prerade, preko transporta, do upotrebe i odlaganja u domaćinstvu.

Na primer, odeća se često proizvodi u Aziji, a zatim brodovima, kamionima i avionima transportuje do evropskih tržišta, što zahteva ogromnu količinu energije, pa samim tim povećava dodatnu emisiju CO₂, gasa sa efektom staklene bašte tj. zadržavanja toplote u atmosferi, zbog čega se ugljen-dioksid dovodi u vezu sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem.

Za prosečnog potrošača, najilustrativniji primer štetnosti tzv. brze mode je, pak, pitanje gde sva ta sila odeća završava?

Prema podacima Earth.org, industrija brze mode godišnje generiše oko 92 miliona tona tekstilnog otpada.

Sve relevantne međunarodne organizacije tvrde isto – najvećim delom, na neuređenim deponijama u zemljama tzv. globalnog juga (60 do 70 posto). Jedan manji deo odbačene garderobe se spaljuje (15 do 20 posto), tek manje od jedan posto (!) se reciklira u novu odeću, a ponajmanje se ponovo nosi kroz second-hand prodaju ili donacije.

Polovna garderoba kao modni izbor

Svest o štetnim posledicama brze mode, međutim, iz godine u godinu raste, naročito među mladima, pa je tako sve popularniji trend kupovine polovne garderobe u second-hand prodavnicama.

Nekada su te prodavnice bile povezane isključivo sa lošijim ekonomskim statusom. Danas to više nije pravilo: kupovina polovne garderobe u second-hand šopovima postaje modni izbor.

Ovu promenu stavova ilustruje i mini-istraživanje koje je portal Magločistač sproveo na svom Instagram nalogu, a u kom je učestvovalo nekoliko desetina ispitanika. Dobijeni odgovori su sledeći:

81% anketiranih kupuje polovnu odeću;
57% njih kao razlog kupovine polovne odeće navodi autentičnost i unikatnost komada;
67% izričito navodi da im je autentičnost bitna;
52% retko baca, izbacuje ili reciklira odeću;
76% bi bilo spremno da plati više za dokazano održivu garderobu.

Kada je reč o ekološkom aspektu kupovine odeće generalno, 47% anketiranih kaže da im je ekološka nota pomalo važna, 35% veoma važna, za 11% nije važna, a za 7% je izuzetno važna pri kupovini odeće.

Sve veća popularnost second-hand radnji najčešće se, dakle, pripisuje mladima. Pitanje je, međutim, da li su oni zaista najveći zagovornici ove nove prakse, ili su ipak najveći konzumenti brze mode?

A pitanje je i da li ih na konzumiranje ovog stila života pokreće stvarna briga za planetu, ili želja da kroz unikatne i retke komade, koje je moguće pronaći samo u radnjama polovne garderobe, iskažu svoj individualni stil?

„Ne kupujem u second-hand radnjama baš često, ali volim da uđem i pogledam šta ima. Uvek me obraduje kada pronađem neki kvalitetan komad po mnogo nižoj ceni nego u buticima – to mi deluje kao mali uspeh, ali i kao odgovorniji izbor“, kaže za Magločistač Andrea Mihalj, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ona, ipak, smatra da je za mlade važno da kupuju odeću “iz druge ruke” ne samo zbog pristupačnijih cena, već i zbog toga što su svesni ekoloških posledica modne industrije.

U tom kontekstu, Andrea podseća da je tekstilna proizvodnja, naročito brza moda, jedan od najvećih zagađivača na svetu, sa značajnim udelom u emisijama ugljen-dioksida i potrošnji vode, a kao primer navodi podatak da se za izradu jedne obične pamučne majice troše hiljade litara vode.

Sa druge strane, dodaje, kupovina polovnih komada produžava životni vek odeće, smanjuje potrebu za novom proizvodnjom i time ublažava negativan uticaj na životnu sredinu. Pritom, kako kaže, second-hand prodavnice pružaju priliku da se razvije lični stil kroz jedinstvene komade umesto oslanjanja na prolazne trendove brze mode.

I pored relativno razvijene ekološke svesti koja se podiže kroz kampanje na društvenim mrežama, TV reklame i različite emisije o ekologiji, mladi i dalje kupuju nove i markirane stvari – jedni zbog navodnog kvaliteta i izdržljivosti, a drugi – samo zbog brenda.

Srednjoškolac iz Subotice, Filip Ivanović, ne kupuje u second-hand radnjama, ali vodi računa o konzumerskim navikama.

„Više volim da uzmem novu i markiranu odeću. Ne kupujem često, ali kad kupujem, hoću da znam da će trajati. Nisam nešto posebno ekološki osvešćen, ali mislim da ne škodim, jer ne gomilam stvari i stvarno pazim šta uzimam“, kaže Filip za Magločistač.

Internet kao generator novih navika

Prema izveštaju istraživačkog odeljenja Statista, globalno tržište polovne odeće beleži snažan rast. Tako procene pokazuju da je njegova vrednost u 2023. godini dostigla oko 197 milijardi američkih dolara, a očekuje se da će do 2026. ovo tržište porasti za još približno 100 milijardi.

Porastu popularnosti polovne odeće doprineo je i razvoj interneta.

Danas postoje globalne platforme poput Vinted i Depop, kao i domaći servisi Vinto.rs, ali i brojni Instagram i Fejsbuk profili koji prodaju sopstvenu odeću ili garderobu nabavljenu na veliko radi preprodaje.

Rodom iz Subotice, Anđela Mićić, studentkinja medicinskog inženjeringa u Nemačkoj, osim što je osnivačica fil du Jour kolekcije, ima razvijen i profil na Vinted platformi, na kojem prodaje sopstvenu i porodičnu polovnu garderobu koja se više ne koristi – po pristupačnim cenama kako bi ista bila dostupna svima.

Prema njenim rečima, „transparentnost, tačno opisivanje stanja odeće i brza komunikacija ključni su za prodaju već nošene robe“ kako bi kupac dobio upravo ono što očekuje – lep, čist i očuvan komad odeće, uz prijatno i pouzdano iskustvo kupovine.

Pametna kupovina

U svakom slučaju, pre nego što posegnemo za novim komadom odeće, važno je da zastanemo i postavimo sebi nekoliko ključnih pitanja koja mogu pomoći da kupujemo pametnije i sa više brige prema okolini.

Prvo, treba da se zapitamo da li nam taj komad zaista treba, da li ga kupujemo zato što nam je neophodan ili samo zbog trenutnog impulsa.

Zatim, korisno je razmotriti i koliko ćemo ga često zaista nositi, jer sam sigurna da u ormanu imate komade sa etiketom koje nikada niste nosili.

Treće, važno je pogledati u sopstveni ormar i proceniti da li već imamo nešto slično kako biste izbegli nepotrebno gomilanje.

Sledeće pitanje trebalo bi da bude kakvog je kvaliteta materijal, odnosno hoće li trajati godinama ili samo jednu sezonu.

Na kraju, ali ne manje važno, dobro je razmisliti šta će se desiti s odećom kada je više ne budete nosili: može li se pokloniti, prodati ili reciklirati – umesto da završi na deponiji?

Ovih nekoliko pitanja može značajno promeniti način na koji kupujemo i pomoći da izgradimo održivije navike, kako za sebe, tako i za planetu.