Oprečni stavovi vlasti i opozicije u Skupštini grada o urbanističkim planovima u Subotici

Na sednici Skupštine grada Subotice održanoj danas, odbornica Demokratske stranke (DS) Nela Tonković oštro je kritikovala donošenje planova detaljne regulacije (PDR) za više gradskih zona, ocenjujući da se planovi ne izrađuju prema potrebama građana, već prema zahtevima investitora. Vlast, sa druge strane, ističe da slušaju i građane tokom donošenja planske dokumentacije.

Tonković je istakla da su građani najčešće nemoćni u očuvanju urbanističkih celina, te da su posledice ranijih urbanističkih odluka već vidljive u problemima koje imaju sa vodovodom, kanalizacijom i infrastrukturom.

„Građani su u više navrata tokom javnih rasprava imali veoma jasno izraženu želju da komuniciraju sa donosiocima planova i odluka. Oni su vapili za time da se njihove primedbe čuju i da se uvaži činjenica da je njihov život gori otkako su doneti loši urbanistički planovi. Sada se ovim planovima detaljne regulacije nastavlja taj veoma negativan trend“, poručila je Tonković.

Prema njenim rečima, usvajanjem novih planova život građana biće „daleko gori i nepristupačniji“, iako i investitori dele isti životni prostor sa Subotičanima.

„Investitori se prečesto tretiraju kao nekakve svete osobe koje donose novac, ali u ovom slučaju stvaraju profit za sebe, a oduzimaju kvalitet života u gradu i sve ono po čemu je Subotica prepoznatljiva. Subotica nije i ne sme da bude prepoznatljiva po soliterima, koji guše kulturna dobra, za koja smo se jedva izborili da to postanu“, naglasila je ona.

Tonković je poručila da Subotica treba da bude grad prepoznatljiv po parkovima, prostorima za šetnju, dvorištima i čistom vazduhu.

„Donošenjem ovakvih planova, na žalost, sve je to ugroženo i onemogućava se“, ocenila je odbornica DS-a.

Ona je dodala da bi planeri, koji su „u službi građana“, trebalo da pruže ruku građanima mnogo pre javnih rasprava i uvida kako bi se na terenu sagledale stvarne potrebe zajednice.

„Da se to desilo, imali bismo znatno čistiju situaciju, a javne rasprave bi služile da se raspravlja o suštinskim pitanjima, ali i o manjim detaljima koje je lako korigovati“, rekla je Tonković.

Kao primer problema navela je slučaj grupe građana iz Mesne zajednice „Centar III“, koji su Komisiji za planove pri Sekretarijatu za građevinarstvo Gradske uprave Subotica nedavno uputili detaljne primedbe i zahteve na nacrt izmena PDR-a za prostor oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski put, Blaška Rajića i Senćanski put – severoistočni deo.

„U ovoj situaciji, gde 167 građana preda dobro obrazloženu primedbu, koja na žalost biva odbačena jer ona u osnovi govori o njihovom životu i o tome koliko je nepodnošljiv i koliko će biti gori, planeri kažu ‘ne, nas to ne zanima u ovom koraku’. Trebalo je da ih zanima mnogo ranije“, istakla je Tonković, dodajući da proces mora biti dvosmeran i da je „odgovornost uvek na institucijama“.

„Građani su tu za institucije, ali institucije moraju biti, pre svega, tu za građane. Sada to nije slučaj“, zaključila je ona.

Zamenica gradonačelnika Subotice Čila Goli odgovorila je na primedbe opozicije, istakavši da grad ne donosi planove isključivo u interesu investitora, već da teži stvaranju osnova za dalji razvoj gradske sredine.

„Što se tiče centra grada i Ulice braće Radić i okoline, tamo su sada strogo definisani uslovi. Pored te ulice mogu da se grade eventualno udaljene zgrade veće spratnosti, ali moraju da prate dinamiku same ulice“, navela je Goli.

Ona je odbacila tvrdnje da se prilikom izrade prostornih planova slušaju samo investitori.

„Mi saslušamo građane kroz rani javni uvid, kroz pristigle primedbe i javne rasprave. Saslušamo i vlasnike parcela, ustanove koje posluju u tim delovima grada, a javna preduzeća uvek daju svoja mišljenja“, rekla je zamenica gradonačelnika.

Podsetila je i da JKP „Vodovod i kanalizacija“ redovno upozorava ukoliko infrastruktura nije adekvatna ili je zastarela, te da je zadatak Gradske uprave da obezbedi sredstva za poboljšanje uslova.

„To je, između ostalog, predmet projekta ’Čista Srbija’, kojim će se izgraditi oko 90 kilometara nove kanalizacione mreže u delovima grada gde je sistem izuzetno zastareo“, dodala je Goli.

Vlast: rebalans budžeta je dobar, opozicija: građani ne znaju na šta se novac troši

Na istoj sednici raspravljano je i o rebalansu budžeta za prvih devet meseci 2025. godine.

Predstavnik odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Saša Gravorac izjavio je da je izvršenje budžeta oko 74 odsto, što, po njegovim rečima, pokazuje da je budžet dobro planiran i uspešno realizovan.

„Do rebalansa budžeta je došlo kako bi se omogućila realizacija daljih kapitalnih investicionih projekata grada, ali i zbog povećanja minimalne zarade, kako bi se obezbedila dodatna sredstva za podršku javnim preduzećima“, rekao je Gravorac, precizirajući da je budžet povećan za 4,39 odsto i sada iznosi oko 9,6 milijardi dinara.

Opozicija, međutim, smatra da građani nemaju uvid u to kako se troši javni novac. Odbornik Zeleno-levog fronta Luka Vučinac ocenio je da vlast „kreira budžet i potom se hvali kako je uspešno naplatila poreze i račune“, dok je, prema njegovim rečima, „izvršenje u segmentima koji bi trebalo da poboljšaju komunalne usluge ispod 50 odsto“.

„Tako slušamo da je budžet uspešan, a ne kaže se gde je taj novac otišao – da li u javnom interesu ili u privatni džep“, rekao je Vučinac.

On je u ime svoje odborničke grupe podneo predlog da se osnuje povremeno radno telo koje bi se bavilo bezbednošću objekata i odlaganjem građevinskog otpada, ali predlog nije usvojen.

„To telo nije trebalo da ispituje odgovornost, već da pretrese građevinsku dokumentaciju i da Skupštini grada preporuke o tome da li treba preduzeti određene korake“, objasnio je Vučinac.

Dodao je da je inicijativa proistekla iz problema poput onog u Tavankutu, gde je, prema njegovim rečima, građevinski otpad – nepoznatog sastava – odlagan na mestima koja mogu trajno ugroziti vodu, vazduh i zemljište, „a samim tim i ustavno pravo građana na zdravu životnu okolinu“.