Studentkinja Ivana Ivanović, foto: NJ/Magločistač
Novinarstvo u Srbiji poslednjih dvadeset godina bilo je sve – samo ne ono što bi u suštini trebalo da predstavlja: humanističku disciplinu vođenu javnim, a ne ličnim ili partijskim intersom.
Rođena sam u Subotici i po prvi put imam osećaj da pripadam ovom gradu, a u meni se taj osećaj probudio s početkom studenstskih protesta.
Bila sam ubeđena, i to ne krijem, da Ekonomski fakultet nikada neće ući u blokadu i da se na protestu u Subotici nikada neće okupiti više od 100 ljudi, a onda je došao 17. maja. Tokom, sada već deset meseci borbe za slobodu i pravdu, drago mi je što sam pogrešila.
Moj pesimizam prema ovom gradu pokazao se kao neosnovan.
Hrabri mladi ljudi, profesori i građani, koji su na samom početku odavali počast tišinom stradalima u Novom Sadu, a potom iz nedelje u nedelju održavali velike protestne šetnje, dokazali su nam da u Subotici postoje ljudi koji kritički razmišljaju svojom glavom i spremni su da ustanu i progovore, uprkos ucenama, pretnjama i represiji koje država svakodnevno sprovodi.
Nikada neću zaboraviti suze radosnice dok sam fotografisala doček pešake i trenutak kada sam, 17. maja, prilazila bini i ugledala trg prepun građana.
Kao studentkinja novinarstva i članica studentske redakcije Blokada.info, svesna sam svih izazova sa kojima se ova profesija suočava.
Novinarstvo u Srbiji poslednjih dvadeset godina bilo je sve – samo ne ono što bi u suštini trebalo da predstavlja: humanističku disciplinu vođenu javnim, a ne ličnim ili partijskim intersom.
Na nacionalnom nivou, mediji su uglavnom postali produžena ruka vladajuće strukture. Ne treba zaboraviti da je današnji predsednik države nekada bio ministar za informisanje, što dovoljno govori o značaju koji vlast pridaje medijima u širenju ideologije, manipulacije i propagande.
U zemlji sa pretežno starijim stanovništvom, koje je kroz decenije mnogo propatilo, televizija je ostala glavni izvor informacija.
Ipak, nije sve crno-belo, postoje lokalni mediji koji nisu pod kontrolom aktuelne vlasti, ali upravo zbog toga, naročito od početka studentskih protesta do danas, trpe konstantne pritiske zbog izveštavanja o političkoj i društvenoj krizi koja nas je odavno podelila, a danas još dublje razjedinila. Pored političkog pritiska, tu su i ekonomski, sudski pritisci u vidu tužbi za klevetu, pretnje i zastrašivanja putem društvenih mreža. Bezbednost novinara postala je upitna, a nasilje konstantno.
Autocenzura je posebna kategorija, i tu ne govorim samo o terminu koji se koristi u novinarstvu.
Autocenzurišemo se svi svakog dana, zatvarajući oči na nasilje i represiju, praveći se gluvi i slepi kada, na primer, nastavnicu u školi otpuste jer nije političi pogodna iako njeni rezultati govore više od reči; kada medicinski radnik trpi ucene i pritiske kako bi zadržao posao u zemlji u kojoj zdravstvenih radnika nema dovoljno; ili kada nastavnike i vaspitače, koji se trude da vaspitaju i obrazuju generaciju spremnu da nosi vrednosti koje je sistem odavno uništio, prisiljavaju da ćute i prilagođavaju se.
Upravo je značaj lokalnih medija u tome da lokalne vesti prenesu lokalnom stanovništvu. Ali, da li to zaista čine?
Zapitajte se – gde ste pročitali vest o protestu, a gde o predstojećem festivalu ili koncertu povodom Dana grada, deset meseci nakon pada natrašnice?
I šta na kraju znači biti “politički pogodan“ ili “nepogodan“, ako je čovek, po rečima Aristotela, po svojoj prirodi političko biće, a po Karlu Marksu „društveno biće čija se samosvest i sloboda ostvaruju kroz zajednički rad i političko delovanje“?
4 Komentara na
“Ivana Ivanović, studentkinja novinarstva iz Subotice: Autocenzurišemo se svi svakog dana”
Vaso, Vaso ccccc…
I posle 100 godina se može voditi polemika da li je Nikola Pašić bio izdajnik ili nije ali za ove danas nema nikakve dileme po pitanju toga. @vasa A kako ti prijatelju misliš da menjaš ovaj sistem, do te mere ogrezao u korupciju, kriminal i laž na svim svojim nivoima, koji bukvalno služi za otimanje i pljačku, gde izbori nemaju efekta jer glasaju potčinjeni i ucenjeni? Molim te podeli sa nama bilo koji način osim protesta i konstantnog pritiska blokadama i mi ćemo te poslušati.
Vaso, ne lupetaj. Bolje pročitaj Kapital i mućni malo glavom, umesto što komentarišeš kao neki “zdravo” pametni ….”a znam ja njega, ima on para bla bla”…Ne može se pisati knjige u siromaštvu, a Marksa su izdržavali supruga i Engels ali tek kasnije, u mladosti se sam izdržavao radeći. Tako da, više čitanja, manje trabunjanja.
Лепо на крају текста цитат Маркс. Када је Никола Пашић студирао у Швајцарској , желео је да упозна Маркса и дошао је у Трир где је живео Маркс и није га упознао јер када је разочарала кућа у којој је живео Маркс. Вођа радничког покрета живео је у раскошној вили и Пашић је престао да подржава Маркса. Бивши министар финансија Грчке Варусафаки творац борбене левице , пленума , збора тренутно живи у Атини у кући која плаћена 10 милиона долара . То су вам идеолози борбеног левог спектра некада и сада. Свестан сам многих лоших ствари у нашој земљи и волео бих промене али не блокаде , пленуме и зборове.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.