Subotica 1930. godine, izvor: Istorijski arhiv
U Istorijskom arhivu Subotice, u nekadašnjoj kancelariji za isleđivanja tokom Drugog svetskog rata, danas se čuva dragocena istorijska građa i uspomene na prošlost grada.
Gradska kuća, naime, zvanično ima tri sprata. Međutim, prostorija pod rednim brojem 400 nalazi se na četvrtom, do kog ne vodi lift, već jedan uzani prolaz u stepenicama. Tu je nekada, između dva svetska rata i tokom onog drugog, bio stacioniran istražni zatvor, služeći za mučenja i ponižavanja uhapšenih.
Danas je u toj prostoriji smešten arhivski depo u kom se čuvaju razni spisi još iz vremena Austrougarske monarhije i brojne druge dragocenosti.
U tom prostoru već 15 godina radi arhivista Dejan Mrkić, poznatiji kao Lansky svima onima koji redovno prate njegove sjajne objave na portalu Gradsubotica.com, gde donosi priče iz arhivskih depoa o istorijskim dešavanjima, znamenitim i manje poznatim ličnostima Subotice, kao i o svakodnevici prošlih vremena.
Njegove priče, kako kaže, ne teže da prepričaju „glavni tok istorije“, već da dočaraju „male epizode“ koje upotpunjuju sliku života u jednom vremenu.
„Setih se jednog svog starog drugara, još smo klinici bili. U tim dugim razgovorima koje smo vodili, kada bi on pričao, ja bih ga stalno prekidao. On bi se iznervirao i rekao: ‘Ti nikad nećeš čuti kraj priče’. To je ono za čim ja tragam – manje epizode, zaboravljene priče koje nas podsećaju na davno prošle dane“, kaže Mrkić u razgovoru za Magločistač.
Jedna od tih priča je i ona o čuvenoj Žutoj kući.
Pre rata, 1941. godine, već je bila izdata građevinska dozvola za njeno rušenje i gradnju moderne zgrade sa bioskopom i poslovnim prostorima. Rat je, međutim, prekinuo radove i time – paradoksalno – spasao ovo zdanje koje i danas postoji i u kom je smešten Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku.
No, tokom rata, ta ista kuća bila je pretvorena u koncentracioni logor.
Mrkića posebno zanimaju neostvareni projekti – oni koji su bili pripremljeni do najsitnijih detalja, ali nikada nisu realizovani.
„Uvidom u te nacrte dobijamo neku uzbudljivu alternativnu istoriju Subotice. Šta bi bilo kad bi bilo…“, objašnjava on.
Posebnu pažnju u radu Istorijskog arhiva zauzima zbirka starih fotografija Subotice.
One potiču od građana koji su ih donosili, iz različitih registratura i izložbi, a najstarija datira tek s kraja 19. veka. Pored toga, Arhiv poseduje i fotografije nastale između 1960. i 1985. godine zahvaljujući radu nekadašnjeg kulturno-propagandnog centra, čiji su fotografi beležili gradske prizore, ljude i događaje.
Iako mnoge od tih fotografija možda nemaju posebnu umetničku vrednost, njihova dokumentarna vrednost za lokalnu istoriju je – nemerljiva.
Mrkić aktivno radi na digitalizaciji tog materijala kako bi bio sačuvan od propadanja i dostupan budućim generacijama.
Pokrenuta je i akcija prikupljanja fotografija od građana: fotografije se digitalizuju, a vlasnicima se vraćaju originali. Tako su, primera radi, donete fotografije snimljene između dva rata na Paliću, na izletima, zabavama i žurkama mladih, gde se jasno vidi kako su se Subotičani tada oblačili, družili i provodili.
„Često na slikama vidimo korpu sa kokicama, instrumente za muziku, izlete u prirodu. Sve to govori kako su se ljudi tada više povezivali i zabavljali u velikim društvima“, objašnjava Mrkić.
Među uzbudljivijim otkrićima nalaze se i fotografije stare carinarnice u ulici Papa Pavla, koja je bombardovana 1944. godine i čiji vek nije potrajao ni deceniju. Takvi dokumenti i fotografije nude potpuno novu perspektivu na gradski pejzaž.
Mrkić je na jednoj internet aukciji otkupio i privatni album iz Subotice iz 1930-ih godina. Album sadrži stotine fotografija mladih žena sa subotičkih ulica, odevenih otmeno, gotovo evropski – sa belim rukavicama, torbicama i šeširima.
„Siguran sam da bi neko ko ne zna da je to Subotica pomislio da gleda Pariz ili Rim“, kaže Mrkić.
U svemu tome, dodaje, prepoznaje se važnost onoga što se danas naziva istorija svakodnevnog života – način na koji su ljudi živeli, radili, oblačili se, zabavljali, izlazili u grad.
„Jer, istorija nije samo istorija ratova. Posvetio sam se i istraživanju uloge subotičkih žena, koje zapravo čine polovinu čovečanstva, pa tako i pola istorije pripada njima“, napominje Mrkić.
A duh grada, kaže, čine i izlozi, natpisi na radnjama, automobili i moda – sve ono što se može pronaći na starim razglednicama.
Zato Dejan Mrkić apeluje da i danas fotografišemo ono što nestaje, ono kraj čega prolazimo, a ne primećujemo, jer će upravo te fotografije jednog dana imati najveću vrednost.
„To su u stvari najvrednije fotografije – gde se vidi nešto što je možda u međuvremenu davno nestalo“, zaključuje on.
Proces digitalizacije, dodaje, dug je i zahteva mnogo ljudi, vremena i opreme.
„Posao digitalizacije sigurno neće biti završen do penzije“, kaže, osim ako se ne dogodi neki veliki tehnološki iskorak koji bi ga ubrzao.
Ipak, dodaje, važno je da se istrajava u tome, jer svaki napor znači da će dragoceni materijali o istoriji Subotice – a koje prepoznajemo na svim tim starim razglednicama, fotografijama i dokumentima – ipak biti sačuvani od propadanja i zaborava.
Jedan Komentar na
“Priče i stare razglednice iz arhiva Dejana Mrkića: Uzbudljiva alternativna istorija Subotice (FOTO)”
Bravo Lansky, ponosna sam na tebe i tvoje price. Uzivam citajuci ih i hvala ti za to.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.