Lepra u regionu, u Srbiji je nema, iz Zavoda za javno zdravlje Subotica poručuju: Nema mesta panici

Vest da se lepra ili guba – posle Rumunije – pojavila i u Hrvatskoj, tokom proteklog vikenda bila je jedna od glavnih tema u regionu. Odmah se oglasio i Insitut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, navodeći da su pоslеdnji slučајеvi ove zarazne bolesti u zemlji rеgistrоvаni prе višе dеcеniја, ali i da njena pojava u regionu nije ništa neočekivano.

“Zbоg mеđunаrоdnih putоvаnjа, migrаciја i dugоg pеriоdа inkubаciје, mоgućе је dа sе bоlеst diјаgnоstikuје i u zеmljаmа u kојimа sе inаčе nе јаvljа. Tаkvi impоrtоvаni slučајеvi su оčеkivаnа pојаvа u sаvrеmеnоm, glоbаlnо pоvеzаnоm svеtu i nе prеdstаvljајu pоkаzаtеlj lоkаlnоg širеnjа bоlеsti, niti ugrоžаvаnjа јаvnоg zdrаvljа, nаrоčitо kаdа sе primеnjuјu stаndаrdnе mеrе diјаgnоstikе, lеčеnjа i еpidеmiоlоšоg nаdzоrа”, poručili su iz “Batuta”.

Da u Srbiji, pa samim tim i u Severnobačkom okrugu lepre (za sad) nema, za Magločistač je potvrdio epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica, dr Nebojša Bohucki, dodajući da se radi o zaraznoj bolesti koja je “na poslednjem mestu svih zaraznih bolesti zbog kojih bi trebalo da budemo zabrinuti”. 

„U pitanju je jako retka bolest koja se teško dobija. Da bi se neko zarazio, potrebno je da živi sa zaraženom osobom u istom domaćinstvu nekoliko meseci. Inkubacija je od jedne godine do nekoliko decenija. Bilo kakav drugi kontakt, susret, rukovanje, seksualni odnos, boravak u istom prostoru ili kolektivu, ne donose nikakav povećan rizik da se čovek zarazi“, objašnjava dr Bohucki.

U tom smislu su, dodaje, jedino u riziku osobe narušenog imunog sistema, poput obolelih od alkoholizma, malignih oboljenja i slično, koje mesecima dele životni prostor sa zaraženom osobom.

Komentarišući vest da su Rumunija i Hrvatska proteklih dana zabeležile slučajeve zaraze leprom, on je naglasio da u vezi sa tim “apsolutno nema mesta panici”.

„Uvek je dobra vest kad se lepra otkrije jer se sa lečenjem te osobe krene odmah, i ona nakon trećeg dana terapije više nije zarazna. Lepra je oduvek postojala i postoji, ali se broj registrovanih slučajeva smanjuje iz godine u godinu“, kaže dr Bohucki.

Tako se ovo oboljenje na svetskom nivou registruje u oko 200.000 slučajeva godišnje, a od tog broja 60 odsto zaraženih je u Indiji, za kojom po brojnosti slede Brazil i Indonezija.

„Dakle, svako ko putuje u ove tri zemlje rizikuje da se zarazi, ali znamo da niko dosad nije dobio lepru. Čak je i u tim zemljama broj slučajeva mali. Endemske zemlje, gde je redovno prisutna lepra, imaju samo 10.000 slučajeva na preko 1,4 milijarde stanovnika. Nekih 112 zemalja sveta registruje lepru u manje od 1.000 slučajeva godišnje, zatim 12 zemalja ima 1.000 do 10.000 registorvanih slučajeva, a prve tri zemlje preko 10.000“, navodi epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Vakcinacija – ne zbog lepre, već zbog dugih zaraznih bolesti

Prema izveštavanju medija, lepra je u susednoj Hrvatskoj evidentirana kod stranog radnika iz Nepala.

Kako i Srbija sve više otvara svoje tržište rada za angažovanje radne snage iz istočnjačkih zemalja, dr Bohucki ponovo ocenjuje da građani ne treba da budu zabrinuti:

„Mi godinama, da ne kažem deceniju, gledamo kako u Evropu dolaze ljudi iz Azije i Afrike i nikad do sad nije bila tema lepra niti u jednoj evropskoj zemlji. Ne vidim zašto bi sad bila”.

Kada je, međutim, reč o javnom zdravlju domaćeg stanovništva i migrantima koji prolaze kroz našu zemlju ili se ovde zadržavaju, ističe dr Bohucki, bitno je što Srbija ima program redovne imunizacije protiv najopasnijih bolesti, a u tom smislu izuzetno je važan i obuhvat vakcinacije stanovništva.

„Dečija paraliza postoji u Avganistanu i Pakistanu i, zaista, kada neko odatle dođe, može da je donese. Ali, ako nam je vakcinalni obuhvat 95 odsto ili više, to nama nije problem. Kod nas je dečija paraliza poslednji put zabeležena 1960. godine. Dakle, već 65 godina mi nju nemamo, ali može da je bude ponovo ako se smanji obuhvat vakcinisanih“, objašnjava dr Buhucki.

A preventiva, kako dodaje naš sagovornik, ne samo u slučaju lepre, već i kada je reč o drugim zaraznim bolestima, jeste održavanje lične higijene. 

„Dok pričamo o lepri, istovremeno imamo dečije gliste jer ljudi ne peru ruke. I to nije samo slučaj kod dece, već i kod naših odraslih sugrađana. Takođe, još veći problem nam je grip, gde poslednjih dana imamo izuzetan porast broja obolelih, a niko neće da primi vakcinu, dok grip spada u srednje tešku bolest“, zaključio je epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlja, dr Nebojša Bohucki.

Lеprа, pоznаtа i kaо gubа ili Hаnsеnоvа bоlеst, hrоničnа је zаrаznа bоlеst koјu izаzivа bаkteriја Mycobacterium leprae. Zаhvаljuјući sаvrеmеnој mеdicini, dаnаs је u pоtpunоsti izlеčiva primеnоm kombinоvаnе аntibiоtsке tеrаpiје, navode iz Insituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, dodajući da vеćinа ljudi kојi dоđu u kоntаkt sа bаktеriјоm Mycobacterium leprae nikаdа nе rаzviјu bоlеst, zаhvаljuјući prirоdnој оtpоrnоsti оrgаnizmа.

U slučајu diјаgnоstikоvаnjа lеprе, primеnjuјu sе stаndаrdni еpidеmiоlоški pоstupci u sklаdu sа mеđunаrоdnim smеrnicаmа: obоlеlа оsоbа dоbiја оdgоvаrајuću аntibiоtsku tеrаpiјu, idеntifikuјu sе i prеglеdајu njeni bliski kоntаkti i prеmа prоcеni sе uspоstаvljа nаdzоr i primеnjuје hеmiоprоfilаksа. Nаkоn zаpоčinjаnjа tеrаpiје, zаrаznоst prеstаје vrlо brzо, čеstо u rоku оd nеkоlikо dаnа, tе оsоbа kоја sе lеči nе prеdstаvljа rizik zа svојu оkоlinu. Zbоg zbog toga se, kako navode u “Batutu”, ova zarazna bolest u sаvrеmеnој јаvnоzdrаvstvеnој prаksi smаtrа bоlеšću kоја sе kоntrоlišе mеdicinskim mеrаmа.