Foto: MS/Magločistač
Kada u vizuelno istoj ambalaži vaša omiljena čokolada nema više 100, već 90 grama, kada prašak za veš teži 2,7 kilograma, a ne dosadašnjih 3, ili mleko ima 968 mililitara umesto 1 litar, da li se osećate obmanutima? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, prepoznali ste – šrinkflaciju.
Šrinkflacija (eng. shrinkflation) je praksa proizvođača da smanje količinu, težinu ili standard proizvoda zadržavajući pritom istu cenu, umesto da proizvod poskupi.
Na ovaj način, prosečna cena koštanja proizvoda se povećava, ali se u pogledu zadržavanja kupaca ovaj potez smatra manje nepopularnim za potrošače u odnosu na otvoreno poskupljenje.
Sagovornici Magločistača smatraju, međutim, da ovaj trgovački trik predstavlja vrstu obmanjivanja, trenutno jednu od najčešćih, kojom se potrošač – na osnovu dosadašnjih navika da, na primer, flaša mleka teži 1 litar, a čokolada 100 grama – dovodi u zabludu da za istu cenu dobija i istu količinu.
Ova praksa nije prisutna samo u Srbiji, već je uzela maha širom Evrope, navodi za Magločistač Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva”.
Tako se u Italiji od 1. aprila svaki proizvod sa smanjenom količinom u nepromenjenoj ambalaži mora obeležiti nalepnicom sa obaveštenjem da je došlo do smanjenja gramaže. U Francuskoj se insistira na jasnijem iskazivanju količine proizvoda po ceni, a inspekcije idu u redovne kontrole radi suzbijanja šrinkflacije bez adekvatnog obaveštavanja potrošača.
“Godinama slušamo neistinu da je možda ružno i nepošteno to što u okolnostima inflacije i smanjene kupovne moći trgovci smanjuju gramažu, a ostavljaju istu cenu, ali da je sve to legalno jer oni o smanjenju gramaže obaveste potrošača time što novu gramažu napišu na omotnici. Međutim, to nije legalno i reč je nepoštenoj poslovnoj praksi, tačnije obmanjujućoj”, kaže Gavrilović.
On se, obrazlažući svoj stav, poziva na Zakon o zaštiti potrošača, koji dešiniše šta obmanjujuća poslovna praksa jeste:
“Pod obmanjujućom poslovnom praksom smatra se poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu (tačka 2) osnovnih obeležja proizvoda, kao što su obeležja koja se odnose na… količinu“.
A potrošači, navodi dalje Gavrilović, najviše gledaju cenu: “Ako cena ne pobudi sumnju, nastavak kupovine se obavi po šablonu i navici”.
Prema iskustvu “Efektive”, drugi oblik česte obmane potrošača su netačni podaci na ambalaži, gde se izdvajaju, na primer, udeo lešnika u kremu, zemlja porekla, sastav, a često se dešava i da na ambalaži stoji jedna količina, a unutra je zapravo manje proizvoda.
U tom smislu, među prijavama građana, dominiraju žalbe na čipsove, keks, sladoled, gde fali količina u odnosu na onu koja je navedena na ambalaži.
“Neki ljudi nikada i ne shvate da su obmanuti, međutim, sve zavisi od pojedinca. Najčešće nam prijavljuju problematične cene, gde je jedna istaknuta na rafu, a druga ispadne na kasi. Pored toga, česte su i lažne akcije i lažni popusti”, izdvaja Dejan Gavrilović.
Kao najgori oblik obmanjivanja potrošača u Srbiji, koji je zastupljen već duži niz godina, on izdvaja i internet prevare:
“Ako pod obmanom uzmemo prevare preko neta, to je najgori oblik, jer građani često plate nešto, a dobiju proizvod daleko lošijeg kvaliteta ili ne dobiju ništa. Zatim su tu i prodaje čudotovornih aparata starijim ljudima, koje oni plaćaju na rate po 10 puta većoj ceni od realne, pritom je uređaj obično smeće”.
Na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, u odeljku “Za potrošače”, među stavkama gde se potrošači upoznaju sa svojim pravima, navodi se, između ostalog, i obmanjujuće poslovanje:
“Poslovanje se smatra obmanjujućim ako se njime iznose netačne informacije ili je – iako ne sadrži neistinite informacije – nešto predstavljeno na način koji dovodi ili može da dovede prosečnog potrošača u zabludu”.
Među pobrojanim stavkama kojima potrošač može biti doveden u zabludu nalaze se i osnovna obeležja proizvoda, razlog za određeno tržišno postupanje i priroda procesa prodaje, kao i cene ili način na koji je ona obračunata ili postojanje određenih pogodnosti u pogledu cene.
U postupanju trgovaca u vezi za šrinkflacijom, Ministarstvo trgovine, međutim, smatra da u situacijama kada proizvođači smanje neto količinu proizvoda, a pritom zadrže istu cenu, nema povrede zakona.
Dakle, prema Ministarstvu trgovine, isticanjem tačne neto količine na pakovanju robe, trgovac je pre kupovine upoznao potrošača sa svojstvima robe, te nema obmanjivanja.
U tom smislu, oni se pozivaju na Zakon o trgovini: „Odredbom Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke, između ostalog, o količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe”, kao i da je “formiranje cena na tržištu slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena”.
Da je dovođenje potrošača u zabludu izgledom ambalaže sve zastupljenije, posebno u pogledu gramaže proizvoda – kada se proizvod pakuje u veću ambalažu nego što to zahteva gramaža, smatra i diplomirana pravnica, Vesna Perinčić, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača.
“Recimo kod čipsa, potrošač osnovano očekuje da je unutra količina koja odgovara ambalaži, a ne jedva 40 grama čipsa u velikoj kesi koja je napunjena vazduhom”, navodi Perinčić.
Potrošači se, kaže dalje ona, obmanjuju i preko slikovnog prikaza na ambalaži, kada proizvođač stavi, na primer, kod čajeva sliku brusnice, a na deklaraciji piše da brusnice ima jedva tri odsto, odnosno da je glavni sastojak čaja šipak kao manje plemenita vrsta voća.
“Isto tako, kod voćnih sokova na kojima je na ambalaži slikovni prikaz narandže, potrošači veruju da zaista kupuju sok od narandže, a u stvarnosti je glavni sastojak soka jabuka i razni koncentrati. Nedavno smo imali i slučaj mleka poznatog proizvođača koji promoviše domaću proizvodnju, odnosno mleko od krava sa domaćih pašnjaka, a u promet je stavljan proizvod dobijen od mleka u prahu uvezenog iz Poljske, te je i to jedan od primera dovođenja potrošača u zabludu”, kaže Perinčić.
Skimpflacija je praksa proizvođača da smanji kvalitet proizvoda ili usluga, a zadrži istu cenu, umesto da podižu cene ili smanjuju količinu proizvoda. Reč dolazi od engleske reči skimp što znači biti škrt, a odnosi se na kompanije koje “škrtare” na kvalitetu sastojaka, materijala ili usluga.
Nabrojani primeri, smatra Vesna Perinčić, jesu obmanjujući, a takvo ponašanje trgovaca je kažnjivo po osnovu više zakona, ističe ona.
Tako, član 4. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisuje da se pri stavljanju robe u promet proizvođači moraju pridržavati prakse poštenog informisanja, precizirajući da se pružanje informacija o hrani vrši na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač.
Opet, Zakon o bezbednosti hrane u članu 30. stav 2. propisuje da označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane i hrane za životinje, uključujući i njen oblik, izgled i ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji se aranžiraju i izlažu, kao i informacije o hrani i hrani za životinje koje su dostupne potrošaču, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.
Pored toga, postoji i Kodeks poslovne etike čiji su potpisnici svi ovi privredni subjekti i koji u članu 51. stav 1. tačka 4. propisuje obavezu privrednih subjekata da precizno i jasno informišu potrošače o proizvodu, kao i da ne preduzimaju aktivnosti kojima se kod potrošača stvara lažna predstava o svojim proizvodima ili uslugama.
Prema mišljenju predsednika Udruženja “Efektiva”, Dejana Gavrilovića, borba potrošača koji u ovakvim slučajevima smatraju da su im ugrožena prava, predstavlja Pirovu pobedu:
“Svaka obmana može da se prijavi inspekciji. Međutim, to su često Pirove pobede, jer inspekcija utvrdi povredu, ali izostane kažnjavanje pošto ti predmeti na prekršajnom sudu uglavnom odu u zastaru. Može da se pokrene i potrošački spor”.
Ipak, prema oceni “Efektive”, Zakon o zaštiti potrošača generalno jeste dobar, ali je problem njegova primena.
“Ne postoji organ koji može brzo i efikasno da presudi ko je u pravu u nekim spornim situacijama. Inspekcija neradom pokriva trgovce, sudovi su spori, postupci traju. Potreban je organ koji može brzo da reaguje, kažnjava i presuđuje, kako bi zakon bio efikasniji. Ovako, često je mrtvo slovo na papiru”, smatra predsednik “Efektive”.
Propisane kazne za privredne subjekte su prema Zakonu o bezbednosti hrane do milion dinara, a potrošačima se savetuje da pažljivo čitaju deklaracije na proizvodima kako ne bi bili dovedeni u zabludu u pogledu sastava, svojstava i karakteristika proizvoda koji kupuju.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.