Subotički vinogradari upozoravaju: Klimatske promene ubrzano menjaju sortiment i vinogradarsku praksu u Srbiji

Suše koje prže vinograde, sorte koje gube kiseline i sazrevaju i po mesec dana ranije jasan su signal da je vinogradarstvo u Srbiji uveliko ušlo u eru klimatskih potresa.

Naime, promene koje se dešavaju, naglašavaju stručnjaci, nisu spore, već se radi o naglom preokretu koji tera vinogradare da potpuno preispituju i sorte i tehnologiju njihovog gajenja.

Klimatske promene već sad ozbiljno utiču na vinogradarsku proizvodnju u Srbiji i situacija će se iz godine u godinu samo pogoršavati, a ako se ništa ne preduzme, upozoravaju oni, vinogradi će morati da se obnavljaju na svakih 20 godina.

Na nedavno održanom skupu Redа vitezova vina „Arena Zabatkiensis“, koji je okupio domaće i mađarske vinogradarske stručnjake, agronom u penziji iz Subotice Karlo Slavić je rekao da vinogradi ulaze u period sve izazovnijih uslova i da će proizvođači morati jedinstveno da reaguju kako bi ublažili posledice ekstremne klime.

Da klimatske promene već sada utiču na sve sorte – kako autohtone, tako i proizvodne – saglasni su i profesori sa instituta za vinogradarstvo iz Srbije i Mađarske.

„Svi oni imaju jedinstven stav da klimatske promene postoje, ali i oko načina na koje treba da postupamo da bi umanjili njihov uticaj“, kaže Slavić u razgovoru za Magločistač.

To, između ostalog, dodaje on, podrazumeva da se u izboru sortimenta mora voditi računa o otpornosti na sušu, kao i o rezistentnosti i tolerantnosti na najčešće bolesti vinove loze – plamenjaču i pepelnicu.

Iako usled izražene suše plamenjače ove godine gotovo da nije bilo, pepelnica je, sa druge strane, zadavala velike probleme jer uobičajena praksa smanjivanja gustine lisne mase oko grozdova kao preventivna mera za sprečavanje ove bolesti, ali i da bi se povećao sadržaj šećera, više ne može da se primenjuje jer ekstremno sunce danas zahteva upravo suprotne postupke, objašnjava Slavić:

„Nema više uklanjanja listova ispred grozdova, nego oni ostaju da štite grozd od ožegotina“.

Dodatni problem je i sve ranije sazrevanje. Tako je prošlogodišnja berba kevedinke bila čak pet nedelja ranije od uobičajenog roka.

„Visoke temperature dovode do naglog nakupljanja šećera, dok kiseline brzo opadaju, pa vina postaju ’tupa’. Zato će u budućnosti biti dragocene sorte koje dobro čuvaju kiselinu. Vinogradi moraju imati stabilan prinos – da u 10 godina barem 7–8 puta rode pouzdano“, zaključuje Karlo Slavić.

Sa treće strane, sve češće se pojavljuju i nove štetočine – biljne vaši, tripsi i cikade, koje prenose pojedine bolesti poput fitoplazme koja se manifestuje kao zlatasto žutilo vinove loze i koja dovodi do propadanja čokota.

Da bi se sprečilo širenje ove bolesti, u Francuskoj i u Južnom Tirolu u Austriji, ističe Slavić, postoji zakonska obaveza preduzimanja tretmana njenog suzbijanja, pa se vinogradi prskaju istog dana kad se bolest uoči.

Kod nas, međutim, to nije slučaj:

„To nije nova bolest, pojavila se oko 2006-2008. godine, a stručnjaci su tada alarmirali nadležne institucije. Međutim, propisi sporo nastaju, ljudi se plaše da prijave bolest jer misle da neće moći da prodaju vino“.

Sagmeister: „Peščara je katastrofa – vinogradi pate kao nikada ranije“

Vinar i vinogradar Ernest Sagmeister, koji uzgaja lozu na Fruškoj Gori, smatra da su promene klime naročito drastične na području Peščare, gde se visoke temperature i manjak padavina posebno osećaju jer su na pesku gubici još veći pošto takvo zemljište ionako daje grožđe sa manje kiselina nego ilovača ili šumsko tlo.

„Imam prijatelje koji pate od ožegotina i suše. Gube se kiseline, a one daju strukturu vinu“, kaže Sagmeister.

On lično, dodaje, u svom vinogradu primenjuje minimalno narušavanje tla:

„Ja samo kosim vinograd. Tamo gde ima trave, temperatura tla je znatno niža. Golo tlo, pesak ili zemlja, ide i do 40–50 stepeni, što razara korenov sistem“.

Sagmeister takođe potvrđuje da se berbe pomeraju najmanje tri nedelje unapred, pa sorte koje su pre 30–40 godina bile kasne – poput prokupca, kadarke, furminta, lipolista ili kevedinke – danas više ne spadaju ni u srednje kasne.

„Prethodnih godina često smo brali već u avgustu“, podseća Sagmeister, dodajući da promene klime relativno dobro podnose kadarka i kevedinka, kao i većina lokalnih sorti naviknutih na sušu, a da su najugroženije muskatne sorte koje prirodno imaju manje kiselina.

Sortiment u preispitivanju: Neke sorte propadaju, neke postaju pobednici

Promene klime, posledično, dovode do preispitivanja starih preporuka o sortama.

Karlo Slavić navodi primer sorte panonija koja je nekada važila za izuzetno perspektivnu, a danas problematičnu zbog nedovoljne kiselosti. Sa druge strane, sorta morova, ranije smatrana nepogodnom za Vojvodinu, danas postiže dobre rezultate upravo zato što uspeva da zadrži kiselinu.

Klimatske promene, dodaje on, menjaju i vrednovanje autohtonih sorti grožđa. Tako prokupac, koji je ranije davao „obična vina“ sa malo šećera, sada zbog viših temperatura postiže dovoljno slasti da se od njega prave i desertna vina. Sorte kevedinka i kadarka i dalje se ističu dobrom otpornošću na sušu, posebno kadarka, čiji koren ide i do četiri metra u dubinu.

„Moramo saditi sorte koje su otporne na sušu i bolesti, sa kasnijim kretanjem vegetacije i mogućnošću nakupljanja dovoljno kiselina“, naglašava Slavić, dodajući da će se sortimenti morati menjati svakih 20 godina tj. podizati novi zasadi sa novim sortama.

Drugim rečima, vinogradi će trajati sve kraće i kraće, od 20 do 30 godina, a kako su problem i izvori vode, on preporučuje korišćenje sistema „kap po kap“ uz dodatak mikrodoza đubriva.